Полицијски гласник

СТРАНА 84

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 10

Потаредседници: Мл8 ВагНеИ, г.г. Б. БгШ, Рег(1тапс1 БгеуГив, Неутапп, бага^е, РШагЛ, Оаг<1е11, ^пНатаоп и Мегс1ег. Секретар: В-г Агтапс1 Ро1§аг. Секретари иомоКници: г.г. Наггу ВегсгеИ, Ргес1епс КеЈетеп, Вго88■№Јттег, Апс1ге Оогзе. Прво литање: види код четвртог питања. Друго пптање: Треба ли иодиКи заводе, у којима би се иодвргли најбрижљивијем иосматрању како малолетни осуђеници, тако и иокварена и морално заиуштена деца? Ако треба, на који би се начин требали организовати ти заводи? И ово је питање унето у програм овога конгреса по жељи Бриселског Конгреса. Тај предлог је потекао од Тарасова , проФесора на университету у Москви, који је у исто време тврдио, да је неопходно потребно, да се малолетна лица, која долазе у казнене заводе, за краће или дуже време подвргну посматрању у нарочитим оделењима, пре него што буду деФинитивно примљена у казнени завод на издржање казне. Успех казне, која се нримењује према малолетнику , зависи од познавања субјективних особина малолетног осуђеног, од познавања, које се само психолошким посматрањем новодошавшег може добити. Сем тога, да би се могла извршити подела малолетних осуђеника на групе и да би сваки од њих могао прииасти групи која њему одговара, морају се такође они претходно подврћи посматрању и оцени душевних особина. Ово ће се подвајање моћи учинити само тако, ако се бар у главним цртама буде познавао карактер сваког појединца. Привремено посматрање, вели Тарасов, врши се на два начина: а) али се осуђеник, чим дође, издваја за осам дана, и за све то време може да види и да дође у додир само са директором завода, свештеником и надзорником, који га посматрају и, стављањем разних питања, упознају његов карактер ; б) или се ти новодошавши осуђеници, који се подвргавају привременом посматрању, смештају, за краће или дуже време, у нарочите заводе, из којих изилазе тек кад треба деФинитивно да оду у казнени завод. Први се систем с успехом примењује у Русији, а други у Америци. Приликом претресања овога питања било је два супротна мишљења; једни су били за заводе за посматрање, други су били против. Г.г. Ји1ев Јо11у Ји1еа Сегехће, Н. ВоИеГ, Ј. Ре1ћегп)игд, Ош&Ипо ре 8апсИ&, Швзеп, А. <1е МоТепћахчег, А1ехапс1ге Меагагоа, Ес1топс1 МетеЛћ и г-ђа 1,у(Иа поп \Уо1(гтд у својим извештајима, поднетим конгресу, доказивали су потребу подизања нарочитих завода за посматрање. Међутим СгивИпо Ле ЗапсНв, инспектор казнених завода у Италији, сасвим обратно, тврдио је, да би стварање завода за посматрање значило губити драгоцено време, и да би то извесно било врло окупо. Он је тражио, да се директорима казнених завода и школа за поправљање даду потребне инструкције, па да они сами

врше посматрање. БГтИгг ПгШ, саветник у министарству правде у Русији, такође је противник нарочитих завода за посматрање. У Русији, вели он, има 52 школе за принудно васпитање, за младиће од 10 до 17 година. Ове школе сдуже такође и за малолетне осуђенике, обџпњене, па чак и за скитнице, просјаке и децу, коју су њихови родитељи довели и иредали школи. Те школе издржавају приватна друштва, а помажу их државе, окрузи и општине. Сва се цеца деле ту у групе према свом карактеру и владању; ту она остају годину дана, а после могу се и даље задржати у школи, или се наместити где год у.олужбу, или се могу предати натраг родитељима. Код школа овакве организације ненотребни су нарочити заводи за посматрање, јер се то претходно посматрање и треба и може предузети у свима школама за принудно васпитање. Секција се није сложила с мишљењем ОгШ-а, и нредложила је конгресу овакву одлуку: треба подићи заводе за посматрање како малолетних осуђеника, тако и морално распуштене, покварене или непослушне деце, која су на захтев родитаља или других лица, која имају исту властнад њима, поверена државној власти. Мишљење 1ЈгШ-ово нашло је у седници целога конгреса више заступника, и тврдило се, да би то била скупа мовина, ако би се препоручивало подизање нарочитих завода, који би имали искључиво да служе за посматрање деце. С тога је ублажена одлука секције и конгресу предложена следећа, која је и усвојена: 1. Малолетне осуђенике, морално расиуштену, иокварену или неиослушну дег/^у, на захтев родитеља или других лица, која над њима имају исту власт, треба иодврКи иретходном иосматрању у заводима или нарочитим становима. Конгрес овим тражи само то, да се малолетни осуђеници и покварена деца увек подвргавају нарочитом иосматрању, пре него што почну издржавати казну, а то се носматрање може , према околностима вршити било у заводима, намењеним само за то, било у нарочитим кућама, која се налазе уз друге заводе. Односно тога, ко Ке управљати тим заводима или кућама. конгрес је одлучио ово: 2. Тим заводима и куКама уирављаће комиетентни иедагози и лекари, који &е оцењивати дете с моралне и биолошке тачке гледишта. Односно организације тих завода, копгрес је одлучио: 3. Они пе се организовати ио угледу на већ иодигнуте заводе, као што је школа ТеОФИЛа Русела и друге школе за иревенцију, и то овако: а) Завод за иосматрање треба да буде у иавиљонима са заједничким оделењима; ту их треба иоучавати, васиитавати и вежбати у иољоиривреди и индустрији; б) Завод треба да буде независан, да га издржава држава и надлежни округ; в) Завод треба да буде иодељен на два главна оделења: једно за исихологију и

друго за иедагогџју. На челу сваког оделења стајаКе је'дно стручно лице. Два шефа, оделења и један администратор образова({.е уираву завода. Остатак иерсонала завода образоваЛе лекари, иедагози, болничари и чуеари; г) За време иосматрања треба избегавати издвајање деце; наиротив, два главна оделења ироучаваће индивидуалности деце на обе стране, иосматрајући их у друштву с другима, и.увек оиходећи се с њима иријатељски и као у иородици. д) Максимум трајања иосматран,а јесте шест месеци. Треке питање: IIа који се начин изд.ржава казна у оним државама, које имају засебне заводе за извесне категориЈе малолетних осуђеника? Треба ли малолетне осуђенике држати у Келијама за све време издржавања казне или само за извесно време? У неким државама један део малолетних осуђеника издрлсава казну у среским затворима, место у централним казненим заводима или заводима за поправку. Песумњиво је, да се овакво издржавање казне противи модерном начелу, које тражи, да се с малолетницима битно другачије поступа него ли са пунолетним осуђеницима. Тако исто нису ни управници казнених завода сложни у томе, да ли треба малолетни осуђеници да се смештају у ћелије или не. Та разноликост је учииила, те да се ово питање изнесе пред конгрес на претресање. (свршиће се) Д-р Бож. В. МарковиЂ.

ЦОДИЦИЈСКД УРЕДБА (СВРШЕТАК) § 44. »Одабрани и иначе доброг владања људи, који су особитог призрења достојни, а и они, којима би посао и Фамилије сградале кад би се од својих кућа удалили, могу се изузетно за полицијске преступке и под домаћи затвор, с потребним полицијским надзиравањем, ставити.« И овај § изгубио је сваку важност после §'§' 310. и 312. Казненог Законика и правила министра унутрашњих дела од 4. маја 1860. год. § 46. „ЕснаФско ираво или други рад укинути може полицијска власт на извесно време, и највише за 3 месеца дана. а Вредност овог §-а додирнули смо, у неколико, приликом говора о §-у 310. ЕснаФско право према своме устројству и ЕснаФској Уредби може поништити само министар народне нривреде, а забрањивање бесправног рада регулисано је §-ом 373 а Казненог Зако.ника, који наређује: »Ко отвори дућан или какав занат, и уоиште радњу за које је одобрење ну-