Полицијски гласник

БРОЈ 11.

У ВЕОГРАДУ НЕДЕЉА 12. МАРТА 1906.

ГОДИНА II.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНН ЛИСТ 1ИШАРСТВА ЈНУТРЈШЛШ ДЕЛА

„ПОЛИЦИ^ски ГДЛСНИК" излази једанпут, а према потреби и више пута недељно. Претпла^а се полаже у напред, и то најмање за пола године код Свпју полицијских власти и износи: 20 дииара на годину за државна и.оиштииска надлештва, а за све друге претплатнике у ошпте 12 динара годишње. За нностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви .До.ЈИЦИЈског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО ми ГТ ЕТАР I ио милости Вожјој и вољи народној Краљ Србије На предлог Председника Нашег Министарског Савета, Нашег Министра Војног, а по саслушању Нашег Ммнистароког Савета, на основу трећег одељка чл. 54. Устава Земаљског, и но приетанку Народне Скуппхгине, решили смо и решавамо: да се седнице Народне Скупштине, сазване у редован сазив за 1905 годину, читањем овога Указа одложе до 9. априла закључно 1906. године. Председник Нашег Министарског Савета, Наш Министар Војни, нека изврши овај указ. 3. марта 1906. год. у Б.еограду. П Е Т А Р с. р. Председник Министарског Савета, Министар војни, ђенерал, Сава Грујигћ с. р. Министар просвете и црквених иослова, Љуб. Стојановић с. р. Министар иностраних дела, ђенерал-штабни иуковник, В. Антони* с. р. Министар грађевина, Влад. Тодоровић с. р. Застуаник Министра финансија, Министар грађевиНа, Влад. Тодоровић с. р. Министар унутрашњих дела, Ив. П. ПавиЂевић с. р. Министар иравде, Драг. Д. ПеЂиЋ с. р. Министар народне аривреде, М. Драшковић с. р.

СГРУ4КИ ДК) тдјна п о л и ц и -ј а (из Тасиног Дневни^а)

(нАСТДВАк) ■" 19. ' — Ма.Г не з^аборавизС: да вкс упитам рече ми једнога дана у ј>азговору, Н а поласку у Двор, ондаппБи управник Београда. 1 ) ' — Молим ? — Рааговарао сам нешто јуче са Његовим Величанством о полицији, па ми Краљ, између осталога, хвалећи бечку полицију, исприча и то: како он у Бечу више пута шета инкогнито; да би избегао оне етикеције, не жели да се за-њ зна, па опет, вели, где год тамо дође, поздрављају га са: »Ваше Величанство«... — Јест... — Баш ми Краљ помену да вас гштам: како то иде код њих... Ви сте били у Бечу, па ћете, сигурно, знати... —'Знам... — Па како то ? — Краљ не зна, јер му они то не дају ни опазити... — Хе ?.. — Јест... Куд год ца ое крене Краља прате по два полицијска агента, детектива, и то од оних вештијих... — Да га чувају ?... — И да га чувају од напада, ако би ко покушао, а и да сазнају све што треба о Краљу, где је био, с ким се састао и т. д... — Зашто то ?. — Па да могу поднети тачан рапорт своме шефу , који после то јавља даље Цару... — Хм...

! — Јест... Тако они раде не само према нашем Краљу, него и са свима осталим владаоцима и државним поглаварима, који у Беч долазе; па таКо они пазе и на иначе важније политичке људе са стране И Т. Д; — То је паметно... — Баш да подсетите Њ. Величанство на један случај... Он ће се сиг.урно сећати... — Кажите... молим Вас... — Једнога дана, причајте му, Краљ се кренуо у цивилу пешке из хотела »Империјал«. За њим су по обичају пошла и два полицијска агента, који се онде, у хотелу, увек на служби налазе. Један је агенат ишао одмах за Краљем, а други с друге стране по тротоару. Краљ је прешао Рингом у Кернтнерштрасе до Грабена, а одатле окренуо у Планкенгасе... У тој улици постоји велика рукавичарска радња...Краљ је желео да купи рукавице, и уђе у ту радњу.... За њим се упути и онај агент, који је за њим ишао. — То је интересантно... — Краљ приђе за леву тезгу, а агеиат за десну. У тој радњи послужују девојке. Једна причека Краља, а друга агента... Краљ затражи рукавице. Девојка му изнесе кутију... Њему се рукавице не допадаху, него затралш другу сорту ит.д. У исти мах она друга девојка приђе оном агенту, да га послужи. Агенат полако пресави горњи леви крај капута и показа полицијски знак: царски орао. 2 ) Девојка виде с ким има посла. Агенат није, дакле, догаао да што купи, него да врши свој посао Девојка лако шану »пардон«, радознало погледав у агента... Овај неприметно показујући очима на Краља, додаде: »То је Његово Величанство Краљ од Србије« Девојци беше мило, Краљ им је дошао у радњу, то је увек за Бечлије особита почаст, па онако радосна, да се не примети, оде, брзо до оне своје колегинице и, бајаги око ње

х ) То је било 1886. год. Пиоац је онда бно члан Главне Полидије.

Ј ) Знак је у величини талира. Обојен је црножуто. У среди урезан је царсни орао. Када тај знак агент покаже сваки му позиву мора одедовати.