Полицијски гласник

СТРАНА 96

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 11

Ноћу између 15. и 16. пр. м-ца око поноћи дошли су неки неиознати зликовци из Падежа у орезу параћинском; један се од зликоваца попне на кућни кров , па Се помоћу конопца спусти кроз оцак у кујну Миленкову, ваљда у намери да својим друговима отвори врата од кујне, те да тако сви заједно нанадну на чељад и на Миленка, који се сматра као добар газда. Но њихова злочиначка намера нпје могла уснети. Још док се тај злочинац спуштао кроз оџак, жена Миленкова чује то у соби, па пробуди мужа. По падању чађи из оцака и овај се увери да има некога унутра, па зато скочи, истрча у кујну и ту нађе непозната човека са

Кад су суседи ушли у кућу Миленкову, непознати зликовац био је још неколико минута жив, али није хтео проказати ни своје име, ни својих другова, нх ко су ни од куда су. Да би се утврдила идентичност овога лица и тако продужити даља истрага, начелник среза расинскога послао је уредништву ФотограФију леша, молећи да се она изнесе у листу, и да се затражи како од власти, тако и од приватних, ако би што знали ближе о лицу чији је ово леш, да му то одмах јаве, позивајући се на акта под Бр. 287 4. о<гфг>°

СКРШЋЕ СЕ ПАЖЊА Код Мидије Гроздића, земљоделца из Лапова, нађен је један златан сат са простим жутим ланцем. На средини горњег капка има утиснут монограм М. О. Нумера је сата 68172. Како је овај сат по свој прилици украден, начелник среза лепеничког скреће пажњу свима полицијским и општинским властима, а и ириватнима, да га известе ако би гато о овоме знали, а оштећени да му пошаље тужбу оа тачним описом сата, позивајући се на акта Бр. 3681. —.—

да би прикрили сваки траг. Да би били још сигурнији да неће бити пронађени, завију прасад у ј,едну оукњу (коју је Стојадин раније украо), однесу их код једног сена на две стотине метара дадеко од колибе, ту ископају рупу и закопају их. То су место претрпали снегом и сламом, да се не би распознавало, но и поред свега тога, што су за ову тајну знала само њих двојица, власти је ипак пошло за руком да све то обелодани и њих отави с оне стране катанца. Када је Милисав узет на одговор, изјавио је, како му се све нешто предсказивало како неће добро проћи, јер му је, вели, е»е било нешто хдадно око орца, а једне је ноћи уетшо како је иукла пушка на њета и погодида га.

Ове је то одмах био казао Стојадпну , бојећи се да ће бпти похватани, али га је овај ободравао велећи, како је ои етари ђида, на кога су многе пушке пуцале, на му ништа нпсу могле. Сем ове опасне крађе, одговарају и за дело крађе стоке из § 221. а) кривичнога закона. Да би се што боље сазнала Стојадинова прошлост, комесар полиције у Сењском Руднику послао је уредништву ФотограФију његову, молећи све вдасти и приватне, да га иавесте, ако што знају да је где починио. Стојадин је родом из Буљана у срезу параћиноком, стар је 19 година, омален, ћосав, црних и жмиравих очију. Извештаје о Стојадину ваља слати комеоару полиције у Сењском Руднику с позивом на акта Бр. 468.

чуло чак на другом крају села. У том је синовац домаћинов успео у кујни да савдада зликовца, иошто га је сечицом секире ударио једном по гдави, од чега је пао на земљу, а за тим га је са још пеколико удараца но глави и грудима са свим дотукао. На вику нападпутих укућана, после кратког времена дотрчали су околни суседи. Пред кућом оу затекли неколико зликоваца, али су ови успели, да побегну, користећи се густом помрчином, те их тако нико није могао ни познати.

оиштинског спроводника у Бреотовцу, и том је нридиком убијен. Сретен је био средњег раста, а на десној руци није имао палца. Да би- ое утврдило, да ли је Сретен изјавио право своје име и личне одноое, као и то да није извршио још где какво казнимо дело, начелник среза зајечарскога поолао је уредништву Фотографију његовога дегаа, молећи све власти, а и приватпе, да га у случају, ако би што ближе знали о овоме легау, известе позивајући ое на акта Бр. 3103.

револвером у руци. Овај здвковац одмах напери револвер на домаћижа, али револвер не упали, јер му је (као што се доцније утврдило) осовина била испала. Кад је Миленко видео да револвер не пали, појури на зликовца, дохвати се с њиме у коштац и почну се вући по кујни. У соби је спавао још и Миленков синовац, његова жена и брат. Док су ое њих двојица хрвали, пристигне домаћинов синовац, младић од својих 20 година, те и он нападне на зликовца. Видећи се у опае.ности, непознати зликовац из свег гласа повика: »Лом'те врата, ја погибох овамо !» Зликовци који, су остали у авлији нападну тада прогаћем и моткама на кујнска врата, али су ова, срећом , била врло јака, а пзнутра су била затворена и гвозденим пречагама. Кад нису успелн да разбију врата, почну пробијати зид и већ оу га до чакма би.ш пробили. За то је време у кућп настала вш;,а за ио.моћ. Женско запомагаи.с бпло јо тодико. да се

КО ЈШ ОВО? Ово лице, чији леш предотавља доња фотограФија, било је ухваћено у Брестовцу (срез зајечароки), и изјавило је да се зове Сретен Петровић, родом из Врбице у срезу јасеничком округа крагујевачког, за тим је изјавило, да је у 1901. години осуђено на 20 година робије због убиства, и да је 13. децембра 1 904. год. побегло са рада у Добричеву, у друштву с.а неким Алексом, циганином из Злота. Како општински суд јавља, Сретен је ноћу између 20. и 21. пр. м-ца покугаао да бежи испред

Штамла ^раљ. Срп. Државиа Штампарија