Полицијски гласник

БРОЈ 11

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

СТРАНА 95

ске одлуке вреде наређења из тач. 16. чл. 86. Закона о општинама. III. — По чл. 112. Закона о ошптинама, свака општина, која има преко 500 пунолетних грађана, мора имати свога нарочитог благајника, кога бира и отпушта општински одбор, ну који може бити један од изабраних кметова, и који ће као одговорни рачунополагач руковати општинском касом. Могу ли општинске деловође бити у исто доба и општински благајници, кад им се то ни овим нити икојим другим законским прописом не забрањује ? —• На ово питање одговарамо: Општинске деловође не могу у исто доба бити и општински благајници из ова два разлога: а) што је закон општинским деловођама доделпо сасвим друге дужности (чл. 115), и б) што закон изрично наређује, да општина преко 500 глава мора имати нарочитог благајника, и допушта изузетак од овог општег наређења само ирема кметовима. 1" Кад дакле у овом законском пропису нису споменуте и деловође,. онда они и не могу бити једновремено и делово^е' и благајници оиштинских судова. ■ | IV. — Ни једним чланом Закона о изменама и допунама у закону о општинама од 3. децембра 1905. год. није објашњено како се има извршити избор једног кмета у општини састављеној из више села , а после општег избора, т. ј. на случај кад кмет умре. или да оставку, или му се на ма који други начин место упразни ? У чл. 53. поменутог закона казато је, истина, ово: »Ако се избор врши ради попуне упражњених места општинских часника, онда се на листи ставља потребан број из места упражњених општинских часника,« али се ни из овог законског прописа, као год ни из осталих, не види: да ли ће у избору кмета за једно село, које припада општини састављеној из више села, учествовати само бирачи из села које себи бира кмета, или бирачи из целе општине, као и на општим изборима ? Ако у избору учествују само" бирачи села за које се кмет бира, како ће се поступити у слу.чају ако у овом селу нема онолики број бирача, колико је у смислу чл. 53. в потребан за предлагаче кандидатских листа ? — На ово питање одговарамо: По чл. 100. Закона о општинама, у општинама састављеним из вароши и села, или из више села, мора бити онолико кметова колико је места, и ови кметови морају бити из места за која се бирају. Према овоме, кад се упразни место једног сеоског кмета, онда се на његово место мора бирати дице из истог села. Кандидата, односно вдндидатских листа може бити више, а за изабраног огласиће

се онај, који добије највише гласова. Пошто се пак, по данашњем закону, само општина (а не и село) јавља као изборна Јединица, то и сви грађани дотичне општине имају право учешћа у овом избору, при коме се такође, као и код редовних избора, морају испунити све законске Формалности. Самим овим искључена је могућност оскудице предлагача за кандидатске листе.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

П 0 Т Е Р Е Стеван Цолић., прекунац из Баточине, регаењем првостепеног ћупријоког суда стављен је под истрагу и у притвор због више злочиних дела, но оада се иалази у беготву. Стеван је стар преко 5 0 година, смеђ, прооед, у сукненом је,. похабаном оделу, на глави има шубару, а на ногама опанке. Препоручује се свима полицијским и општинским влаотима, да Стевана потраже у својим домашајима и пронађеног стражарно спроведу поменутом суду позивајући се на Бр. 5 4 50. Милош Недељковић, тежак из Јарменовца, побегао је од.свога оца и са једним лажним писмом узео од Саве Кнежевића, гвожђара из Београдб, девет комада акција рудничке акциоиарске 1 задруге, које је његов. отац код овога био залджио. Милош је у друштву са Милошем Крсћгћем, сајцијом из Јарменовца, а стар је 19 година, висок, смеђ, по лицу роав од богиња, од одела има гуњ и чакшире од шајка, на глави шубару, а на ногама опанке. Препоручује се сиима полицијским и ошптиноким властима, да за Милошем трагају и пронађеног упуте начелнику среза качерског о позивом на Бр. 2242. Рачо Иванов, родом из Бугароке који јо био у Трнском затвору због убиства, по занимању џамбас, 5. тек. м-ца, ноћу, побегао је из затвора и по свој прилици пребегао у Србију, Рачо има 27 год., средњег је раста, косе п очију црних, бркова малих и црних, у оделу је турском са гајтанима од сивог сукна. На молбу овдашњег бугарског заступништва, министарство унутрашњих дела наређује свима полицијским и општинским властима, да на овог обрате најживљу пажњу. а нЗ случај проналаска да га притворе и о томе надлежним путем одмах известе миниотарство о позивом на депешу Бр. 49 3 1. Милан Ристић, тежак из Шепшина, који је служио код Луке Гајића , у Малом Пожаревцу, украо је од овога газде 130 динара и служитељску исправу, па је побегао. Милан је стар 2 4 год., оредњег раста, плав, ћосав, ноге оу му избачене у поље, средњи прст десне руке расечен му је. Препоручује ое свима полицијским и општиноким властима, да за крадљивцем учине потеру и пронођеног спроведу начеднику ср. грочаноког о позивом на Бр. 1908.

Т Р А Ж Е С Е Милана Павловића , штампарског раденика, тражи пачелство округа крагујевачкога

актом својим Бр. 25289 од 1905. године. Пронађеног ваља упутити поменутоме начелству. Илију Богдановића, родом из Македоније, тражи начелство округа крушевачког, где одговара за крађу. Начелство наређује трагање за њиме актом Бр. 1093.

Н 3 ПОЛИЦИЈСКОГ А Л Б У М А

У 3. броју ((Полицијокога Гласника® од ове године изнели смо потерницу за Стојадином Николићем, из Буљана, који је био побегао из притвора полнције у Сењоком Руднику. По тој потерници после неколико дана ухваћен је Стојадин у Шалудовду (општина горњомутннчка, срез параћински) и спроведен истражној власти, која га је тражила. У самој тој потерници назначено је, да јс пеко непознато лице с ноља обило катанац на апсанп комесара полицнје у Сењском Руднику, па тако омогућило Стојадину беготво, пу ево како он прича о томе своме бегству: — Са мном су били у апоани Милисав ПандуровиА, из Сења, и Муша Милошевнћ, скитиица. Први је одговарао оа мпом заједно по истом делу, а други је издржавао затвор због скитње. Милисав је стао непрсстано наваљивати иа мене, да побегном из притвора, те да не лежим за бамбадава, а кад ја будем иобегао и не будем у рукама власти, онда ће власт и њега пустити, те ће се и он отрести неспосне апое, а и могуће робије. Ја у почетку нисам хтео на то пристатн, а.ш ме је ои и даље подстицао, обећавајући ми награду од 5 0 дпнара, па га је у томе цотпомагао п Муша Милошевић, н тако се ја најзад прнволем на бегство. Уз припомоћ њих двојице подметнем цигље између врата и рагастова, одоздо до средине где је била реза, почнем одвајати врата тако да се могла рука нровући, ухватим катанац, па га шипком, којом омо џарали ватру, разбијемо, скинемо, извадимо цигље, врата попусте, реза падне и тако је излаз био слободан. Одмах сам изашао сам из апсе, понова намеотио резу на шип, а катанац бацпм ту у близину. За тим оам побегао ираво у Буљане, одатле у Шалудовац, и ту сам и ухваћен. Стојадин је одавно наклоњеи био непоштеном животу. Још пре некодико година отишао је од своје куће и почео скитати по околним селима, живећа на рачун околине. Највише се задржавао у Сењу (срез параћиноки). Ту је неко време и олужио, док се није упознао оа Милисавом Пандуровићем из иотога села. ^аједно оу чували стоку, а кад је СтоЈадин био без службе, налазио је уточишта на колиби Милисављевој, којаје над самим Сењоким Рудником. То је њихово другарство имало последице у Сењу, јер је често нестајало овоме праое, ономе јагње, овца и друго. У овом последњем заједничком послу ниоу били најбоље ореће. 12. децембра прошле године договорили су се у Милисављевој колиби, да сиђу у Сење до Ђорђа Пандуровића, механџије, за кога су знали да има лепих праеади. Кад су дошли код овога, прво развале капију, уђу у авлију и са дрвљаника узму секиру, њом обију катанац на подруму, и из овога истерају прасад. Ухвате два прасета, ту их покољу и однеоу у Милисављеву колибу. Једно прасе оомуде на ватри, друго ошуре, и длаку баце у ватру,