Полицијски гласник

СТРАНА 94

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 11

би, дакле, злочинац био дивљак у данашњем друштву. , Није, међутим, ни мало тешко доказати нетачност ове теорије. Д оволј НО је, ради овога, прочитати једно од бољих зоолошких дела, па одмах увидети, да се она на овом терену не може одржати. Има животиња, које су потпуни егоисти, као што је н. пр. једна врста грабљивица у Јужној Америци. Птице ове, затворене у исти каФез, боре се на живот и смрт. Друге животиње . напротив, а нарочито инсекти, показују у највећој мери алтруистичке осећаје. Од куда ова разлика у социјалним инстииктима између појединих врста животиња ? Неки су мишљења, да њен узрок треба тражити у разлици интелектуалног развића ових животиња, али је ово мишљење нетачно већ и с тога, што многе животиње, код којих су ооцијални инстинкти развијени у најјачој мери, као н. пр. пчеле и мрави, стоје на много нижем ступњу умног развића од птица и сисара, код којих су ови инстинкти ање развијени. Иснитујући животиње које живе у заједници, уочићемо врло лако, да је њихов заједнички живот у исто доба и њихово најмоћније оружје у борби за егзистенцију. Без оваквог живота њима би било немогуће или скоро немогуће да ову борбу издрже. То је, дакле, нагон за самоодро/сањем, који је био повод да се код слабих и недовољно заштићених животиња развију социјални инстинкти. Разуме се већ, да с.у ое ови осећаји доцније још више развили путем навике и подражавања. Једна од најкарактеристичнијих црта социјалних животиња, јесте задовољство, које осећају живећи у заједници. Има ваздан иримера, који неоспорно доказују, да се овакве животиње, издвојене из заједнице и усамљене, осећају толико несрећнима, да често пута свршавају и са самим животом. У вези са овом особином стоји и иожртвовање, које се, понекад, плаћа, такође, и самим животом. Ова особина још је више појачана жељом, да се задобију похвале или избегну укори, која се жеља може јавити само у заједничком животу. Онај, који живи у заједници с другима; који у томе налази нарочитог задовољства, и чији су интереси идентични са интересима групе којој принада, мора бити осетљив према одобравању или неодобраван.у својих акта. Одсуство говора код животиња једини је узрок, што похвале и покуде нису код њих врло велике. * * Јесу ли народи на нижсм стуињу цивилизације већи егоисти од нас? Ево како славни испитивач Нанзен описује Ескиме, међу којима је ировео дужо време: »Од свију људи, које је Бог створио, Гренландез је најморалнији. Доброћудност. мирољубивост и трпељивост главне су црте његовог карактера. Гренландез и не помишља да кога вређа, нарочито избегава сваку грубост у говору и увек

се стара, да је са свима у што бољим односима. Не противречи радо, чак и онда када је противно уверен о ономе што му се прича. Сваки при^овор облачи у најблажу Форм^у и вешто избегава, да отворено укаже другом његову неистинитост, чак не говори другом и оне истине, које су по мишљењу његовом за овога непријатне. У оваквом случају радије ће се послуишти неодређеним изразима, чак и ако се то тиче тако незнатних ствари, као што су ветар и време. Његова мирољубивост иде тако далеко да, у случају кад је иокраден — што, наравно, ретко бива — никад не тражи своје ствари натраг, ма да обично зна ко је крадљивац. Једино што Ескимову срећу може да помути, то. је, кад види другог у невољи, према којој се понаша као какво сажаљиво дете. Прва и најглавнија дужност, управ закон сваког Гренландеза, јесте: иомоћи другоме. Али једна од најлепших и најмаркантнијих црта у карактеру Ескима, јесте њихова часност. За Ескима је од велике важности, да се може ослонити на своје ближње и суседе. Да би ово међусобно поверење било и оотварено, лотребноје да се сваки према другоме часно опходи. Најгоре што се једном Гренлаидезу може десити то је, да буде исмејан или презрен од својих суграђана.« Скоро у овом истом правцу описује Д-р Вајц и Индијанце из предела Орегона: »Народи ови сматрају као врлине: часност и љубав ка истини, храброст, послушност ирема родитељима и старешинама, и љубав према жени и деци. Код њих и њима сродних племена злочини су врло ретки, а утицај старешина врло велики. Међусобна љубав и пријатељство развијени су међу њима у највећем степену. (наставиће се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I. — У § 18. Казненог Законика опредељено је у чему се састоји казна губитка грађанске части, и казато кад се она по самом закону губи. Ио овом законском пропису, лица осуђена на смрт, робију или заточење губе по сахмом закону, чим им пресуда постане извршна, право на сва државна, црквена, општинска или друга јавна и почасна звања, затим право да могу бити народни посланици, изабране судије, сведоци, пуномоћници, тутори, стараоци и т. д: У § 58. овог истог законика стоји међутим, ово: »Ако би кривац имао пуних шеснаест година, а још не би навршио двадесет прву годину, моћи ће се осудити и т. д. Ни у каквом случају они се неИе осуђивати на губитак грађанске части, нити Ие се на њих иримењивати ироиис §-а 18. овог законика к . Закон о општинама у свом 114. члану, поред осталих услова за општинског де-

ловођу тражи још и то: »да није никад осуђиван за злочинства, преступе или иступе учињене из користољубља« (т. 3.). Код оваквог стања ствари настаје питање: може ли бити деловођа општинског суда оно лице. које је, као малолетно, било осуђивано за дела која повлаче губитак грађанске части, ако има све друге услове који се по закону траже ? — На ово питање одговарамо: Наређење закона о општинама, о коме је реч, потпуно је јасно и разговетно после израза: Ђ да није никад осуђиван , к и нема никакве везе са повраћајем грађанске части. Да закоподавац нарочито није хтео допустити овим лицима да могу бити општинске деловође, без обзира на то што су осуђивана као малолетна (§ 58) или што су доцније повратила изгубљена права (§. 349. Кривичног Поступка), види се и из чл. 32. Закона о општинама, у коме је реч о праву гласања на општинским зборовима, и по коме овог права немају: а) који су осуђени због злочинства, док не иоврате грађанску част , и б) који су осуђени на затвор са губитком грађанске части за време, док им је она иресудом одузета. Док је у овим случајевима законодавац водио рачуна о осуђеним личностима, и допустио им, иод извесним условима, право гласа на општинским зборовима, дотле у својим одредбама о онштинским деловођама употребом речи »нмчасИ искључује свако повољно тумачење у корист ових лица. И још нешто: За иступе из користољубља, за чије је извиђање • и пресуђење надлежна полицијска и општинска власт, не може се нико осудити на губитак грађанске части, па је ипак законодавац и овим лицима забранио, да могу бити општинске деловође. Сви они, дакле, који су ма кад били осуђени за злочинства, ирестуие и истуие из користољубља. не могу бити деловође оиштинских судова. II. — Тач. 16-ом чл. 86-ог Закона о општинама стављено је у дужност општинском одбору, да почетком године бира 12 грађана, од којих се за сваки збор бирају коцком четворица за гласачки одбор и њихове заменике. Чланом 39-им овог истог закона (измене и допуне од 3. децембра 1905. год.) наређено је пак, да се за избор општинских ча чника бира нарочити бирачки одбор, па је у исто доба прописан пут и начин како се то врши. Пошто су измене и допуне чл. 39. позније — млађе, то настаје питање : да ли тач. 16. чл. 86. има данас какве вредности? Ако има, т. ј. ако она и данас вреди, онда у чему је разлика између ње и чл. 39. поменутог закона? — На ово питање одговарамо: Наређење чл. 39. специјално је и односи се само на бирачки одбор за избор оигитинских часника; за све остале збор-