Полицијски гласник

СТРАНА 114

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 14

Је ли то истина или не, не да се утврдити, али да је овај снор самој Француској нанео приличне штете — то је ван сумње. Био Драјфус крив или не •— тек ова ствар пред војним судом није била извиђена како треба. И та, не смемо да кажемо несавесност, него пре неумешност судија, дала је била после повода: да се много што шта баца на образ и Француском штабу и његовим генералима, па и целој влади... Бићо од интереса да се зна: да је ову Драјфусову ствар нокренула — иолици]а. У Паризу, као и по другим престоницама на Западу, добро пазе на — стране посланике. За њих имају нарочите агенте. Са озбиљном пажњом, а, наравно, под највећом диокрецијом, разбирају: ко коме посланику долази; коме они одлазе; са ким одржавају тешње везе; шта се у кући говори о дневним политичким питањимк; коме се пише; ко им пише и т. д. Мислећи једнако о реваншу за Седан — Французи нарочиту пажњу поклањају немачкоме посланику. За-њ држе највештије агенте. И сваку услугу плаћају особитом наградом... ГроФ Минстер, немачки посланик, био је тада посматран строго, али са највећом смотреношћу. Његова послуга у посланству била је у служби париске полиције. Наравно, за добре паре, гроФ је био под присмотром и у самим својим собама. Са послужитељем грофове канцеларије би уговорено: да пази на све папире гроФове. Ону корпу, у коју се бацају поцепана писма и хартије, да не истреса на ђубре, него да предаје агенту, који ће ради тога, као ђубретар, редовно у одређени час долазити у посланство. По уговореном плану служитељ је тако и радио. Он је свакога дана брижљиво сабирао све оне хартије, писма, цедуље, што је гроФ Минстер цепао и у корпу бацао. И свакога јутра долазио је ђубретар са путуњом на леђима, ђубре купио и у полицију односио. Тамо је чекао већ чиновник, који је иоцепане хартије прибирао, састављао и лепио, па онда читао. Једнога дана чиновнику надну у очи иарчад концеит-хартије, исте онаке, каква се употребљује у војним канцеларијама. Он иробере парче по парче од тих хартица на 16 комадића. Згодно их поређа, док им је смисао ухватио, све их лепо излепи, и тада прочита ово : »Скоро ћу вам послати... маневар... топа... Мадагаскар... када ћу.... к Као што се види, на први поглед ова хартија казује — извештај војничког посматрања... ШеФ париске полиције саопшти одмах ствар министру војном. Уз то је дошло и ово. Стојећи у поверљивој вези са дирекцијом пошта, париска полиција хватила је писма, која су из немачког посланства слата била: то за — 1осо Париз, то за иностранство. Пазећи тако ухвате једног дана писмо, које је немачки војни аташе писао свом

колеги, талијанском војном аташеу, онде, у Паризу... Писмо вешто отворе, а за тај посао имају нарочите спреме, ФотоФраФишу га, па га оиет затворе, и пошл>у по адреси... Писмо разреше и прочитају. Оно је гласило: Доиста, ова животиња Д... иочиње бивати досадап. Онда и ово пиемо доставе са извиђајем министру војном. Признати се мора, да је париска полиција свој посао брижљиво и вешто извршила. Али у миниетарству војном не покажу довољно вештине и пажње. Сумња је, истина, пала одмах на капетана Драјфуса, али не испитају одмах све прилике и околности. у којима се је он у својој служби налазио... Па онда онај рукопис, добављен из немачког посланства, не подвргну тачнијем исиитивању... Од петорице вештака, тројица покажу, да је писмо писано руком самога Драјфуса, а двојица то оспоре. Послс, исгттивање сведока није ишло како треба, обазриво, него тако, да је сав рад комисије одмах био познат и на улици. На иитање војног министра полиција је подносила изВештај: да је Драјфус, према својим приходима, и сувише луксузно живео; да је много трошио и т. д. И те, и још неке приватне околности, које је полиција, тако рећи, прстом показивала, нису довол^но испитане ; не бар, како се види, са оном прецизношћу, какву овакав важан процес, у коме се уплетају чак и страни аташеји, изискује.... То је, по свој прилици, било све са, тога, што је и истрага и суђење догало пред официре, можда добре и способне за команданте, али невеште у оним финим нијансама, какве је ова, доиста важна, појава на видик изнела.... Истина пресудом војног суда капетан ДрајФус буде осуђен као немачки шпијун, али ова осуда није могла за собом повући и — јавно мнење. Као пгго је познато, Емил Зола је после уложио свој протест (Ј'ассиае...,!) Духови су, усљед овога, били заталасани п у самој Француској и ван ње. Интересовање за осуђенога Драјфуса расло је све вишо и више. И председник републике морао је пристати да осуђеника помилује.... 30. Једва да прође који месец, иа тек читате по новинама, да је Француска полиција ухватила на своме земљишту по којег немачког војног уходу. А тако исто и Немци сваког часа натрапају на каквог преобученог Француског официра на пољу око Меца, Штрасбурга, или по Елзасу и оним крајевима поред Рајне. Тако вам је и између Аустро-Угарске и Италије; па измсђу Русије, Немачке и Аустро-Угарске. И обратно Постоје међу њима некакви двојни и тројни савези. Али, што но веле, злу не требало : све се ове државе редовно међу собом уходе. Прошле године у Форту и западним деловцма Пруске бавио се је више недеља

некакав Талијанац по имену Сеии Тоснани. Ишао је као птичар ио варошима и селима, продајући тице. Али се је највише бавио око градова. Пруској полицији учини со Сепијево понашање сумњиво. Добави га и претресе. Том приликом нађе код њега скривену читаву масу разних цртежа и планова. Сва војна утврђења у том крају била су тачно оцртана, путови и мостови обележени и све онако крокирано, како то раде генералштабни ОФицири. Баш у исто доба, маја месеца, Француска полиција ухватила је опет на своме земљишту некогаБалша, немачкога уходу. Балиг се јо пре неколико година настапио у Нансију. Под Фирмом трговачког агента — он је предузимао разне послове. Али му је главна дужност била, да поред нолитичких прилика пази на кретање војске Француске. Балиг јо у овоме правцу био јако развио свој посао. У својој поверљивој служби имао је и људе и жене за агенте. Понашање његово и његових људи падне у очи тајпој полицији. Она га сада стаде пратити у корак. И најзад похвата и њега и његове људе на самом делу — када је немачким властима слао своје поверљиве извештаје. За поверљиве, дакло, агенте на страни узимају се људи интелигентни. Они морају знати више језика. Имају лепих манира, вешти и свему досетљиви. Они се у земљи, куда су упућени, старају увући у све редове друштва, и у најниже и у највише, каква им је кад гготреба. Чешће отварају трговачке агентуре, примају се свакојаких послова. Бива да се издају и као рентијери, емигранти и т. д. Главно им је да праве што вигае познанстава, нарочито са официрима. Па онда да се приближе касарнама, утврђењима, да се старају упознати са новим системом оружја, топова, новим проналасцима барута, патрона, торпеда, иодводних бродова и т. д. и т. д. Задобив једпом овакав положај, они онда вешто прибирају све политичке и војие новости, податке, пројекте, планове и т. д. А своје релације не шаљу директно поштом, него шифром у писму нреко својих сигурних људи, опет путујућих агената, које дотична влада ради овога посла у стране земље изашиље. Ра.зуме се, све се ово мора добро пазити и чувати. вешто крити, јер ако ухвате, суде их но закону о шиијунима, у комо су врло строге казне прописане. Каквим се напорима ови људи излажу у својим мисијама по страним земљам-а, да испричамо још који случај. (наставпће се) 25322 « «17^3 9 ОДЕЉЕЊЕ ЗА ПРИЈАВЉИВАЊЕ СТАНОВНИШТВА (настаилк) Први озбиљнији покушај, да се питање о пријављивању тачније и боље уреди и да се пријавни материјал прикупља и сређује на једноме месту, одакле би се