Полицијски гласник

БРОЈ М

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСПИК

СТРАНА 115

могла црпсти корист, која ое од таквог рада очекује — лредузеда је општина београдска у 1891. години. Те је године 17. августа, она у упутила Управи града Београда акт под А№ 1943 овакве садржипе: »Као што је познато Управи колико је важиа статистика у опште, јер она пружа податке по свима гранама државног газдинства, износи растење и оггадање становпиштва, и прстом указује на бољку ма које гране занемарене, те тако омогући државне Факторе да улогом свога делања допуни све оно, што недостаје. »Нрестоница Србије Бсоград, као важан центар за међународни промет, као дика Србије за израз лепоте и уређености, не сме изостати од својих друга, у напредним државама, нарочито сада када је у живом јеку свога прогреса и преиома, и мора, што пре, боље и савршенијо, да уреди своју престоничку статистику, тако да ће се њоме моћи служити и државпа власт и сва она лица, која буду имала потребу поред личног виђења Београда, видети и уређење стаТистичких података. На ту цељ ттредседншптво општине београдске, ангажовало јс нарочито стручно лице, како би и ту важну грану свога статистичког биро-а, што пре средило и довело у склад са неодољивом потребом напредовања Београда. »Статистичко одељење ове опгнтине, ноднело је председништву пропозицију свога предлога ради грађења статистике становника београдских, те да се може у свако доба знати, где ко стапује и у ком кварту, у којој улици у чијој кући и са којим је бројем иста нумерисана. ТакО исто да се зна: који су путници или гости пробавили у Београду, било у јавпим локалима или нриватним стано-вима код својих рођака или позчаника. »Предлог статистичког одељења општцне вароши Београда гласи: 1., Да се приложене под-•/. •/••'/• пријаве оштампају и то : а) IIа белој артији за сопственике кућа и њихове Кирајџије; б) На плавој или ИГутој артији за механџнје, гостионичаре и остала јавна места; 2., Да се штампање пријава уступи иеком штампару или трговцу који би дужан био да. продаје исте по напред утврђеној цени или, ако се то неће, онда да се .за рачун општински штампају, нумеришу и продају 3 нријаве за 5 пара.у корист општинске благајне,; 3., Да се учини епоразум са Управом вароши Београда како се имају и коме предавати иријаве досељених и одсељених, као и оне из механа гостионица и осталих јавних локала. 4., Да се добошем као и у свима новинама објавн наредба за подношење пријава. а то нсто да се особено оштампа и свима грађанима у кућу достави; 5., Да се изда наредба свима квартовима, како су дужни пријаве примати и преко својих органа пазити, да ли су сви досељени и одсељени пријаву поднели у

одређеном року. Они који пријаву не поднесу да се казне и њихова имена на јавнсст изнесу. »Ка,д се ово све изврши онда со може јавити преко дотичног министарства свима надлсштвима као и грађанима да се у статистичком одељењу општине вароши Београда, може сазнати где је које лице са станом у Београду. <( »Но . ради још бољег оријентисања, предсееништву је част послати нод •/. '/• две пријаве за углед. с( Саопштавајући ово и Управи вароши Боограда, председнигптво има част изјавити, да се оно у свему слаже са поднетим предлогом свога стагистичког одељења, па с тога моли Управу за њену наредбу својим квартовима, да ауторитетом своје власти и службе потпомогну радњу општинске статистике п да изволи што пре свој пристанак саопштити председништву, како би се према томе наредило даље шта треба.« Из побуда изнесоних у овоме акту, види се јасно, да општински суд ниј.е предузео припреме за рад по неком законском овлашћењу. већ искључиво са разлога, што до тада на том послу ништа није рађено ни од стране полициске вл.асти, нити од стране општинског суда, и ако се увиђала неминовна потреба за иос.тојањем таквог одељења. Као најбољи доказ за то јесте и та околност, што је предлог општинског суда одмах прихватила и Управа гр. Београда. Од своје стране она је 18. сентембра под № 13496 ради извођења постављеног задатака наредила квартовима: »1., Да сваки кварт у своме кругу одмах изда наредбу: да сваки сопственик зграде или овога заступпик нзјдаље до краја годипе, пријави кварту у коме је зграда своје кирајџиј.е и њихове млађе и да у будуће сваку промену иријављујо у року од 3 дана; 2., Да гостионичари, механџије и господари других јавних локала, сваког дана пријављују своме кварту путнике, који су за прошлих 24 сата код њих дошли или од њих отишли; 3., Да сваки кварт тако примљоне пријаве једнога дана, уједно шаљо општинском суду следећег дана најдаље до 9 сати пре подне; 4., Да иступе противу ове наредбе најбрже извиђа и пресуђује и пресуде извршује.« 8. новембра исте године под ,№ 17709 доиунила је овоје инструкције у погледу овога рада и овим објашњењима: 1., Да се жиг (штамбиљ) удари на полеђини оне друге пријаве, која остаје код оног, који пријаву предаје; 2., Да наотану полицијски органи како у званичном свом раду тако и у свима осталим случајевима, да се за овако лице пријава у означено време поднесе. Као доказ да је пријава поднесена служи жиг (печат ударен на полеђини поменуте нријаве: 3., Да се са пријавама на белој хартији пријављују грађани и њихове Фамилије; 4., Да са пријавама на плавој хартији гостионичари и механџије пријављују оне путнике, које приме пошто их у књигу путника запишу; и 5., Да се пријавама на жутој хартији пријављују женскиње из нроститутских радња. Сем ових наредаба, издате су у томо времену још две много незнатније у којима-с-е већином понављају ове изнесене одредбе. Са овим упуствима имали су полициски органи по квартовима, да започну рад на прибирању пријавних и одјавних листа, и да контролишу, да ли се сваки тој дужпости редовно одазива. Вредно је још знати какве је још на- , редбе издао општински суд за правилно распоређивање пријава и за начин рада у одељењу. На жалост, сем кратких трагова но протоколима и регистрима, не могу се више наћи никаква акта у општинској архиви по овом предмету. По уверавању чиновника статистичког одељења, опа су упропашћена од пре дужег времена, због чега се цео рад у одељењу обавља искључиво по уобичајеној пракси и личном сзЈватању њиховом. Па ипак главне одредбе о уређењу и начину рада у одељењу могу се видети из штампане » наредбе ,« којомје општински суд октобра месеца исте године позвао грађанство на пријављивање. Са тога разлога и што се из ње видп у главном какав је циљ придаван овој установи, износим је у целини. Она гласи: »Суд општине вар. Београда извршио је све иретходне радове и уредио своје статистичко одељење, где се налази већ сређен материјал, о извршеном нопису у почетку ове 1901 године. У том одељењу, може сваки грађанин дознати: за одељак, за улицу, број куће, занимање итд. о сваком лицу у Београду. У овом одељку сређено је све онако као у установама на страни које се зову Адресни биро. (паставиће ое) В. Лазаревић.

ДЕФИНИЦИЈА И КЛАСИФИКАЦМЈА ЗЛОЧИНА са гледишта е^ономс^ог Рг. V. А. Вопдег (НАСТАВАК) У прву категорију долазе сви они казнени акти, који се врше у циљу економском (економски злочин). Већинатако званих злочина протиб имовине, као што су: крађа, утаја и т. д. спадају у ову категорију. Изузетак чине они, који се врше из других побуда, обично из освете, као што је н. пр. злонамерно уништавање туђе имовине. Исто тако и неки злочини нротив личности, који се врше из економских побуда, као н. пр. подвођење , долазе у ову катег.орнју. Што се тиче злочина против државе, један њихов део: прављење лажног металног и папирног новца, спада такође у ову категорију. Друг а категорија обухвата злочине полне, а четврта злочине аолитичке.