Полицијски гласник

СТРАНА 116

Н0Ј1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

■

ВРОЈ 14

Остали злочини и преступи, знатно хетерогени, долазе у тре% катег.орију. Главни мотив овим злочицима лежи у освети (убиство, уништај туђе имовине, повреда тела и т. д.), затим у бојазни од срама и иоруге (детоубиство, које такрђе може бити извршено и из економских разлога), страху од казне р т. д.

Међу 8420 лица, колико их је у Енглеској осуђено за скитњу и нрошњу у год. 1900. било их је 14° 0 у добу између 50—60 год., а "20°| о у добу преко 60 год. Године 1897. у Петрограду је за ова дела затворено 7966, од којих је 14 и | 0 било у добу између 50—60 год., а 12-14°| 0 преко 60 година. Знатан број скитница и просјака дегенерисани су и болесни, па већ и с тога неспособни за рад. У свом делу: Станоници иариских затвора« (Гез ћаћИиев с!е8 рпзопв с1е Раг-18) Д-р Лоран описује неколико скитнида овим речима: »Познавао сам једно лице, које је сКоро цео свој век провело у затвору. И само љегово рођење сматрано је као грех, јер је рођено ванбрачно, услед чега је мати покутала да убије и себе и њега. Доцније су се на њему појавили знаци епилепсије, а већ је било рођено са белом навлаком на левом оку. : До 37-ме године осуђивано је 20 пута за скитничење и прошњу. Из затвора излази само за, то, да би се у њега могао поново вратити. Он се с пуним правом жали на власти, које га затварају, у место да га пошљу у болницу, где му је право место. 8 »Један младић од 29 година, син оца алкохоличара и матере туберкулозне, осуђен је већ 7 пута за просјачење. Впилептичар је, и иде на штакама — из затвора у затвор.« ТреКу категорију скитница и просјака чине деца и млади људи. Да видимо какав је однос између овог Факта и друштвене средине. Сви они, који су се до сада занимали овом ствари, сложни су у мишљењу: да се велики број деце одаје прошњи под утцајем својих родитеља. Ма какав био узрок, који родитеље руководи да овако чине, деца ова праве су жртве бедне средине у којој живе. Јасно је, да она не би постала ни скитнице ни просјаци, да су однегована у здравој средини. Други део ове категорије скитница и просјака састављен је из деце ванбрачне, напуштене и одбегле, што се врло лепо види из овог типичног примера, који помињу Тонер и Ролет: Једна девојчица од 16 год , оптужена за скитњу, изјавила је пред судом ово: После смрти моје матере ступила сам у службу код једног продавца вина с платом од 2 суа .гневно. Са пропашћу мога патрона, остала сам на улици без икаквих средотава за живот. Не могући у току од 5 година наћи никаквог занимања нити склоништа пријавила сам се комесару полиције. Отац ми је осуђен на вечиту робију и умро је у Н. Каледонији. Нисам хтела да се угледам на моју старију сестру, која се влада рђаво, и с тога сам претпоставила да ме уапсе, јер за последњих 48 сати нисам била ништа окусила. Остаје нам још да говоримо о оним малим скитницама и просјацима, које извесни криминалисти називају урођеним скитницама, т. ј. о оној деци, која беже из очеве куће^ да би се одала разним авантурама и видела нешто више од онога што се. налази у њиховом месту живљења. Споредна је ствар од куда нроистиче ова

жеља; цео свет (а нарочито свако дете) притежава је више или мање (ко ; је тај који не воли путовање?)., »Који од нас — веле Тонел и Ролет — у извесним часовима своје егзистенције није осетио жељу да раскине са друштвеним конвенционалностима, или, простије речено, да рашири круг свога хоризонта, предузимајући путовање за тражењем непознатог. Ставите новац у џепове скитница, и ви ћете од њих створити туристе. Спортмани и преступници ове врсте разликују се само количином повца. Деца, склона за авантуре, налазе се у свима класама, па ипак већипа скитница иостаје само из сиротне класе. Да су ова деца живела под бољим економским условима не би, извесно, отишла у затв.ор. Међу злочинцима има људи сваке врсте, : али је ипак ван сумње, да већину њихову састављају личности са нижим моралним особинама у сваком погледу. Овај Факт, међутим, не вреди за децу скитнице. Они, који су се њима озбиљно занимали, тврде, да су од ове деце могли постати корисни чланови друштва, само да су била васгштана и упућена како треба. То су, махом, дечаци бистри. енергични и неустрашими који би, у место што иду у затвор и падају све ниже и ниже, иод другим економским приликама и у другој средини, могли постатн одлични морнари, туристе и испитивачи. Најзад, четврту категорију скитница и просјака сачињавају лењивци , т. ј. они који неће да раде, већ живе о трошку других. Има више узрока, који стварају ову врсту просјака и скитница, а главни је тај, што се многи од њих нису из малена навикли на рад. У овом погледу деца су веома слична примитивним народима, који су радили еамо онолико, колико им је за живот било најпотребније. Ако се деца не навикну благовремено на рад и не науче ма какав занат, извесно је да у познијем животу неће имати ни мало воље за рад. Ово исто вреди и за оне, који нису били у стању да нађу рада за дуже време, и који су се. самим овим, од њега одвикли и постали лењивци. У тесној је вези са овим и величина награде за радну снагу, која је врло често много мања од просјачке милостиње. Просјаци ове врсте лукави су егоисти који, истина, не знају за осећај части, али који ииак са свога глеДишта могу имати право све док постоји данашња друштвена организација. У осталом, средина из које излазе скитнице и просјаци, не води ни мало рачуна о моралним особинама. (наотавиће ое)

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ШЕ0Т БИ0ТА НДПОЛЕОНОВИХ А. Конан Дојл. Није било ништа необично да г. Лестред из Скотланд Јарда сврати код нас по неко вече. Његове су посете биле пријатне Шерлоку, Холмсу јер је тада

1. Економоки злочини, а). Скитничење и иросјачење. >,, И ако скитничење и просјачењб" не спадају у ред преступа и злочина, те им по томе не би било места у овој расправи, ипак их ми овде уносимо због њиховог интимног односа са осталим опасним злочинима. Однос овај док&зали су многи криминалисти, па међу њима и ирофесор Пренс , који скитничење и просјачење назива приправцом злочиначком школом. Ако се упустимо у истраживање етиологије ових иступних дела, увидићемо лако, да су н>ихови узроци веома различити. Као први и најглавнији узрок и скитничењу и иросјачењу, јесте оскудицарада. Остав без посла, раденици су приморани да иду из места у место, у жељи да га нађу; ако у >овом не успеју они прибегавају прошњи. Као и сви економски злочинитаг;о се и ова иступна дела умножавају бимњих месеца. а смањују преко лета. ОвСгс тога, што тражење радне снаге преко зиме опада II потребе за живот повећавају се, док лети бива обратно. Очшмедан доказ за ово тврђење : налази се у изложеним статистичким подацима. У времену од 1884—1891. год. осуђено је у Бадбнској за скитничење и просјачење, и то: у месецу јануару • • • • 7232 лица » » Фебруару • - ■ 6315 » » » марту ■ • • • 4816 » » » априлу • • • ■ 2445 » » » мају 2743 » 1 » » јуну 2475 » » » јулу 2540 » » » августу • • • • 2410 » » » септембру • • 1982 » » » октобру • • • • 2672 » » » новембру • • • 3857 » » » децембру • • • 5310 » Исте резултате даје нам и статистика војводства хесенског у времену од 1899 до 1900 год. У овом времену. а за озна чене кривице, било је осуђено: Децембар — Фебруар 479 лица или 5'32 дневно. Март — мај 334 лица или 3-63 дневно. Јуни — август — 259 лица или >2-82 дневно. Септембар — новембар 331 или 3*64 дневно. Да је оскудица рада први и најглавнији узрок просјачењу и скитничењу, доказује се још и тиме, што се број осуђених за ова дела знатно увећава у времену економских криза, када се цене хлебу знатно увећавају. Други узрок скитничењу и просјачењу лежи у старости и несиособности за рад.