Полицијски гласник

СТРАНА 134

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСМИК

ВРОЛ 16

вредност аокрађе, па то чине и § 221. а џ 223 б, поменутог закона. Све ове одредбе, које оу постале једновремено са оном из т. 3. § 222. кр. закона (10. јануара 1879 го.д.). имају задатак да утврде: кад се извесне крађе казне као истун, а кад као престун, и за основицу те разлике узимају вредност , а не начин извршења, јер он игра пресудну удогу тек у раздици, која се тражи изме^у простих и опасних крађа. Ирема овоме, све крађе, па чак, и крађе: кошница, платна с белида, сабраних плодова у под>у и т. д, кад њихова вредноот не прелази двеста гроша чаршијских. долазв! у ред иступних крађа, и за извиђање и суђење њихово надлежне су полицијске и општинске власти. (< Као што се види, уредништво је у овоме случају одступило од утврђеног правила, и дало одговор на питање суда општине придворичке, али други пут то неће чинити, јер се из овога питања види: да ни један од персонала поменуте општине не чита »Полицијски Гласник«, јер да је то чињено, не би ни било потребе да се чини питање о ономе, што је један пут већ објашњеио. II. Суд општине грабовничке у ср. кооа-г ничком, актом својим од 22. марта ове год. Бр. 795, пита: 1, »од кад се рачуна застарелост пресуде по § 396. кр. зак. за иступна дела — да ли од оног дана, кад су акта нримљена од суда, у сдучајевима жадаба, или од онога дана,. када је суд преоуду одобрио. А кад, олоч', цочин>е застарелост код иресуда, по којима није било жалаба. Даље, кад настаје застарелост самога дела, докде нресуда још није изречена, управо шта се разуме под речима: »од времена иоследњег дел.ч 11 да ли то значи и онда, кад власт на актима забележи да је некога позивала, или је потребан какав други рад ? 2, »извесна лица измире порез општинским судовима по нореским књижицама колико су задужена. Грешком органа, који наплату врше, платац се не одужи по распоредима пореза и општ. приреза како треба, него се н. пр. цела положена сума узме у отплату општинског приреза, ма да он у ствари није толико дуговао. На крају године, при склапању општинских ц пореских рачуна уочи се, да је он погрешно више цлатио општинског приреза, али је остао као дужник пореза, па се онда од њега тражи да плати порез, а он нека тражи од општине што му је више узела. Он, опет, сматра пореску књижицу за доказ да је платио оно чиме је задужен, те сада настаје питање: да ли му је пореска књижица доказ, или ће се од њега вршити наплата, а он да се кусура са оцштином ? и 3, »да ли подлеже такси од 2 дин. пресуде, које иаричу нредседници ошпт. су-

дова и кметови у смислу чл. 110. закона о општинама?« — На ова питања одговарамо: 1. Пресуде иступне, против којих постоје жалбе, постају извршне онога дана, кад их суд односно друга надлежна власт одобри. Ирема томе, од тога, се дана рачуна и застарелост шихова, а не од дана, кад власт, која је пресуду изрекла, прими акта. Застарелвст, пак, пресуда, против којцх нија било жалаба, почиње тећи од последњег дана, који је осуђени имао за жалбу на вишу власт, па се жадбом није користио. Под речима: » од времена иоследњег дела, које је власт ио истом иредмету иредуаела била ,« не може се рачунати и обична белешка на актима: »зват« и т. д. јер би иа тај начин било отворено пшроко поље изигравања ове законске одредбе од стране власти, него је потребан такав рад, који би посведочавао какву истинску радњу власти по томе делу. То би, н. пр. могло бити: саслушање сведока, извиђај на лицу места; вештачење нађенога предмета; саслушање самога кривца; и на послетку и само признање окривљенОг — реверс — да је зват ради саслушања. 2. Кад је у пореску књижицу извесне нореске личности унесено целокупно задужење са државним и о.пштинским дажбинама, иа он то све измирио, онда се од њега не сме више ништа тражити, без обзира на то, што су од њега примљене суме ногрешно књижене неиажњом или неспособношћу органа, који су наплату вршили. У колико је, опет учињена иогрешка на ште-ту једне касе, то се може исцравити на тај начин, што ће се све то констатоватц нарочитим реФе .ратом, па изнети из општинских књига и укњижити у државне, или обрнуто из државних у општинске, и 3. На.ова питање одговара се у пмтању, које за овим долази под 111. III. Један општински деловођа лита: 1, ,, По чл. 109. т. 5. зак. о ошптинама, председник општ. суда изриче казну затвора од 24 часа или новчано од 1 — 10 дин, за цепослушност. По чл. 110. става другог поменутог закона, ненослушнога може кмет осудити на 24 часа затвора или 1—5 дин. новчане казне. У оба ова случаја, пресуде су одмах извршне, само што и иредседник и кмет извештавају о овим својим пресудама суд у року од три дана, те их он онда уводи у протокол суђења. У чл. 9. и 11. Устава, нрописано је, опет. да нико не може бити осуђен и лишен слободе без пиоменог решења и док не буде надлежно саслушан. Према овоме наређења уставна у сукобу оу са оним мн закона о општинама, зато се моли уредништво за обавештење:

да ли могу председници и кметови према чл. 109. и 110. зак. о општинама кажњавати појединце са 24 сата затвора и лишити их слободе, и да ли ће о томе прво писмено саслушавати дотична лица и доносити пресуде или не, и какву ће таксу наплаћивати ? <( 2; »Кад је неко осуђен за иступно дело на затвор, иа казну затвора хоће да замени новцем, и то му се дозволи решењем, треба ли да плати за ово решење таксу и какву?« .—- На ова питања одговарамо: С обзиром на прилике. у којима се налазе председници и кметови, кад изричу казне у смислу чл. 109. и 110. закона о општинама, не може се тражити, да они воде Формалне извиђаје и пишу пресуде. •Тако, они ове казне изричу много нута нопу , н. пр. приликом гаше&а пож.ара, у иољу приликом разних извмђаја, кулука и томе слично, и ту се ке могу писати пресуде, него је доста кад усмено позову окривљеног да се брани з^ цепослушност, па се он немогадне одбрадити. Само што су и председници и кметови дужни, да по чл. 111. помрнутога закона, у року од три дана, извенкгавају општин. суд о овим осудама, који ц* уводи у протокол суђења, а једноврв^ено санкционише и контролише радњу кметова. Ове осуде и притвори цвсу истоветни са случајевима, о којима г^воре чл. 9. и 11. Устава земаљског, па се ова уставна наређења и не односе на њих, нити су у суКобу са наређењима зак, о оиштин. За сваку осуду треба напл^тити таксе по 2 дин. и ову лепити на изведатај, који се суду подноси у смислу чл. 111. зак. о општинама, и 2. за сва решења, којима, се казна затвора замењује новцем или обрнуто новчана затвором, наплаћује се такса у 2, дин. из т. 6. зак. о таксама.

П0УЧН0-ЗАБАВНИ ДЕО ШЕСТ БИСТА НАП0ЛЕ0Н0БЖХ А. Конан Дојл. (ИАСТАВДК) — У талијански кварт ? — Не, мени се чини да ћемо га пре наћи у Чисујику. Ако пођете ноћас са мном у Чисујик, Лестреде, обећавам вам да ћу сутра са вама ићи у талијански кварт и ништа вам неће сметати ово мало оклевање. Сада мислим да би нам неколико часов.а спавања добро чинило, јер ја не намеравам пре једанаест часова поћц, а нећемо се можда ире јутра вратити. Ви ћете са нама вечерати и после вам соФа стоји на расположењу док не дође време за полазак. У иото доба, Ватсоне, молим г ге зазцони за дечка, јер имам једно писмо да пошаљем и веома је потребно да одмах иде. Холмс је провео вече претурајући неке ста,ре новине. Кад се најзад вратио