Полицијски гласник

ВРОЈ 16

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК

СТРАНА 135

у собу, у очима му се јасно читала нека победа, али он не рече ни једноме од нас ресултат свога тражења. НТто ое мене тиче, ипак сам јасно разумео, да се Холмс надао, да Ке овај необични злочинац покушати да се дочепа и ове две последње бисте, од којих се једна, колико се опомињем, налази у Чисујику. Нема сумње да је циљ нашег путовања био да га на самом делу ухватимо и ја сам се дивио лукавству мога пријатеља. Није ме ни мало изненадило кад ме Холмс опомену да понесем собом револвер. И он је то исто учинио. У једанаест сати кола беху пред вратима, и од-везосмо се близу места на другу страну Хамерсмитовог моста. Ту беше наређено кочијашу да нас чека. Кратка шетња довела нас је до усамљеног пута, а са обе стране куће у вртовима спрам светлости од лампе над капијом прочитасмо »Лабурнум Вила~" Обитаоци беху одавна заспали, јер је цела кућа била мрачна, сем лампе пред вратима од ходника, и она је правила мали светао круг на баштанској стази. Дрвена ограда, која је раздвајала имање од пута. бацала је црну сенку изнутра, и ту се ми прикрисмо. — Бојим се да ћемо дуго морати чекати, прошапута Холмс. Имамо да благодаримо Богу што киша не пада; чак нећемо смети ни пушити да би нам време прошло. Али ипак је као два према један да ћемо за овај труд бити награђени. Но стражарење није било толико дуго, колико се Холмс надао. Оно се завршило изненадно и необично. У једном тренутку, без икаквог шума, врата се бапггенскаотворише и црна силуета, брза и хитра као мајмув, појави се и отрча преко баштенске етазе. Ми је видесмо како прође поред светлости која је над вратима висила и нестаде је у црној сенци поред куће. Наступило је дуго чекање, за које смо се време уздржавали и од дисања, а за. тим допре До наших упшју врло благо кврчање. Прозор се. отварао. Звук ларме престаде и опет настаде тишина. Он је пролазио кроз кућу. Изненадно приметисмо зрак потајне ламие у соби. Оно што је тражио изгледа да се није ту налазило, јер опет приметисмо светлост на другом, а за тим и на трећем прозору. — Хајдемо до отвореног прозора. Ухватићемо га кад се буде спуштао, рече Лестред. Али пре него смо се могли кренути човек изађе из куће. Кад је прошао поред светлости приметили смо да је нешто бело носио под пазухом. Гледао је пажљиво око себе. Тишина и пуста стаза ослободише га. Окренув нам леђа, он спусти доле свој терет и у тренут се зачу звук оштрог ударца, а за тим звек разбијених парчади. Човек је био толико занесен својим радом, да није приметио како смо му се ми нечујно преко траве приближавали. Тигровим скоком Холмс му. скочи на леђа, и у истом тренутку Лестред и ја дочеиасмо му по једну руку и метусмо лисице. Кад смо га окренули видесмо гадно подбуло лице са ужаеним цртама. Тада сам се уверио, да је то доиста човек чију смо ФОтограФију имали.

Холмс није обраћао пажњу на ухваћеног зликовца. Седнув на праг од куће он је пажљиво посматрао оно што је човек из куће изнео. То је била биста Наполеонова, као и она што смо је јутрос видели, исто тако изломљена на комадиће. Таман беше сврпшо своје прегледање, кад се у хоДнику појави светлост, врата се отворише и сопственив куће, весео и тгуначак човек, у кошуљи и чакгпирама, појави се на вратима. — Г. ИосијаБраун? запита Холмс. — Да, господине, и ви сте, без сумње, г. Шерлок Холмс? Добио сам ваше писмо, које сте ми по дечку послали, и све сам урадио што сте ми написали. Ми смо сва врата позакључавали и очекивали на ресултат. Мило ми је што сте вуцибатину ухватили. Надам се, господо, да ћете ући у кућу да се мало заложите. Лестред је желео да човека што пре одведе на сигурно место и после неколико тренутака викнусмо кочијиша. те се сви четворо кренусмо за Лондон Наша птица није хтела ни једну реч проговорити, али нас је очима стрељала кроз разбарушену и неочешљану косу. Остали смо у кварту само толико, да бисмо сазнали, шта ће се код њега наћи. Нађено је неколико шилинга и један дугачак нож са канијом, на чијој су се дршци видели трагови скорашње крви. — Добро је, рече Лестред нри растанку. Хил добро познаје ову господу. Он ће му и име казати. Видећете, да ће моја теорија о МаФији добро испасти. Али пре свега ја сам веома много обавезан вама, г. Холмсе, за вегптину како сте га ухватили. Мени још није све јасно. — Сад је нрилично доцка.н за објашњење. рече Холмс. Сем тога има још неколико ситница, које још нису довршене, а ово ;је дело које вреди потпуно до краја довести. Ако хоћете, доЈ ; ите сутра у шест часова код мене и тада мислим да ћу вам моћи показати, да ви ни сада нисте схватили потпуни значај овога дела. Кад смо се сутра дан у вече састали, Лестред је прибавио доволтно иодатака о притворенику. Његово име било је Бепо, презиме непознато. Био је добро позната битанга у талијанској колонији. Некада је био всома вешт скулптор и зарађивао поштено, али се одао рђавштини и два пута је био на роби.ји; један пут за крађу, а други пут као што смо већ чули, што је ножем ударио свога земљака. Говорио је врло добрО" енглески. Узрок за уништавање биста још је непознат, и ни на једно пмтање о томе није хтео одговарати, али је полиција пронашла, да су можда све те бисте његовом руком рађене пошто је био са службом на том послу код Гелдера и комп. Сав овај извештај, који је нама већим делом био познат, Холмс је са пажњом саслушао, али ја сам звао, да су његове мисли на другом неком месту. Најзад се промешкољи на столици и очи му засијаше. Чуло се кад је звоно зазвонило. Минут доцније зачуше се кораци на степеницама, и најзад уђе један ностарији румен човек, са проседим бакенбардима. У де.сној руци је нооио старинску путничку торбу, коју постави на сто.

—■ Да ли је г. Шерлок Фолмс овде ? Мој пријатељ се поклони п осмехну. — Г. СандФорд из Ридинга, ако се не варам? рече он. — Да господине. Бојим се да сам се мало одоцнио ; наши возови су мало незгодни. Ви сте ми иисали о бисти која се код мене налази. — Тачно. — Ја имам ваШе писмо овде. Ви рекосте: »Желим ца имам конију Наполеона коју је израдио Девине и илаћам вам десет Фунти стерлинга за ту која се код вас налазн." Је ли тако? — Разуме се. — Ваше ме је писмо веома изненадило, јер нисам могао замислити од куда сте могли сазнати да ја имам бисту. — Разуме се, да сте морали бити изненађени, али је објашњење веома просто. Г. Хајдинг ми је казао да је вама продао последњу копију, и дао ми је вашу адресу. — Ах, тако је то било. дакле ? Да ли вам је казао шта сам је ја платИо ? — Не, то није. — Молим вас, ја сам поштен човек, и ако нисам богат. Ја сам дао петнаест шилинга за бисту, и мислим да то треба и ви да знате пре него што примим десет Фунти од вас. — Та вам напомена служи на част, г. СандФорде. Али ја сам назначио цену и намеран сам да при њој останем. — То је врло лепо од вас, г. Холмсе. Ја сам бисту донео собом, као тнто сте ми писали. Ево је. Он отвори торбу и најзад видесмо у целости истоветну бисту, коју смо неколико пута у комадима видели. Холмс извади једну хартију из џепа и положи банкноту од десет Фунти стеринга на сто. (свршиће се) оа енглескога Мих. А. Рашкови'ћ.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ ; ТР АЖЕ С Е Николаја Радосављевића, скитачког циганина из Комарице, тражи начедник сре.за власотиначког, ради издржања казне по једној пресуди. Пронађеног Николаја ваља упутитп поменутом начелнику с нозивом на Бр. 5 580. Ђорђа Јанковића, пољског чувара општине дупљанске, који је 4. т. м-ца отишао иезпано куда, понев собом пушку острагушу, тражи начелство округа крајиноког. Ђорђе је стар 3 5 година, црне косе, малих, црних бркова, средњег раста, округлог лица. Пронађеног ваља упутити поменутом начелству о позивом на Бр. 387 3.

ПОТЕР Ш Сретен Микић, притвореник, који је код начелника среза параћинског одговарао за покушај опасне крађе, ноћу између 8. и 9. т.