Полицијски гласник

БРО.Ј 18

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК

СТРАНА 159

први услов за гласање то, да је неко по- ' стао пунолетан на тај начнн, што је напунио 21 годину, у смислу § 37. грађ. закона. ! Иремаовоме, пунолетства коЈа се признају но чл. 112. закона о старатељству, не дају нраво дотичпима иа употребу политичких нрава, него им се само признаје способност да својим имањем рукују и радњама руководе. Да су ова пунолетства ограничена само на ово, види се и из чл., 114. зак, о старатељству, по коме дотични не може отуђити своје имање без одобрења старатељ. судије и Стараоца чак ни после признатог пунолетства. II. Суд оиштине балајииачке, актом својим од I I. ов. месеца Вр. 435. и од 14. истог м-ца Вр. 447. пита: 1, »IIо § 6. т. в. грађ. суд. поступка, суд општински има право равнати парпичаре до 200 динара и за непокретна имања, кад иарничари сами на то пристану и од суда затраже, и у таквом случају суд им издаје писмено поравнење. Како су чести случајеви, да поравнења чине и земљу уступају и они, који пемају довољно земље, то суд не зна: да ли сме и таква поравнења примати, или аа њих пе. важи § 6. грађ. судског поступка; и . 2, какву таксу суд треба да наплаћује од парничних страна за ова поравнења, у корист своје касе?« — На ова питања. одговарамо: Ограничење, које је учињено у § 471. грађ. с. поступка, да земљоделац не може ни сам отуђити извесно имање, донесено је као економско-политичка мера у једном општем интересу, те се, по томе, за све власти у земљи јзвл>а дужност, да стају на пут сваком изигравању ове зак. одредбе, иа та дужност лежи и на општипским судовима. Према томе, кад год неко од оних, који нем;.ју довољно имања по § 471. гр. с. п. покуша да путем поравнења штогод отуђи, суд општински таква поравнења мора одбити. У осталом, до које суме општински судови могу чинити равнања, треба прочитати обавештење под I. у 12 броју »Полицијског Гласника« од ове године; и 2, за поравнења треба наплаћивати таксу из § 23 тач. б. и г., кад друга није прописана, јер би то одговарало правилу које је постављено законом о таксама за лоравнења, која се врше код државних судова. Такса ова, наилаћује се у новцу, у корист ошитииске касе. III. Оуд општине тићевачке у срезу моравичком, актом својим од 18. марта ове године, пита: »Одбор ове општине, а по предлогу општинског суда, 10. ов. м-ца одлучио је, да се извесне облигације општинских дужника, који су сасвим осиротели, расходују као нропале, па је ту своју одлуку

спровео среској власти са молбом, да је иошље г. минпстру Финансија на одобрење. Начелник срески вратио је ову одборску одлуку са овим питањом: »на основу кога је законског прониса одбор донео ову одлуку.« Из закона о онштинама, а ц из других специјалиих закона, не види се: како се има поступати са овим пропалим облигацијама, па зато се моли уреднишгво за упутства шта треба општински с.уд да уради по овоме?« — На ово питање одговарамо: Ако су облигације, које су расходоване одборском одлуком, гласиле на веће суме од 1000 грогпа чаршијеких, онда су оне морале бити обезбеђене интабулацијом на имање дужника по Височајшој уредби од 22. јула 1855. г. ВЛ» 801, а ако су биле испод горње суме, онда је морало бити сигурна јемца по В. уредби од 16. априла 1860. г. В№ 1085. Према томе, требало је утврдити: да ли се дуг може наплатити од дужника и јемаца, па ако то не може по § 471. грађ. с. пост., онда тражити накнаду пггете од оних, који су општинске новце издали под интерес без довољне гарантије. Ако је њихова одговорност искључена застарелошћу или којимдругим законским узроком, онда тек може бити речи о расходавању тих сума. Само пак расходовање пропалих облигација, кад је то несумњиво утврђено на начин изложен напред, бива тако, што за суме до 200 дин. доноси одлуку општински одбор у смислу т. 12. чл. 86. закона о општинама, а за суме изнад 200 дин. решава збор у смислу т. з. чл. 23. зак. о општинама. Ове одлуке одбора и збора не би подлежале ничијој оцени према закону о општинама; али како су оне у већини

случајева у вези са буџетом, јер је интерес од облигација предвиђен као буџетока позиција, то их треба слати г. министру Финансија који ће одлучити: да ли ће ово питање бити предмет његове оцене или оцеие сталног окр. одбора у смислу чл. 108. т. 17. зак. о уређењу окр.

и срезова,, јер се. Државни Савет за такве случајеве огласио ненадлежштм, одлуком својом од 9. септембра 1905. г. Бр. 6280. IV. Суд општиие краљевске, актом својим од 12. априла ове год. Бр. 561, пита: »Дали припада општинској иЛи државној каси такса из т. бр. 20 зак. о таксама, кад неко поднссе молбу суду општииском да сам копира извесну прес.уду којом је неко-кажњен са 20 дан затвора и 20 дин. новчане казне у корист општ. касе, на основу чл. 20. уредбе о касапницама.« — Па ово питање одговарамо: По чл. 25. правила за извршење закона о таксама од 3. маја. 1897. године ИрБр. 10.442'општински судови наплаћују таксу у маркама само ону, која се помиње у тачци 98. таксене тариФе и ону из т. д. § 23 грађ. с. поступка; сем ових такса она у маркама паплаћује само онда, ако је којим специјалним законом нарочито наређено. Иначе она не наплаћује у маркама и за државни рачун никакве друге таксе, пани ону из т. бр. 20. закона о таксама, јер се она наплаћују само код државних власти. За преписивање службених акта код општина без оверења, , једино се може наплатити она такса из т. г § 23. грађ. с. поступка, а за оверавање истих она из т. 97 а) зак. о таксама, и то опет у новцу.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ П О Т Е Р Е Петар Б. Милићевић, Станко Марковић и Живојин Стојићевић — Рајковић,

осуђеници београдоког казненог завода, који су били на раду у Добричевској ади , на дан 23. тек. м-иа побегди су и до сада се нису мог.ш пронаћи. Петар је родом из Супоке у срезу параћинском, стар 3 3 год.. висок, добро развијен, црномаљаст, црне косе и бркопа, угасато-Јкутих