Полицијски гласник

СТРАНА 158

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 18

и камо је више подложна тој тежњи оамоуииштен.а него ли народи словенске, келтске и романске расе. Морзели, који се сматра за једног од иајвсћих стручњака у овој области криминалистике, доказује, иа осиову статистичких иодатака који су му били доступни, да су Немци највише склони за самоубиство. а нарочито Саксоици. Даиска је, по броју самоубистава, иајиздаишија земља у Европи; Шпанија и Русија дају најмањи број самоубистава. Што се тиче Србије, ма де јо организација полицијске струке на савременој основи и ма да се статистички подаци по свима гранама криминалитета ирибирају, јогп нема тачних статистичких нодатака о случајевима самоубиства. Подаци који нам стоје на расположењу, ограиичавају се само на престоницу Веоград. Према тим статистичким саопштењима у Београду било је самоубистава: у 1896 години 12 случајева у 1897 у 1898 у 1899 у 1900 у 1901 V 1902 у 1903 у 1904 По добу старости и година пом. самоубиства долазе овако: од 20 до 30 година 3 случаја од 30 до 40 годипа 3 случаја од 40 до 50 годипа 5 случајева од 50 до 60 година 4 случаја од 60 година па на даље 1 случај. У Београду највише самоубиства врше се у месецу априлу, најмање у децембру. Доба старости и пол исто тако играју при самоубиству видну улогу као и доба године у које се самоубиство врши. Гауп износи да се у Европи људи много више и чешће лишавају живота, него жене. За целу Европу ои ноставља одвос 1: 4; међутим се број женских самоубистава иоказује мпого већи у Јаиану од самоубистава женских у Европи. Тамо је однос 1 : Г8. А у Индији број жепских самоубистава надмаша број мушких самоубистава. .Мису без интереса Гаупова проматрања у погледу на доба старости, иа иоложај и времс, кад сс самоубисгво врши. Ово су подаци које нам он износи.

г .о д и н а самоубистава

0 д

до 15 иа један

мил.

долази

)) '

» 20 » ))

131

.))

)) 25 » »

118

2.5

» 30 ,)) »

)).'

173

» Ј 0 » »

247

■ ))

» 50 )) »

370

))

» 60 }) .»

. »

457

))

» /0 )) ))

528

.. ))

)) &0. » »

■))

ч)).

522

!. ))

и а на даље »

))

, »

662

Што се тиче иола, утврђено је да је у добу од 15 до 25 године, као и у добу од 40 до 50 године број женских самоубистава сразмерно већи од самоубистава мушкараца. Даља исиитивања показују да на пон8С самоубиства утиче и породични жи-

вот. Постоји мишљење да се нежењен човек теже и ређе одлучује на самоубиство, него жењен човек, јер су, мисли се, услови живота првога лакши и погоднији од услова за живот жењеиа човека. Међутим то није доказано. Шта више из статистичких података исходи да се жењени људи и удате жене теже и реће убијају од нежењених и неудатих. И ово: много су чешћа самоубиства појединаца у породицама где пема деце, него у породицама, које изобиљују породом. В])еди поменути и време и доба годино кад људи извршују самоубиство. Лаик би рекао да је зима најзгоднија за то и да зими највигпе и бивају самоубиства. Павикнути смо да зимње, суморне и досадне дане сматрамо као најпогодније доба за самовољно лишавање живота. У ствари је сасвим д[»укчије. Зима доноси собом највише болештина и зараза; отештава сиротињски живот и набавку намирница.; али пе подржава самоубиство. Монтескије је доказивао да суморно времеизима утичу на иове^ање броја самоубиства. Међутим Монтескије се јако варао; статистика је побила то погреншо мишљење и доказала да се зими људи најмање и најређе лишавају свога живота. Па статистичким таблама целога света број самоубистава је најмањи у децембру јануаЈ )у и Фебруару, а највећн је месеца маја и јуна. Од месеца августа број самоубистава почиње стално да оиада и иде непрестано на ниже до месеца марта, када почиње на више рапидно да се нење. Дакло, несумњиво је, да самоубице обично и иајрадије се лишавају, свога живота у најлепше доба у години, када је природа и примамна, када се најлакше могу да. набаве дневне животне намирнице и рад и кад је уопште живот леиши, слаћи и примамнији дражима својим. Веома је значајаи, а за криминалистику и статистику важан Факат да и злочинства стоје у истом односу према годишњем добу, као и појаве самоубиства. ,У пролеће и летње доба злочинства се много чешће појављу.ју него зими. Етинген наглашава да се самоубиства највише врше ноћу. парочито иред свитање, а најмање у подие, од 12 до 2 сата. Ваља знати да нужда и сиротиња једнога краја не могу утицати на иојаве самоубиства; нужда и сиротиња саме собом ниуколико не појачавају број самоубилаца. Познањска је позната као веома сиротан и оскудан крај, а што се тиче самоубистава, статистика доказује да испред ње иду многе друге, много богатије иокрајине. У Русији и Италији има појединих крајева где свет живи у крајњој беди и сиротињи, где се једва сувим хлебом може да рани, па ипак код тога света не види се ни најмање иаклоност ка самоубиству. На овом месту можемо нагласити оно што смо у почетку овога чланка изнели као утврђену појаву: у месгима, где су прилике комиликованије, где је свет интелигентнији, где је појачан промет, где су друштвене и личне потребе разгранате, где је, укратко, грозничав великоварошки жпвот који слаби нерве и раздра-

жује осетљивост самоубиства, су чешћа, него у местима. забитпм, некултурним и одвојеним од светског метежа. Тим хоће да се каже, да са културом и образовањем, са ул^урбаним великоварошким животом расте у човеку и наклоност за самоубиством. Прост човек далеко ређе долази на мисао да сам себе лиш живота, него образован или полуобразован човек. Тај Факат и статистика потврђује. То је извесно отуда, што је код ових индивидуалност и осећајност према својој личности и личним пеуспесима и несрећама много јаче развијеиа, него код простог света, који и најтоже ударе тупо и мирно подноси, Разочаран и пометен прост човек у животу пре ће дохватити за чокањ и бокал, него за револвер и нож; нолуобразован и образован човек осећају да су сасвим излишни у животуи долазе иа мисао о самоубиству као снас. Пије без интереса на завршетку поменути још једну околност, која унеколико утиче на појаве самоубиства. У времеиима народних покрета и револуција, кад се народ усталаса, кад наступе буне, ратови, револуције самоубиства су врло ретка и своде се на најмању меру. АтмосФера рата и револуције, која носи смрт ансорбује личну појединачну мисао о својевољној смрти. За пример најбоље нам служи велика Француска револуција, затим Француска у години 1830 и 1848, а тако исто Пемачка у доба 1848, 1866 и 1870 године — у свима тим годинама случајеви својевољног лшпавања живота били су воома ретки, много ређи него ли иначе у мирно доба. м. Павлови-ћ

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињепа су нам ова питања: I. Суд општине плапиничке актом својим од 6. априла ове год. Бр. 415. пита: „Милорад Стојановић, из Планинице, решењем неспорног с.удије Првостеиепог зајечарског суда од 7—II— ове године, оглашен је за пунолетног ире навршене 21. годиие. Ово дана Милорад је поднео ово решење општинском суду и тражио, да га суд уврсти у бирачки и гласачки сиисак ношто му је, вели, признато пунолество, а но чл. 30. ставу првом зак. о општинама има права да уђе у бирачки еписак, јер илаћа преко 15 дин. пореза, а и иначе није у изузећу но чл. 32. иоменутога закона. Како су сада на прагу и избори посланика, то, иаравно, тражи, да му се ту призна и право гласања. Суд јо у нсдоумици: да ли он има право гласа или не, кад у истиии нема 21 годииу, па моли уредништво за потребно обавештење, како неби погрешио?« — Па ово питаше одговарамо: И чл. 30. закона о онштинама, који одређује право бирања и гласања на оиштинским зборовима, и чл. 10. закона о нзбору народних посланика, траже као

))

1 1

))

'))' -

; »

)) ,

))