Полицијски гласник

БРОЈ 25.

У БЕОГТАДУ ПЕДЕЛ.Л 18. ЈУНА 1 1 Ј01).

ГОДИНА II.

П0Ј1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИОТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОДИЦИЈСКИ ГДДСНИК" излазп једаппут, а ирема потреби и нише пута недељно. Претплата се нолаже у напред, и то пајман.е за иола годиие код сиију полицијских власти и износи: 20 дипара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 дииара годишње За ннобтранство: годншњо 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједипи бројеии „Полицнјског Гласника" не нродају се. Рукопнси со не враћају

СТРУЧНИ ДЕО НАРОЧИТА КВАЈ1ИФИКАЦИЈА ПРАВНИШТВА у др^авној с^укби а с обзиром на пачелну нодвојеност административие и судске власти.

(настаџдк) Иолажући много на везу између теорије и практике, Д-р Ото Фишер, проФесор Универзитета у Бреолави, упућује нарочитим разлагањем на Факат, да се до онакве везе, каква веома згодно постоји у настави медецинског Факултета, не може доћи и у правничким студијама. Било би, одиста, заморно износити разлоге, зашто је та веза знатно отежана у правничкој настави, те, због тога, нећемо ни износити његове мисли у том: делу, ма да су оне и у том односу веома значајне. Али, ако по његовом гледишту практична страна наставе не може бити у оној мери и у оном облику заступљена, у којој она с тако значајним успехом постоји на медецинским клиникама, ипак, њој треба приступити што је могућно више. На ту цељ, он тражи. да проФесори правног Факултета практикују, као узгредно занимање, још и судијски позив, : наравно, на начин, који ће.их у област судске практике увести толико довољно, колико је за практични иетерес теоријских предавања потребно, али, Који их неће омести у проФесури, као главној ствари. Он верује и много. полаж .е на то, да ће проФесор живим примерима, што их даје сгварни правни живот V његовим конкретним случајевима, примери из живота, на које је проФесор лично применио своје теоријске назоре, допринети, да он, ире свега и сам, далеко интензивније уђе у практични- смисао иојединих начела, па самим тим, да ће му такав практични материјал из непосредног искуства, на који је већ теорију применио, много боље послужити да тај материјал употреби као иепосЈ ^едно објашњење и критеријум на-

чела, што их у теоријском облику износи студентима, него кад би се послужио примерима из практике, у којој сам није учествовао. Сва ова разлагања имала су смисао да потврде и објасне, како би било веома потребно, да се Факултетска настава и у нас појача нарочито и добро организованом наставом у њеном практичном делу, те да се правништву створи могућност за боље и лакше појимање теоријских студија, за преданију оданост Факултетској настави и ближе разумевање правничког циља, позива, коме је. правна наука намењеиа. Како би се то имало извести, у којој мери и ком облику, није наше да ценимо, већ ствар нарочитих стручњака, а у првом реду професора Универзитета. Запрактично цзво^ење ових мисли, у облику. нарочито организоване универзитетске наставе, ми у опште немамо иодобиости, као пгго смо то још у почетном делу ове расправице нагласили. Овим смо се одужили само једном делу наше главне мисли; а на име, да би Факултетску наставу требало појачати у њеној практичној страии. Сад би имали да приступимо ономе, што је са гледишта ове расправице далеко важније и што, управо, и чини њену суштину; а на име: шта је то, чиме треба појачати наше правништво после свршених Факултетских студија, а с нарочитим обаиром на разноликост његовог позива у државној служби ? Кад стоји тај Факат, да правништво са спремом, коју износи из Факултета, нема још догшљно подобности за стручне позиве у државној служби, па да се још шире изразимо, за стручне позиве у јавној служби у опште, као плто смо то раније нагласили и позвали се на стање, које нам показује и прошлост и садашњост, шта је то, чиме би се правништво, бар после свршене Факултетске наставе, уздигло бар до релативно јаке подобности за поједине стручне позиве, који иравничком Фаху припадају. Ми мислимо, да би том цил.у најбоље одговорили добро организовани државни исаити.

Ма колика била добра и потпуна Факултетска настава, од ње не треба тражити све. Доста је, ако свршени правник после свију положених испита има довољно јаку основу за даљу студију правне пауке; ако је он на начелној основи толико упознат са правном науком, да може потом све њене поједине делове више или мање студирати самостално; ако би могао с довољно разумевања улазити у шира, систематски разрађена специјална дела појединих научара. Сумарно познавање важнијих принципа, студираних истина на систематској, али не на онако пространој основи, каква би дотичну научну категорију развијала у свима начелним нијансама и конзеквенцама, треба да је за правника довољно. Ако се је још у.вези са таквом теоријском страном успело, да је правник јопт и у облику практичних предавања ушао у прави смисао начела, која је на теоријским предавањима слушао, онда би он имао довољно подобностн, дапосле свршене школе уђе у канцеларију на припремне иоложаје правосуђа или администрације, са довољно подобности, да послове практично изучава, и да, улазећи у практику, отпочне критички да суди о начелима правне науке, која су за дотичну службу везана, као и о модиФикацији тих начела, која по нашем законодавству у већој или мањој мери постоје. А улазећи у посао на такав начин, он се све више и уираво, тек од тада, у правом смиолу оспособљава, да и науку, која с тим позивом стоји у вези, штудира на широј основи: јер 1>е му тада бити и разумљивија; а по самом интересу службе коју врши, осетиће, да му је та опширност и више потребна. Читајући стручну литературу у том положају, у положају једног државног службеника, он располаже још и појачаном амбицијом свога нозива. коме се у практици одао; а што је веома значајно, знатно појачаном и управо сасвим олакшаном могућношћу, да му разумевање теорије буде знатно приступачније, да у њен смисао улази и са више разу-