Полицијски гласник
СТРАИА 216
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
БРОЈ 25
није иогда ништа предузимати, јер, пре овега, није бидо доказа, да је дете убијено. И родитељи несталог детета, а и сама власт, веровали су, да су дете украли Цигани. 26. априла т. г. отац несталог Јована добије једно апопимно писмо преко поште, у коме га непозната женска поново извештава, да му је дете убијено оног истог дана када је и нестадо, а као убице означена су она иста лица, која и у првој досТави. Достављач најзад тврди, да је овојим очима гледао извршеље убиства и означује место где је. детињи деш закопан, као и где му <је капа сакривена. И ово писмо писано је плајвазом, а из поштанског жига видело се, да је предато на пошти леоковачкој. Чим је примио ово писмо, начедник окружни наредио је , да један писар начелотва изврши претрес у писму означених меота, те да се на овај начин провери примљена достава. Иретреси ови нису остали без успеха, јер су и деш и капа нађени тачно на означеним местима. Леш је био закопан у једном коњеком ђубрету бдизу манастира Св. Пантелеја, а капа сакривена у једној шупи близу куће родитеља убијенога. После свега овога власт је отпочела редовну кривичну истрагу, и то врло обазрнво, с обзиром на личности, које оу сумњичене у доотавама за убиство Јованово. Ради овога бидо је неопходно потребно. да се пронађе лице које је доставе писало, а како се из њих лако и на први погдед видело да су писана руком неког ђака основне школе, то су добављени рукописи ђака из једне оближње основне шкоде и сравњени са доставама. Рад овај био је крунисан успехом, јер се утврдидо, да је прву доставу писао Душан Тодић, ђак III. разреда основне шкоде, који је то најзад и сам признао. Према Душановом казивању писмо му је диктирала једна жена у сељачком оделу на једиој пољани ван Ниша, а по свршеном послу запретила му је да о овоме никоме ништа не говори, и на име награде дала му је 16 пара дин. у двопарцима. Према доста тачном опису и осталим обавештењима, које је Душан о тој жени дао, а у вези са лодацима, које је сама вдаот прикупила у окодини куће Јованових родитеља, несумњиво се утврдидо, да је извесна женска из округа топличког становала неколико дана у истој авлији са родитељима убијеног детета, и да је на два до три дана ио убиству отпутовала изненада из Ниша. Овај њен изненадни оддазак, у вези са њеним сумњивим понашањем у Нишу, а нарочито њен одлазак код мајке убијеног Јована на 2 до 3 дана по убиству, и причање како вдаст и њу позива ради сведочанства по овоме делу, противу једне осумњичене комшике, што ниЈе стајадо у истини, били су довбљни за влает да је пронађе и покаже ради иознанотва ђаку Толићу. Посде некодико дана ова заГонетна женска ухваћена је у Џепу и спроведена у Ниш; а кад је Толић у њој познао ону сељанку која му је писмо диктирада, отављена је под редовну кривичну истрагу и у притвор за убиство Јованово! . На првим својим испитима ухапшена- Маријола — како је изјавила да се зове — није ништа признавала,' али је доцније признада, да је послада оба' анонимна пис.ма, и то, веди, ио
причању оних дица, која је у писму окривљавала, а окривила је махом оне, код којих је радида за време свога бављења у Нишу. У току даље истраге утврдило се несумњиво, да је она дете из куће родитељске извела и одведа преко Градског Поља, што је она у почетку упорно одрицала, па тек посде суочења са сведоцима признала, додајући, да је дете предала неком непознатом сељаку, а овоме је вели, била потребна детиња мокраћа, да би могао ископати неко сакривено благо. На питање иеледниково, какав изгледа тај сељак, окривљена је изјавида, да га због мрака није могла уочити, заборављајући на свој ранији исказ и сведоцима утврђени Факат, да је дете из куће извела између 3 и 4 часа по подне Притешњена овако својим оопственим лажама са свију страна, Маријола је најзад признала, да је дело сама извршила, а да је на то нашла побуду у томе, што се тада налазида у бременом стању, па да би јој се дете одржало требало је да уништи туђе дете. Тако јој је, вели, казала једна врачара пре неколико година.
Даљом истрагом, после овога утврђено је, да се окривљена не зове Маријола, већ Костадинка — Дина, и да је кћи Нроке Цакића, сапунџије из Вдаеотинаца, а жена Милана Станковића, из Дражиновца у ср. добричком. У годипи 18 98. одговарала је код десковачког оуда за тровање, али је пуштона из недостатка доказа, док су јој брат Коста и снаја Ђурђа осуђепи на по 20 година робије. Сем овога у 1902. години одговарала је за крађу. Истрагу по овом делу водили су г.г. Андра Петровић, окружни начелник и Јовица Вукосављевић, писар начелства, којима се искључиво има захвадити за уоиешаи исход истраге. Износећи Фотографију Костадинкину, скрећемо пажњу вдастима, а и приваЈнима, ако би што знали о њој и каквом њеном кривичном делу, да о томе одмах известе начелство окр. нишкога или уредништво сПолиц. Гласника®. НАЂЕН ЛШШ У атару седа Ливадице у срезу моравском округа пожаревачког на дан 9. т. м-ца изба-
цида је Морава деш непознатога човека, старог до 45 година, дужнне 1-71 см., добро угојеног и развијеног, црних очију , црне и цроседе браде и бркова, округлог лица, без икаквих особених знакова, у обичном сељачком оделу, боооног и гологдав. Скреће ое пажња свима подицијским и општиноким властима , а приватни ое моле, ако би што ближе знали о овоме лешу . да известе начелника среза мо^ равског округа пожаревчког, позивајући се на Бр. 7995, да би се могла утврдити идентичноот леша. — АБр. 666.
УХВА1ЕН Добросав Бојић, осуђеник Београдског Казненог завода, чију смо фотографију и потерницу изнели у 2 4. броју «Подицијскога Гдасника," 10. т. м-ца ухваћед је у Брзоходу у срезу моравском округа поЈкаревачког, те је преотала нотреба за његовим тражењем. АБр. 668. —■ П 0 Т Е Р Е Милоје Вељковић, поштански кочијаш, одговара код начедника среза бољевачкога за пзвесна кривична дела, али се надази у бегству. Мидоје је родом из Добрујевца у срезу бољевачком, стар 26 година, висок, добро развијен, у опште црномањаст, нагарених наусница, на левом образу и девој страни чеда има бедеге од убоја, још добро незарасде. Одело ноеи обпчно сељачко, а чешће и прекројено војничко одедо, и тада има на оковратнику поштанскп знак трубе. Осуђиван је два пута за крађе и врло је препреден. Препоручује се свима подицијским и оиштинским властима, да за Милојем најживље трагају, и у случају проналаска под јаком стражом упуте га начелнику среза бољевачког, позивајући ее на Бр. 7270. Крађа стоке. Ноћу између 7. и 8. т. м-ца непознати крадљивци украли су једну кобилу Драгутину 'Борђевићу , тежаку из Рајковца у орезу јасеничком округа крагујевачког. Кобила је матора 8 година, длаке жуто-доратасте, на оку има брадавицу, а иа леђима белегу од еедла, са жигом К. Нека све полицијеке и оиштипске власти живо пастану. да се кривац и покрађа пронађу и о резултату извести иачелник ероза јасеничког округа крагујевачког о позивом на Бр. 1 1765. Алексанар Марковић, коцкар из Параћина, који је био у притвору код начелника сроза параћинског, због преваре, побегао је из ходника среске канцеларнје. Адександар је стар 2 4 год., жутих бркова, сувоњав, средњег раста, у грађанском оделу. Преноручује се свима полицијским и општиноким властима, да за одбеглим нареде најживље трагање, и о резултату известе поменутог начелника или Управу града Београда о позивом на Бр. 21380. Сима Живковић, раденик из Ниша , извршив два убиства и један покушај убиства на дан 14. тек. м-ца иобегао је. Он је родом из Турске, стар 40 година, плав, у лицу сувоњав, на левој горњој трепавици има брадавицу, од одела је имао гуњ и узане чакшире, а на глави шубару. Нека га све полицијске и општинске власти најзкивље потраже и пронађеног под јаком стражом упуте начедству округа нишког иди Управи гр. Београда с позивом па Бр. 21381.
уредник, Иушан Јј. ИлимииЋ