Полицијски гласник

ВК)Ј 2(5

11ОЛИЦИЈ0КИ ГЛАСНИК

СТРАНА 219

једна од њих вуче на једну а друга на другу страну, не би никако могло поотати наше непосредно осећање слободе, ми бисмо у томе случају просто били свесни, да нас потпуно невољно и без икаквог нашег учешћа једна престава вуче на ову а друга, на. ону страну, ми бисмо имали исто оно осећање невољног јављања престава, које имамо, кад један читав низ престава у оећању или мишљењу иду једна за другом. Јер као год што међу чулним преставама (непосредним преставама спољних објеката) има промена, за које сам неносредно свесан да не зависе од мене. и, на супрот њима, промона. за које сам непосредно свесан да зависе од мене (н.пр. дизање руке), исто тако међу унутрашњим преставама (које су само посредно преставе спол.них објеката) моје Фантазије, мишљења и сећања ја опажам промене, које су независне од мене (невољни низови престава) и, поред њих, и промене за које сам непосредно свесан да зависи од мене. Међу ове последње долазе нарочито промене у преставама, из којих прои.?лазе вољне одлуке, инемогућејеизсамогчистог Факта борбе одн. неодређеног токатих престава закључити, да је наше осећање слободе у овом случају чиста илузија. То би се могло учинити само на тај пачин, кад би се тврдило, да има престава нама несвесних, које одре^ују нужним начином јављање ових нама свесних пр§става, чије нам се јављање преставља као потпуно неодређено. Али тиме би се нужним начином опет постанак илузије морао свести на пређашње начине објашњавања, чију смо нетачносг ми већ показали. (наставиће се) Д-р Бранислав ПетронијевиЋ. ОМРТНЕ И ТЕЛЕОНЕ КАЗНЕ по старом српс^ом за^онодавству (наставак) Норед поменутих смртних казни Градски 'Закон помиње још неке, које су за собом смрт повлачиле, али се не може тачно рећи у чему су се састојале. Тако на пример: помиње се коначиа. мука , за тим помиње се главна мук а; нпр. а ко се Јеврејин дрзне да разврати хриихКанске иомисли иодвргава се главној муци (§ 32), ако ко учи варваре, како се лађе (корабљи) граде, иодвргава се главној муци (% 38). А коначној муци подвргавају се они који примивши хришћанство опет буду јеливствовали (т. ј. опет почну обожавати много грчке богове) или манихеји (богомили) који су били хришћани, па прешли у манихеје, или они који су знали да има манихеја а нису хтели да их прокажу кнезу, такође се подвргавају коначној муци. Исто тако ггодвргавају се коначној муци и они који су на положајима (у чиновима) било у војсци или чиновничкој служби, дужни су старати се да дознаду има ли манихеја, па ако, дознавши, не предаду га, ма били и правоверни, подвргавају се коначној муци (§§ 28 и 33).

Телеоне казне Смртним казнама, које истакосмо напред, беше главни задатак да из ондашњега друштва избаци штетне чланове и да их уништи. Телесне казне нису имале тај задатак. Оне су постојале с једне стране с тога да даду задовољења увређеној страни, с друге да утичу на преступника да се поправи, а с треће да застраше друге да не би извршивали слична казнима дела. Под телесним казнама разумеју се оне казне које изазивају физички бол код човека, али тако исто и оне које тело онаказе. Ирема томе поделићемо телесне казне на две групе: а) телесне казне које сакате и б) телесне казне, које не сакате већ само изазивају бол. 1. Телесне казне које сакате. Ове врсте казна не само што изазивају јаке болове већ или сакате тело или уништавају поједине делове тела. У нашем проводу Градскога Закона налазимо ове телесне казне које сакате: одсецање носа, одсецање или чуиање језика, одсецање рукгу, ослеп.љење и одсецање иолнога уда у човека. Павешћемо овде узроке или кривице, које су повлачиле ио Градском Закону поменуте казне. Одсецање носа. — 1. Оии који с оружјеЈИ отимају или грабе жену или девојку, видели смо да се кажњавају смрћу, јер им се мачем глава одсецала, а опи који таквим преступницима помажу у овом преступу кажњавани су тиме, што им је одсецан нос, што су бијени и острижени (§ 40.). 2. Удата жена, која учини нрељубу са својим робом, биће бијена, острижена и нос ће јој се одсећи. Осим тога истераће се из града у коме живи и изгубиће све своје имање (§ 43.). 3. Прељубници, једна и друга страна, казниће се бојем, стрижењем косе и одсецањем носа (§ 45.). 4. Ко с калуђерицама прељубу учини (стоудк А' К|0 Ф { ) или са свештеним девама, ка.о ругајући се невести Христове цркве, да се казни одсецањем носа (§ 62). Исто тако и оне калуђерице, које се сњиме смешаше. 5. Који своју куму узме за брачна друга или се онако плотски смешају, обојима нос да се одсече (§ 63), 6. Ко опази да му жена блуд води, и не отпушти је, бојем да се протера, а ирељубник и прељубница да се казне одссцањем поса (§ 04). 7. Који невољу учини девојци и силује је, да се казни одсецањем носа и да јој даде трећину својега имања (§ 66.). 8. Који силује девојку пре узраста, то јест пре тринаест година. да се казни одсецањем носа и половину имања својега да даде силованој девојци (§ 67). 9. Који туђузаручницу обесчасти, ако с пристанком девојке, да му се нос одсече, ако не с њеним пристанком поред поменуте казне да даде и трећи део имања обесчашћеној девојци (§ 68.). Чупаае и сечеље језшса. — И ова казна налази се поменута у Градском

Закону. Али она је примењивана и раније у српском народу. Тако СтеФан Првовенчани помиње ту страшну казну у животогшсу својега оца Стевана Немање. Кад оно Немања сазва сабор на коме се решавало о истребљењу јереси богомилске, тада је по решењу тога сабора Немања наоружао војску и.послао их против богомила, те је многе казнио различитим казнама, друге прогнао из државе своје, куће и имање богомилско конФисковао и раздао болним и бедним. А кад је ухваћен учитељ и старешина богомилски, онда му је одсечен језик до грла ((езнкк оур"КЗД оу гритаин н-.го). 1 ) Градски закон тражи ову казну за кривоклетнике и лажнв сведоке. Ако судија па суду или на молбу парничара закуне некога дотичући се пречаснога Јеванђеља, па се нађе да се криво заклео, да се језик одсече. Исто тако и са сведоцима учинити, ако лажно сведоче (8 47.). Слепљење. -—- Ова казна помиње се у Градскоме закону и то у одељку 39 а у §. 48. Ако ко у олтар уђе дању или ноћу и украде тпто од свештених ствари, да се ослепи. Одсецање руку. — Ова казна такође врло често примењивана према Градском Закону, што ће рећи да је врло рано примењивана у Византији. Наводимо овде случајеве кривица, које се према овом закону кажњавају одсецањем руке или руку. Тако: 1. Ако који год са знањем купи слободна човека или га прода Или га поклони, или у мираз да или размени, ма коју ако ко од ових кривица учини, па се открије и кривац ухвати, да се казни одсецањем руку (§ 5). 2. Ономе, који твори проказу у житу и ономе, који га помаже у томе, да му се руке одсеку па био он ратар, роб, домовник или трговац, само ако је помагао у том сагрешењу, да му се руке одсеку (§ 13). 3. Клеветник гаквој истој казни подвргава се (§ 14). 4. Ако ко ваи града запали навалице кућу или гумно које је близу куће, да му се одсеку руке (§ 18.). 5. Робови или ослобођени ако узимају слободна и продаду га, да буду бијени, постригнути и да им се руке одсеку (§ 22). 6. Ономе, који одрече заповест, обе руке одсећи (§ 23). 7. Ако ко изврши отмицу без икаква оружја, то да се казни одсецањем руку (§ 40 претпоследња алинеја). 8. Ко у војсци, у логору или у пуку украде из запреге коња, мазгу или магарца, таквоме руке да се одсеку (§ 53). 9. Ко се не јецанпут, већ више пута у крађи ухвати, да му се руке одсеку (§ 54 последња алинеја). ! 0. Који мртве у гробу свлаче, да им се одсеку руке (§ 47). 11. Који украде и отера туђе стадо, ако то учини само једаниут. да буде бијен;

') 8аГаКк. О. Рат&Љу (1геушћо р18етшс4у1 јШов1оуапиу. V. Ргаге. 1851. 21 уо 1. 8у . бутеопа. сгр. 7.