Полицијски гласник

СТРАНА 236

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСМИК

ВРОЈ 28

»доиста се учинила она гадна стнар у »Израиљу, »Изведи онога човјека или ону жену, »који учинише оно зло, на р.рата своја, »и заспи их камењем да ногину.« 1 ) Али да се човек или жена каменује Свето Писмо тражи да дело буде посведочено бар с два или три сведока, али никако да се не погубе На сведочансТво једнога сведока. Још Овето Писмо тражи да сведоци први дИгну руку на кривца, па тек онда сав народ (V књ. Мојсијева гл. 17. стих 6 и 7.). Ову-казну налазимо код индијанскога племена Ацтека, код монголско татарских народа, код Мусломана, код Абисинаца и т. д. Налазила се код Германаца, у Африци код Зулуса и Бенгуела. Занимљиво је да истакнемо овде да ова врста смртне казне није била прописана само за најтеже преступе против живота, већ управо за преступе против морала и религије, а нарочито за браколомство. У старо време каменовали су лажне сведоке и лажне пророке, ове последње са женом и децом. Ова страшна казна изврпшвала се тако, што је цео народ на бсуђенога бацао дотле камење докле онај не умре. Код мусломана по исламском праву готово се ова казна исто онако вршила, као што то наређује Мојсије, јер иоламско право тражи да први камен на преступника баце они, који су против њега сведочили, за тим кадија, који је пресудио, па онда остали на.род. 2 ) Осим тога што је ова врста смртне казне била најтежа она се узимала као нарочито срамна казна код Атињана и Македонаца и том су казном кажњавали нарочито издајице. Код Грка су кажњавали каменовањем нарочито оне браколомнике који нису имали довољно лукавости и обазривости. Код Римљана такође је била позната казна каменовања од најстаријега времена и они су је врло често вршили, Отуда је прешла и у Византију па уношењем римско-византијскога права у нашу средњевековну државу унесена је и та казна каменоњава. Ова казна није поменута у Душановом Законику, није поменута, као што смо видели, ни у Градском Закону, али је по■менута у Закону цара Јустинијана, који је такође преведен заједно са Синтагмом Матије Властара у оно време, кад је рађен и Законик цара Душана 3 ).. У закону цара Јустинијана налазимо каменовање поменуто само у овом случају: »Ако ко узме од цркве свећу или »јелеј или сасуд, или ризу или друго што »и нађе се у њега, камењем да убијен »буде од народа, као лопов божји, јер

Ј ) У Св. Пиому помиње ое ова казна још и у првој кљизи о царевима гл. 21 стих 10 и 15 2 ) Вг. АШег1 Нигтапп Ров! ОгипЉчвб <1ег еЉпо1о§13сћеп ЈипзрисЈепг. II. Вапс1. Стр. 271. 3 ) Сва три ова посла: рад на Законику, превод (( Закона цара Јустинијана" и превод (( Синтагме Матије Властара« може се рећи да еачињавају један законодавпи кодеке. Поред Душанова Законика, Синтагма М. Властара и закон Јуотинијанов оадржи сажети компендијум свих важнијих византијских црквених и грађаноких закона нешто измењених и догнатих према ондашњнм нашим потребама.

»крадући цркву краде сне хришћане«. 1 ) Оваку казну тражи закон Јустинијанов и за онога, који што с гроба узме, јер се вели! »ко узима ма какву ствар од гроба подобан јест тату (крадљивцу) црквеноме«.' 2 ) Још је казна каменовања, поменута и у Синтагми М. Властара. У колико је и как,о је казна каменовања примењивана у нашој средњевековној држави, то се из заосталих споменика не може видети. И ми би с тиме могли прекинути даљи говор о каменовању у нас. Али у предању нашега народа очували су се трагови ранијега каменовања, а до пре стотину година та је казна била правни обичај у нашега народа. Осим тога како је многе наше крајеве захватио Ислам, то је каменовање као правни исламски обичај вршен у Восни још прве половнне XIX столећа. Ми ћемо овде навести нека предања о каменовању у нашим крајевима,' одакле ће се видети како је и зашто је та казна изпршивана. У Сврљигу у солу Копај Кошаре на њиви Марка Рашића има једна гомила камења коју народ зове ардклетијом. За ту проклетију везано је ово предање: У старо време седео је паша у Видину, који је владао и над Гургусовачком нахијом. По тадашњем »адету« нареди паша да му се из свију крајева пошл.у изасланици да чује како народ живи (ово је по свој прилици било за.време ОсмапПазван-Оглуа 1795—1807). Гург/совачка нахија изабере три стара човека, и они пођоше, али их сусрете субаша и подговори да лажно сведоче. Кад у Видин стигоше, паша их призва иупита: какав је берићет; како поступају његови подчињени с народом ; има ли свет иоваца и да ли је раја задовољна с турском управом. Један од тројице посланика, по имену Стојко из Вела Потока, иначе назван »Су^аја« устаде, и по наговору субашином поче редом да хвали како субаше тако и малбаше и рече да је народ толико задовољан, само што не носи златне основе (штапове с гвозденим шиљком за гоњење волова и бивола). Обрадован паша оваким гласовима повика: »Ане бинич!« (Дајте ћуркове), те посланико заогрнуше ћурковима у знак највећега одличија. Кад је народ дознао да су његови избраници лажно предсТавили жалосно стање српскога сељака, скупише се на зборно место, ту посадише врбу, и у клетви на своје посланике набацаше на њу камење, и тако подигоше трајну проклетију. 3 ) Овај пример показује да каменовање није стварно извршено, већ само симболистички. Овако симболичко каменовање налази се и код других племена и народа, 4 ) У исто време овај пример показује да се у нашем народу примењивала казна каменовања за лажно сведочење.

!)• Т. Флоринскаго. Памнтники законодетелвнои д"ћнтелБности Душана. К1евт>. 1888. Стр. 063. г ) На истом месту. Стр. 069. и Стр. 0170. 3 ) Др. С. Трбјановић. Лапот и проклетије у Срба 1898. Стр. 22 — 23. 4 ) Бг. Н. А. Роа(. номенуто дело II књ. стр. 271.

У Херцеговини ностајала је раније ова казна и примењивана је. 'Гако тамо се и .данас налазе ароклетије које се зову маметне или ириметне гомиле. Тако на пр. кад би који кнез или који други старешина био зао у своме пределу нли селу, па биљудима дотужио својом злоћом, онда би се сви људи на њега (они, који су били под његовом упраиом) те би га пуштили да бежи пред њима, па где ои га стигли, ту би га убили камењсм, за тим би на њега навалили велику гомилу камења и ту би га проклелн. Такве гомиле постоје данас на више места у Херцеговини. Тако се црича за гомплу у Поповском лугу, где су сељапи села Драчева стигли и убили свога кнеза из Попова. У Дробњацима на Косорићима и на Штуоцу налазе се две наметне гомиле, које се зову »пашине гомиле« јер је народ ту каменовао неке наше због њихових насиља. 1 ) Код Вилећа постоји »гомила кнеза 1 1редојевића ( '. Ј ) Др. В. Богишић наводи да су у селу КилеФареву код 'Грнава у Вугарској (у Балкану) око 1860 године каменовалиједпу непоштену жену 3 .) 1наотаииће со) Миленко Вуки^еви^.

ШЕ0ТИ МЕЂУНАР0ДНИ К0НГРЕС за ^римина^дну антропологију (НАСТАНАК) Знатан број деце злочинаца и преступника дегенерисан је и болестан, те с тога ирипада клиници а не кривичном праву. Сасвим је друга ствар са децом, која номају никаквих физичких аномалија. Једва приметно патолошко наслеђе, које се на њима по некад показује, гедовољно је за извођење ма каквих закљ>учака. Али, и ако физичко развиће ове деце не показује ничег анормалног, опа су ипак далеко изостала од остале нормалне депе у погледу интелектуалпом. То су деца, махом, слаба духом, и неспособна за интензивнији интелектуални рад. Мајобичпија идеја. осваја их врло лако, јер нису у стању да о њој правилно резонују. Услед овога, она постају права играчка рђавих утицаја како у школи тако и ,у радионици. Са гледишта аФбктивнЈГ, деца о ко јима је реч, скоро су неосетљива. Већина од њих, за време док је у затвору, не манифестује никаквз кајање, ниги узбуђење приликом састанка с родитељима. Сви разлози и савети, које њихови браниоци употребљују да би их узбудили. остају у већини случајева безуспешни, а ако понекад и покажу знаке кајања, то је обично привидно и у задњој намери. У накнаду за ово, она прибегавају најневероватнијим лажима, врло често без икаквог циља. Мостоје још две особипе које карактеришу ову децу, а то су сујета и ионос. ') Др. с. Тројгиковић. Лапот и Проклетије у Срба. Стр. 24 — 25. I -) На истом меоту. 3 ) 2ћогшк за<1а8пЈ1ћ ргауп1ћ оћјсаја и јигпјћ 81оуена. Стр. 586.