Полицијски гласник

В1"0Ј 28

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 237

Она се поносе сваким својим делом и са нарочитим аадовољством нричају о л.убазници или љубазнику. Оптужен што је ножем иовредиоједну младу женску, извесан дечак уверавао је најозбиљније истражног судију, да је повређена била његова милосница, и да се хтела одати проституцији, а он, вели, пре воле да је види мртву, но као проститутку. Ношење ножа и револвера сматра се као ствар достојна дивљења и поштовања. Узроци, којн потцомажу развитак ових рђавих инстииката и склоности леже, с једпе стране, у рђавој околини, а с друге опет, у болесмој лектири. И у школи, и у радионици и на сваком другом месту норочна деца уживају извесну врсту реиутације и у место укора, околина их обасина нарочитим похваламаи дивљењем; С друге стране и самс новине ободравају младе злочинце , износећи опширно њихова дела, и представљајуКи их иублици као симпатичне типове. Данас дете више не сања да буде велики генерал, Дон-Кихот или Робинзон Крусе, јер је ово сувише смешно, већ жели да буде' „Лаах," пошто су само апаси прави ратници у њиховим очима. После ових општих напомена о малолетним злочинцима и престуиницима, Кан се понова враћа на фамилијарне иагронаже, истичући их као нов лек иротив дечјег криминалитета. У место да се порочно дете одвоји од Фамилије, много је боље, по његовом мишљењу, иослужкти се Фамилијом и преобразити га потпуно помоћу ње. У данашњем социјалном друштву Фамилија је најбоља средина у ко.јој се дете може подићи и развити, и све што ми у овом иогледу треба да чинимо, то је да Фамилији пружимо моралну иотпору и сарадњу у борби нротив опаености, која грози њеној деци. На осећаје и склоности дечје може се много више утицати благошћу и умешношћу него ли претњом и силом. На нама је, да ове осећаје и склоности откријемо, а на Фамилији је да се овим открићем користи и дете упути правим путем. Фамилијарпи патронажи дали су до сада одличних резултата, али би инак било сувише наивно сматрати их као универзални лек против криминалитета малолетника. Неоспорно је, нри том, да они овај криминалитет могу смањити у знатној мери. Тамо где Фамилијарни патронажи не иомажу, треба прибећи другим средсгвима. За потпуно ненормалне треба подићи велики број нарочитих завода, који данас непостоје; умно неразвијене и недисцнилиноване треба сместити у заводе, сличне заводу Теофила Русела, (Француска), у коме се недисциплиновани ученици сењског департмана уче занатима. Оне пак, за које је онасно да живе у великим центрима, треба слати у поље , а мање онасне на занат код приватних личности. И најзад, за иајнедисциплинованије су индустријски заводи са строгим надзором. Скоро у овом истом смислу говорио је и истражии судија Албанел, истичући нарочп го корист одмедицинско-иедагошке

клиннке, која је пре четири године основана у Наризу и нредлажућп нодпзањц медицинско-иедагошких завода. за ненормалпу и дегенерисану д'ецу. 0 истакнутом питању још су говорили г -)>а Пда Фађиани (Турин) и Дати, инс .пектор школа (Александрија), а затим је седница закључсна, да би гости могли разгледати Ломброзов музеум за иСихиатрију и крИминалну антропологпју. емештен у шест великих сала, у којима се налазе: лубање злочинаца, њпхове фотограФије, ручни радови, орунгје, справе за мучење. окови н т. д. .'{акл.учци конгреса о рксправљаном питању ови су: 1. За аредуиређење и сузбијање криминалитета малолетника аотребне су мере аредохране, кривичне и иеналне, засноване на истом васаитном аринциау. 2. Као мере предохране треба упот])ебиги: а). изтронаж у фамилији, школи и ученичким радионицама; б) одузимање очинске власти недостојним родитељима; в) уауИивање — смештање деце »/ аохитене фамилије, нарочито сеоске и г) сиецијалне заводе за иоаравку. '■)) У кривичном и иеналном аостуазњу са децом требн нааустити традиционалну разлику арема теоријској формули о разбору, ваћ на аротии оставити судији иотауну или скорц аотиуцу слободу, да ирема аојављеном индивидуалном случају, пмеђу серијом мера, у главним својим цртама удешеним арема дома/1ој дисциалини, избере најаогоднију. Мере ове јесу: а) оаомена: б) мале новчане казне из ирихода окривљеног: в) интернирањенакраћевремс у аедагошке и дисциалинске заводе: г) условна осуда; д) иредавање држави ради систематског и ирофесионалног васиитања до иунолетства, било у заводима државним, било у ириватним или у фамилијама аод контролом државе, са. условним ослобођен>ем као иробном мером. 4. Сваком иостуиању са лиадим злочинцима, као и са онима који су на иуту да то иостану, мора иредходити медицинско-исихолошки иреглед индивиду-е и иодатака о њеним ирецима. Прегледи ови морају се иериодично ионављати. У сваком случају мора се водити рачуна о мишље1су лркара асихолога који, ирема иотреби, може наредити и саецијално медицинско-аедагошко иостуаање, нарочито за децу умно неразвијену. 5. II са гледишта теоријског и са гледишта ирактичног, иостуиање са малолетним злочинцима треба и мора бити ирототии за иостуиање са одраслима, и (ћ Желети је, дајавност буде што мање уиозната са нроцедуром иротив малолетних зло^шнаца. * * * Друга седница конгреоа била је одређена зј расправу питања: „0 сиречавању и лечењу злочина,» али пошто је Мањо мо])ао одмах путовати, то му је, на предлог председника ове седнице ван Хамела одобрено да претходно изнесе своје погледе О савременом судији Ево шта вели Мањо: оДок је његов суд раскрсница свију љл-дских недостатака; док се пред њим ■развнјају и мале и велике драме, дотле дацагпњи судија прибегаиа привидном достојаиству и |)ћ,внодушности, које му диктују предрасуде њего!!е касте, у место да со и срцем н душом упссе у суштипу ових несрећа и слабости. Мати која, напуштена од свију н свакога.,. под неодољнвим инстинктима самоодрнсап.а, узима хлеб са пајближег хлебарског излога, да би себе ц своје дете сачувала од сигурне см|)ти, за њега је, као и за цело правосуђе, обична крадљивица. У скитници, коју спроводе од суда до суда, он само види створење опасно за јавни ред, не помишљајући нпкад да оно — ово створеп.е — може, пре свега, бити жртва неједнакости социјалног угово])а. Ако бп се случајно и нашао неки судија к.оји би, противно сви|1Спој и уобичајеној равнодушности данашњег нравосуђа, доце.о ,повољно одлукс у корист напуштене, мајке и цес])ећне скитнице, зар буришаскн н=ророци не бп о(јо одлуке оквалиФпковали као » иовреду закона' 1 ,' идиотску осетљивост? и т. д. Да ли данашп.и чиновници икад помишљају, да су оне грешке, које нресуђују, могли и сами учинити, само да су били рођени у другој средини? Ако ли пак случајпо п дођу на ову мисао, , они је се одмах от]»есају као нездраве и њих недостојне, остављајући је искл.учиво поротпицима. Јавно мњење, међутим, не вара се. Између правде проФесијоналних и случајнпх судија (поротника) оно се никад не устеже. То с тога. што су одлуке последњих, поред бриге за од])Н1ањем јавног реда, ирожмане још и правдом, која од срца потпче, и која чсстб пута показује највсће сажаљењс према оптуженом, у место да га погоди свом силином. Колико би и колико судови више учинили за одржање друштва кад би чиновници, којII их састављају, били проашани духом по])отпика; кад би се често сећали да су и они сами људи, нодложни слабостима и несавршеии! , (пастакпћс сс) Д. Ђ. Алимпић.

ПОУКЕ И УПУТИ

Један слунај неумесне примене тан. 3. Ј; 465. гра1јанског судског поступка. Суд општипе вароши Пожаревца тражио је од М. Б., тамошњег трговца, да плати 145-23 дипара дужне калдрмине, што овај није хтео учипити, наводећи, да имање ,. које је задужецо , калдрмином , пије његово, већ Управе Фондова, а у исто време изјавио је, да је тротоар испред тог имања он сам подигао. На основу ове изјаве, суд општине пожарева^Гке донео је решење од II. октобра 1902. године ЈУј 1 1725. да се на-