Полицијски гласник

ВРОЈ 34

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 283

Што је карактеристично, овакве доставе и оптужбе не упућују се само против представника власти, него су оне учестале и против многих појединаца па не ретко задиру и у њихов приватан живот. Ако би се једноме делу ових неистинитих оптужаба и достава могли наћи узроци у нашим досадашњим политичким одношајима и приликама, за један део љихов свакако се то не би могло рећи. Међутим такво поступање доноси један огроман излишан посао и централним и нижим властима, јер сваку тужбу, сваку доставу морају да извиђају до ситница, под претпоставком да су оне истините. Бећ само овај један разлог био би довољан да изазове потребу, да се неистините тужбе и доставе онемогуће, а кад се овоме дода још и то, да иза ових неистинитих достава долази читав низ разних сукоба и других незгода између достављача и оних, против којих је то чињено, а да се тиме стварају ружне и штетне навике, које осетно утичу и на правилан ток државних послова, онда је та потреба још очигледнија, тим пре још, што таква изношења, учињена путем штампе, уде угледу и целога народа. Да би се сузбиле неистините доставе и оптужбе, ја позивам власти : 1.) да за сваки случај неистините оитужбе или изношења путем штампе подигну тужбе суду против потписника достава или оптужаба и изношења, а ако ових нема против уредништва ; 2.) да за сваку неистиниту доставу, тужбу и т. сличпо, поднесену власти, кад се њена неистинитост савесном истрагом до очигледности утврди, узимају дотично лице на одговор и поступају по наређењима §. 359. крив. закона, односно §. 209. истога закона ; и 3.) да све тужбе приватних лица, управљене против неистинитих достављача, узимају у хитан поступак и поступају по иоменутим законским: одредбама. Али да не би било злоупотреба и уношења личнога нерасположења од стране органа власти, те да се не би сузбиле и отежале и оправдане доставе и жалбе против неправилнога рада власти, ни полициске ни општинске власти неће моћи изрицати осуде за случајеве из т. 2. овога наређења пре него што мени пошљу акте истраге, вођене против лажних достављача и обмањивача, и докле ја не нађем да има места осуди. Позивам начелство, да ово моје наређење достави свима полицијским и општинским властима у округу, и стара се да се оио тачно и савесно извршује. 11Бр. 16991. 10. августа 1906. год. у Београду. Министар унутрашњих дела, Стој. М. ПротиЂ с. р.

Свима по <дицијСЈ ^им в<ластима. Иозван дужношћу да се старам о реду у земљи и безбедности српских грађана, а с погледом на то да поједине полициј-

ске власти не врше свагда. у довољној мери своје дужности према радничким синдикатима и радничким штрајковима с једне стране и послодавцима с друге стране, у колико њихови међусобни односи дирају у опште јавне интереое, и мир и ред у земљи, — нашао сам за потребно скренути пажњу свима полицијским властима на ове законске одредбе и упутства: 1. Раденичка удружења (синдикати) долазе под одредбе закона о зборовима и удружењима, те се њима у свему морају и оаображавати. По чл. 37. овог закона, свако удружење или друштво мора озбнанити путем штампе, при самом постанку, своја правила и своју управу као и сваку доцнију измепу у овоме, а по другом ставу чл. 40. странци, непунолетни и сви они који су изгубили грађапску част а нису је још повратили, не могу бити чланови политичког удружења. По чл. 7. овог истог закона о сваком држању збора сазивачи су дужни известити месну полициску власт на један дан раније, а по чл. 13. страни поданици не могу сазивати ни руководити јавно зборове. За свако противно поступање закон о зборовима и удружењима је предвидео и казну, а нолицијске власти имају дуж,ност да се о извршењу ових закона старају. 2). Попгго отказивање рада (штрајк), као средство да раденици дођу до боље нћднице и осталих погодаба за рад, није забрањен начелно ни једним законским прописом код нееснаФских радњи, то и полициске власти немају права да се, без нарочитих позива односно тужбе мешају у чисто приватне односе између једних и других, нити да сам штрајк сматрају као кажњиву радњу све дотле, док се он креће строго у границама земаљских закона. Али полициске власти имају дужност, да сваки поступак и раденика и послодавца, који би излазио из граница закона, одмах спрече и казни подвргну. При овоме се скреће пажња полицијским властима на одредбе § 355. кривич. закона којима су регулисани односи између слугу и газда и на одредбе § 386. тач. 1. истога закона, према којој није допуштено ни надничарима или радницима, ни њиховим нослодавцима од погодбе, било усмене, било писмене без довољног узрока одустајати. Овде се изриче као правило, да полициске власти у свима случајевима § 386. тач. 1. сматрају од стране надничара и радника као довољан узрок одустанка од погодбе, ако их послодавци гоне на прекомеран рад. А као прекомеран рад полициске ће власти сматрати онај рад, који би трајао преко дванаест сати, рачунајући и одморке о јелу (доручку, ручку) — ако није дуже време рада нарочито уговорено. ^ У овом смислу а по овом правилу полициске ће власти поступати и у случајевима, који се имају расправљати по еснаФској уредби, нарочито у погледу малолетника (за које не сме ни бити уговорено дуже време од дванаест сати),

у колико су оне за расправу тих случајева надлежне. 3.) По §. 382. тач. 1-ог казненог законика код еснафских радњи општи штрајк казни се затвором од 3—30 дана, или новчано од 3—30 талира, ако је учињен под погодбама, које предвиђа овај законски пропис. 4.) Нису ретки случајеви, да учесници штрајка силом или претњом снречавају посао оним раденицима, који у штрајку не учествују, или их таким начином на штрајк нагоне или најзад спречавају послодавце у слободном прибављању и употреби радне снаге у опште. Како полицијска власт поред осталог има и ту дужност, да сваком осигура слободу законом допуштеног рада и кретања, то препоручујем свима полицијским властима да овакве случајеве спречавају свима средствима која им закон пружа, не губећи при том из вида, да је за учиниоце овакавих дела ггрописана казна у §. §. 357. тач. 1., 192., 194,, 195. и гл. XIX казненог законика. 5.) Ношто је једЕЈа од главних дужности полициске власти, да се стара о имовној безбедности грађана, то треба обратити најстрожију пажњу, да учесници гатрајка не би кварили и рушили имаовину послодаваца и својих другова, који уштрајку не учествују. За оне, који би ово учинили, прописана је казна у §. § 375. тач. ! -ој и 293. казненог законика, и најзад 6.) Према тач. 3. §. 360 поменутог зак. забрањено је свако скупљање људи у гомилу, на јавном месту, опасно за јавни мир и поредак те су и учесници штрајка скуиљени у гомилу на јавном месту, дужни разиИи се на ирви аозив аолици ■ ских органа , а ио §. 327 истог закона, кажњава се затвором од 1 —15 дана затвора. сваки онај, којч би се у овом случају уиустио у арвиирку са аолициским органима. Не треба губити из вида ни §. 342. казненог закона, који прописује казну од 12—20 дана затвора, или у новцу од 60—100 дин. за све који беспосличе па у беспослицц чине полициске неуредности којима се ремети јавни мир и поредак, као ни §. 343. истог закона, у коме су одредбе о странцима, који не поштују гостопримство ове земље. Према јасним одредбама § 342. пом. зак. само мирно штрајковање радника, који за време штрајка не чине никакве полициске неуредности, није кажњиво по овом законском пропису. Обраћајући пажњу полициским властима на изложене законске одредбе, ја их у исто доба упозоравам и на мој распис од 10. јула 1904. год. ПБр. 19234. по коме су дужне употребити сву строгост закона и сав свој ауторитет да би спречиле злоупотребљавање слободе. Свако лабаво вршење ових наређења казнићу најстрожије. ПБр. 17.066. 14. августа 1906. год. у Београду. Министар унутрашњих дела, Стој. М. Протиђ с. р.