Полицијски гласник

СТРАНА 284

ПОЛИЦИЈСЖИ ГЛАСНИК

СИОЈ 34

СТРУЧНИ ДЕО

ПРАВНИЧКЕ РЕФ1ЕК0ИЈЕ

1.) 0 кра^и, која се уподобљава разбојништву. 2.) 0 једном интересантном кривичном процесу, који је и дао повода овим рефлексијама. 3.) 0 разматраау у општој седници Касационог"Суда. хЛитература Олсхаузен. Коттеп1;аг гит 81та%езе1;2ћисћ Гиг с!аз Беи^асће Ке1сћ е. 1:. с. уоп Е)г Јиз1и8 ОЈзћаивеп, 0ћеггејсћзаплуаИ; ВегИп 1900. год. Биндинг. Хгећгћисћ (1еа Оете1пеп Беи1зсћеп бкгаСгесМв; ћевопс1егег ТеИ уоп Бг Каг1 ВтсИт^ огс1. Ргоћ с!ег Кесћ1е 1п Ке1р1901 год. Лиот. Бећгћисћ с1ез Веи(;8сћеп 81;га&есћ(;в уоп Бг Ргапг уоп К182(, ог(1 Рго^. (1ег КесМе 1п На11е ВегПп 1894 год. Мернел. Бећгћисћ с1ез Веи1"8сћеп ЗСгаСгесМз уоп Вг А. Мегке1 РгоГ. јп З^газаЈшг^. ЗкхК^аг!; 1889. год. 1 ) 1. 0 крађи која се уиодобљаеа разбојништву. (Каићепсћег Г)1ећз(;аћ1 или Каигћег18сћег или ^елуаИаатег ОЈећв^аМ). Анализа овога казнимога дела: а) Иротивзаконо присвајање какве туђе иокретне ства[)и. Сам начин овога присвајања и сви други услови, као н. пр. особени лични положај кривца, учешће више осо.ба у крађи, у опште сви услови, који по правилу крађу чиие квалиФикованом , овде нису ни' од каквога утицаја. Другим речима: за постојање овога казнимога дела довољно је да је учињена крађа, без обзира на сва друга Факта, која би постојала било приликом извршења саме крађе било пре тога, јер противно свима другим крађама овде та фанта за квалиФИкацију крађе нису ни од каквога утицаја. б) Нотребно је да лопов (свеједно био то учинилац крађе или његов саучесник) силу или опасну претњу противу лица употребе. в) Противправни напад на личност мора бити учињен у цељи да се сачува ■покрађа. Према овоме, ако би лопов напустио државину покрађе, па доцније, усљед продуженог гоњења од стране каквог лица, наспрам овога употребио силу или опасну претњу, онда ту неће постојати ово дело ве1> реални стицај казнимих дела крађе и овога другог дела. 2 )

') У нашој литератури, у колико нам је иознато, но овоме предмету није нишга иисано, сем оно нецолико речи у комонтару нашег казненог законика од Ђ. ЦениКа. Од побројаних дела из немачке литературе којима смо се служили, најопсеншкји је одлични коментар Олсхаузенов. 2 ) Наравно ако ова друга ра.ива буде противправно учиљена у таквом облику, који би законом био утврђен као ипвесно казннмо дело н. пр. повреда тела, убиство и т. д.

Противзакона радња противу личне слободе, учињена у цељи личне одбране не даје карактерне знаке овога казнимога дела. г) Означена противправна радња противу лица мора бити учињена одмах по учињеној крађи, било то на самоме месту кра1>е или у времепу наступившег гонења после свршене крађе. Без утицаја је овде то, да ли је нападнути гонилац баш сопственик украденога предмета или какво друго лице, јер овде је главно то: да је напад на личну слободу учињен у цељи да се одржи покрађа. На овај начин кад стоје ови услови, онда у главиоме стоје елементи, који се и за постојање разбојништва траже. Ну сва казнима дела, на сваки начин нису идентичпа већ међу њима има разлике. Тако, напоменућемо, да код разбојнаштва мора стојати сложени доказ за обе противиравне радње, пре извршења дела. док код ове крађе то не мора бити; може код лопова који би сасвим случајео имао при себк какво оруђе, (или би имао оруђе. које он увек при себи носи н. пр. нож) после извршења крађе и предузетог гонења од стране каквог лица, да наступи решимост да, у цељи одрл^ања покрађе, употреби противу гониоца силу или опасну претњу. Сем тога битна разлика између ових дела постоји и у томе : што при разбојништву напад на лице по правилу претходи противзакономе одузимању ствари или бива једновремено с њиме, а овде то не може да буде, већ мора прво претходити крађа, па тек после напад на лице. Према изложеноме ово дело ипак спада у ред квалиФикованих крађа а не разбојништва. Ну како се оно казни као и само разбојништво, то га је закоиодавац у казненом законику ставио у групу разбојнититва. (Види Гл. XXIV § 238 казн. зак. за краљев. Србију и Гл. XX § 252. казн. зак. за царство немачко). 2) Кривични ароцес о коме хоКемо овде да говоримо овај је : Извршним решењем зајечарског првостепеног суда под № 22158 стављени су под поротни суд и у притвор Лазар Ђека, Страјило С. Марин, Трајило Трајиловић и Јанко Ил. Брачуновић за то: што су 11. новембра 1905.1 од. наоружани отишли на салаш Илије Јов. Стојкана и из обора отерали му две овце у намери да их украду, 3 ) али кад су у томе иримећени од Илије, овце су оставили а они се дали у бегство и Илију који их је по том појурио, опт. Лазар Ђека том је приликом на место убио из пушке, но пошто је њега — опт. Лазара — убијени Илија пре тога ранио из пушке, наневши му лаку повреду тела, те тим својим поступком учинили кривцу казниму по § 240. казн. зак. Сви оптуженици признали су и код истражне иолиц. власти и на поротноме

3 ) Ово ја овако погрешно речено у реФерату перотне пресуде, јер чим су оптужени истерали овце из обора ггрив. тужиоца и потерали их са собом, они су већ учинили крађу и за то није требало казати, у иамергт да их украду, већ да су овце украли.

претресу да су погинуломе украли две овце из обора и на неколико корачаји одатле овце иустили, иошто су видели да их је пок. Илија приметио. Сем тога опт. Лазар навео је и то,'да га је пок. Илија пошто је овце пустио и даље јурио, пуцао на њега и ранио га, којом се приликом он окренуо гониоцу пок. Илији, пуцао на њега и на месту га убио. Браниоци оптужених наводили су да овде стоје два дела: крађа оваца и убиство, а не разбојништво. Ио свршеноме извиђању поротни је суд нашао : »Да је казивањем прив. тужитељице Марије под положеном заклетвом, извргаеним полицијским увиђајем и другим иследним околностима доказано, да су извесни људи, наоружани пушкама, у намери противзаконог присвајања, ноћу између 16. и 17. новембра прошле 1905. г., отишли па појату погинулога Илије Јов. Стојкала, која му постоји у месту званом »Смолница,® атара села Злота, у којој је погинули редовно живео, и ради удејствовања предње своје намере, разбили су на јужној страни сточни обор, који постоји пред самом колебом погинулога, у обор ушли и из истог истерали извесан број оваца, на кад су се са овцама удалили за 50 мет. од колибе, идући западној страни ка једном великом и дубоком иотоку, ту су потеране овце напустили,' 1 ) усљед тога што их је пас погинулога осетио и иа њих се устремио, те су једно због тога, а и што се одмах, услед лавежа паса, појавио и погинули Илија, почели бежати у правцу реченог потока и у бежању дошли на одстојање од 315 мет. од колибе, но кад је једнога од учесника у извршењу овога дела погинули Илија био пристигао, викнув му да стане, на њега пушку'испалио и обранио га, онда јс, скоро у истом времену и овај па њега — погинулог — пушку избацио и убио га, што се тврди како извршеним протоколом лекарске секције над мртвим телом погииулога Илије, тако и лекарским прегледом над опт. Лазаром , за кога се представља да је у извршењу овога дела учествовао. Односно питања о кривици оптужених, поротни је суд даље нашао: да су сви оптужени учиниоци папред описаног дела, што су означене ноћи, у намери противзаконог присвајања отерали овце из сточног обора погинулог Илије, без обзира што су истс овце на остојању од 50 мет. наиустили, пошто то није зависило од њихове воље, него су на то приморани, по што су сопственика отеране стоке на то нагнали, примећени и ухваћени на делу. Уверење своје о томе поротни је суд сгекао из признања свију оптужених како код иследне полицијске власти тако и код суда на данашњем претресу, које се признање јавља као потпуно истинито, јер се слаже са свима ислеђеним околностима по овоме делу. (пастатшће се)

4 ) И овде и на другом месту у цитату ових ири- , медаба курсив је паш. Писац.