Полицијски гласник

СТРАНА 300

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 36

СТРУЧНИ ДЕО ПРАВНИЧКЕ РЕФЛЕКОИЈЕ

(НАСТАВАК) Разлог пак Касационог Суда у овим нримедбама као да је горња пресуда овога суда Бр. 6182 без вредности и за то, што се поротници у овоме конкретном случају нису задржали само на констатацији карактерних знакова дела разбојништва, за које су дело оптужени стављени под суд и од стране државног тужиоца оптужени у списку доказа, као и при оцени питања о кривици оптужених за престављено дело разбојништва, не може опстати ио мишљењу овога суда по томе: што поротнике не везује судска квалиФикација дела, донета приликом решаван.а о стављању оптуженога под суд, те се према томе поротници те судске квалификације при решавању питања о кривици оптуженика не морају ни придржавати; што судска квалиФикација дела, престављеног пред поротним судом може да буде и погрешна; што у закону о пороти нема одредбе, по којој је поротни суд дужан да изнесе изрично разлоге за што сматра и налази да не стоји оно дело, за које је оптужени стављен под суд, већ налази да постоји неко друго дело ; и што и саме државне оудије, односно председавајући судија, кад и сам налази да изнето дело пред поротни суд није по закону казнимо на пр. као разбојништво, не може да. руководи поротнике да констатују карактерне знаке за појам дела разбојништва, па и ако је, рецимо, и сам раније дело оквалификовао као разбојништво, што је овде баш и случај. Па са свега изложенога и што се овим примедбама Касационог Суда ништи и материјална страна закључкапоротногасуда, што је противно изричном наређењу чл. 36. зак. о поротИј и што поротни суд у границама закона о пороти суди посавести и личном уверењу, прибављ.еном из доказа, на главном претресу извиђених, и из познавања ствари, суд на основу чл. 38, 39 и 43. зак. о пороти и § ,279. крив. суд. пост. враћа акта овога предмета Касациономе Суду, с молбом да се исти у општој седници размотри.« Оппгга седница Касационога Суда од 20. маја 1906. год. под Бр. 5134. оснажила је означене примедбе, а одбацила ове противразлоге првостепеног суда. Усљед оваке одлуке Опште седнице, поротни суд на доцнијем претресу усвојио је дословце све побуде одељења Касационог суда и прогласио све оптужене за криве. По овоме су државне судије, према већ показаној погрешној квалиФикацији одељења, у примедбама, узели да овде стоји једно казнимо дело — разбојништва — из §. 237. а) казн. зак., па оу оптуженици сада осуђени пресудом поротног суда од 1. јуна 1906. год. Бр. 10619 ито: опт. Лазар са петнајест година. опт. Страјин са дванајест и опт. Трајило и Јанко са по десет година робије (ова двојица као малољетни).

Ову пресуду оснажио је и Касациони Суд, решењем свога Т одељења од 10. VI тек. год. Бр. 6412. Ми смо овдс нарочито изнели у свој потпуности и обе примедбе Касационога суда и првостепену поротну пресуду (њу смо овде донели у изводу, али ипак разлози њени донети су у свој целини) као и противразлоге, да би разумљивија била наша критика, којој сада приступамо, и то: а) Првостеиена иоротиа иресуда Бр. 2063. У разлозима ове поротне пресуде доста су добро истакнути карактерни знаци и једне и друге противзаконе радње, које је обе радње државни суд, приликом стављења оптужених под суд, погрешно схватио као једну правну целмпу, као једно казнимо дело крађе, која ое уподобљава разбојнигптву. Тако је ваљда држао суд, али је погрешио, што том приликом није у свом решењу тако и казао. већ је узео да је овај деликат — крађа стоке, квалиФикована доцнијим убисгвом покраденога, која се у извесним приликама по казнимости уравњава разбојништву — баш разбојништво, јер то никако не стоји. Далзе, при самом руковођењу поротника, приликом гласања, председавајући је учинио погрешку (ову погрешку он и сам у противразлозима признаје) у томе, што је пуштајући поротнике да утврде карактерне знаке обеју противзаконих рћдњи, које укупно могу чинити онај један сложени деликт, за који су оптуженици и предани поротноме суду, допустио поротницима и детаљну квалиФикацију утврђених противзаконих радњи, па их пустио и да гласају: да су оитуженици за дело опасне крађе криви. Изгледа да су на овај начин сами поротници већ били одвојили ове две противзаконе радње и свакој дали засебну квалиФикацију, а то не спада у делокруг њиховога рада. Ова погрешка пресуде могла је, на основу чл. 27. зак. о пороти изазвати примедбе ревизионога суда и ту су оне на своме месту. У свему осталом поротна је пресуда. но нашем нахођењу добра. Тако, председавајући пошто је увидео, да је напад на лице у г чнњен у цељи одбране живота, а не зарад одржања покрађе, да дакле овде нема законских погодаба за казнимо дело квалиФиковане крађе из § 238. казн. зак., труди се да поротницима тако постави питања. како ће овај Факт и од њихове стране бити утврђен. Према овако утврђеним Факти стању од стране поротника, државне судије тачно су у пресуди извеле да овде стоје два казнима деда: крађа и убиотво. 1 ) Ну ипак су државне судије овде учиниле једну грешку у следећем : Оптуженици су били стављени под поротни суд за дело из § 240. каз. зак.

') Напомињемо да код нашега закона «о пороти" ни у колико није утврђено ни како ће се ни у чему ((Норотницима" стављати питање, нити парничне стране у крив. процесу у постазљању ових питања имају ма каквог учешћа. Све ово зависи од »редседавајућега, К0 ј и ј е У конкретном случају морао на ово обратити особиту пажњу.

и тачно је да им се од стране поротнога суда имало да суди за оне противзаконе радње, које су описане у регаењу и стављању под суд и погрешно схваћен као једно дело из § 240 казн. зак. Сада када су поротници утврдили Фактичко стање оптужења и судије државне према томе нашла да оптужене противзаконе радње чине два самостална кривичпа дела, чиме се у основу мења оно, што је приликом стављања иод суд нађено, све то може да буде, само су у овоме случају државне судије требале изрично сада да кажу како онп сада мењају квалиФикацију казнимога дела и да длду правичпе разлоге зашто то чине, ово и сама логика ствари изискује, а то је у осталом потребно и према пропису § 209 кр. суд. пос.тупка. б.) Примедбе II. одељења Касац. суда од 15. II. 906. год. Бр. 16^5. Као што је напред помепуто добре су ове примедбе, у колико се оне односе на поступак поротника, којим су се упустили у детаљну квалиФикацију казнимих дела, и то је све, што је у овим примедбама добро. Ну други део ових примедаба погрешан је и неправилам у диојаком смислу, и то :. Касациони суд, као ревизиони и по теорији и по закону') није суд факта него права, ревизија правилне и једнообразне примене матерпјалних и Формалних закона. Он нема права ни код суђења редовних државних судова утицати на констатовање истрагом прибављених Факата; то је искључиво право судећега суда, па у толико пре мора то право искључиво припадати и поротноме суду, као сувереноме суду савеоти, што ,је у осталом очег.идно и јасно и према одредбама прописа чл. 27. и 30. нашег зак. о пороти. Кад овако ствар стоји. с правом се може тврдити да је погрешило П-го одељење Касац. Суда, што је у овим примедбама, тврдећи да је квалиФикација деликатна погрешка, упустило« се у ново груписање и констатовање Факата и на основу таквог свога констатовања у примедбама сасвим погрешно утврдило : »да овде стојд баш разбојништво,® Не мању погрешку учитгило је »одељење и у томе, што је учинило констатовање Факата и противно констатовању независнпх и за то закопом позваних поротника и противно самоме садржају дотичних акта. (овршиће се)

0МРТНЕ И ТЕЛ.Е0НЕ КАЗНЕ по старом српском за^онодавству (НАСТАНАК) У оно време брада се држала као велики знак части и попгговања и повреда браде сматрала се као највећа увреда, која се може нанети човеку. У опште

г ) Види § 6. зак. о устр. Касац. суда од 20. II. 1865. год.