Полицијски гласник

БРОЈ 36

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 301

међу Јфавославнима онога времена и на целом Истоку код мусломана новреда браде држи се за највећу увреду. Члан 131. »Навојсци свађе да не буде. Ако ли се сваде двојица, нека се бију. Ако ли који потрче и помогну при том двобоју (порвици морћкнци), да им се руке одсеку." Двобој је у средњем веку био јако раширен у целој Европи. Душан га је у војсци установио с тога да не би свађа двојице људи из два разча краја повукла за собом и велики део војске те да се међу собом побију. С тога и забрањујс се да ма ко помогне коме у двобоју, а који би ту забрану прекорачио, да му се одсеку обе руке. Ова је казна по познијем пренису атонске групе, иначе је првобитна ка: на била да се бију они који би иомагали. Напоменусмо напред да јс у Душановом Законику ова казна сакаћења комбипована с другим казнама, које сакате. НавешНемо и те случајеве. Рука се одсецала и ономе, који би продао хришћанина иновернику, али се уз то још и језик уреже (чл. '21). Обе руке одоецаие су властелину ако властелинку отме силом, уз то се још и нос одсецао. Истом казном кажњаван је и себар ако узме силом своју другу (чл. 53). Такође одсецане су руке и нос властелинци ако учини блуд са својим човеком, а тако исто и том њеном човеку (чл. 54. Човок свде значи њен слуга, или човека на њеном имању, себра). Одсецање обе руке и језика прописује Душанов Законик и за судске извршитеље (чл. 162). Та законска наредба гласи: »Без судијине или моје царске наредбе »пристави (судски извршитељи) никуда да не иду, а куда би их год послале су»дије, да им напишу наредбу. Пристав „не сме узети ништа друго осим онога »што пише наредба, а судије ће чуваги »једнак препис од наредаба, што су их »предали приставима послатим да народу »послове врше. Ако ли ко изнесе на при»ставе да су учинили што у судској на»редби не пише, или да су судску на»редбу иредругојачили, иристави су ду»жни правдати се пред судом, и ако суд »нађе да су извршили оно, што пише су»дијина наредба, како је код суда сачу»вана, пустиће се као прави; ако ли би »суд нашао да су наредбу судску пре»другојачили, одсећи ће им се руке и »одрезаће им се језик.« Осим поменутих случајева, где је казна одсецању руку комбинована с другим казнама сакаћења, имамо и случај, где је ова казна комбинована с вађењем ока. Тако члан 166 Душанова Законика наређује: »Ако пијаница откуда греде и нападне на кога (зарве кога), или посече или окрвави а не до смрти, таквому пијаници да се око извади (изме) и рука отсече.« 2. Одсецаае или парање носа. — И ова казна врло је позната још од старих времена и примењивана је врло често у случајевима кад злочинца нису хтели осудити на смрт, али су хтели да му оставе трајан и осетљив траг, који ће га пра-

тити кроз цео живот. Такав злочинац вазда је носио на себи обележје за свој злочин и тиме је био мање више безонасан у друштву онога времена. Ова врста казне у највише случајева примењивана је на браколомнике (у Егигггу и Риму), на лоиове (у Германији) у ратном времену на побеђеним нопријатељима (Јулије Цезар у Галији и Татари у Пољској у XIII столећу) и па војним бегунцима (у Немачкој у XVII и XVIII. столећу). Код нас у средњем веку по Душанор.ом Закону одсецан је нос властелину, који би силом узео властеоску жену или властеоску девојку на удају. Исто тако нос је одсецан и себру, ако своју другу силом узме (чл. 53). За тим таквом казном кажњавана је и госпођа, која би блуд учинила са својим човеком (потчињеним слугом робом или меропхом), уз то, као што је поменуто на свом месту, одсецане су јој обе руке (чл. 54.) И најпосле ова је казна примењнвана на меропхе, који побегну са господареве земље. Тако члан 201. Душанова Законика наређује : »Меропах ако побегне куда од својега „господара у ону земљу или у царову, »где га обрете (нађе) господар његов, да »га осмудп и пос му распори и ујемчи »да је опет његов, а ништа да му не узме«. Ова казна иримењивана је врло дуго и после пропасти српских држава, н до скора је постојала у Црној Гори и код околних брдских нлемена. Муж је имао нрава непоштеној или неверној жени нос одкипути или је ножем обележити по образу (ферсати). 1 ) За тај правни обичај ју Грбљу наводи леп пример Вук вит. Врчевић у једној пресуди из XIII столећа под насловом: „Правдање два мужа и једне жене у суду Грбаљскоме.*)« Тај правни обичај да се нос откине или да се расаори за неверство и блуд врло је раширен код разних народа и племена на земљиној кугли. Он постоји или је постојао код североамеричких Индијанаца, у Полинезији код Само-а, код Јапанаца иХинеза, код Черкезана Кавказу, у Конгу код Косанда и Уланда и т. д. 3 ) 3. Одсецање ушију. — Ова казна такође је стаЈ>а и примењивана је код разних народа. По Душановом Законику ова је казна примењивана на себре, који би покушали да држе сабор или скупштину за претрес и одлуке. Ношто је себрима било забрањено држати саборе или скупштине то би онога, који би прекорачио ту забрану, кажњавали тиме, гато би му одсеклн уши и што 6и га опалили испод очију. Члан 69. Душанова Законика гласи : »На сабор се себри не могу скуиљати. Ко бн се нашао да их купи на сабор, одсећи ће му се уши и опаљен ће бити испод очију."

') О томе обичају говорио је у своме предаваљу г. Симо Матавуљ почетком марта ове године у сали университета. Писац ових редака, док се бавио 1904 до 1905 године у Петрограду слушао је од једне Црногорке за тај обичај у Црној Гори. 2 ) Вук. вит Врчевић: Народне приповијести и пресуде из живота по Боки Которској, Хердеговини и Црној Гори. Дубровник. 1890. стр. 263 — 266. 3 ) А. Н. уоп Роз1. II Вапд. 278.

Код других народа и племена постајала је ова казна и одсецан је део уха. или цело једно ухо, или оба.*) У ратним врсменима врло су често одсецане уши или као казна или као самовоља над побеђенима. Уши су одсецане и као доказ колико је у боју који глава одсекао. 4. Чупање и одсецање језика. — Међу страшие телесне казне. којс су могле смрг изазватн, долази чупање језика, јер поред тога што изазива страшне болове силним липтан.ем крви постаје врло опасна по живот. У ранија времена језик су чупали онима, који су хулили Бога или богове. Ово се чипило с тога, што се мислило: језик је грешап, језик треба да буде и кажњен. Ова казпа нримењивана је у старом Египту, у Абисинији, у Нерсији, у Грчкој и код Римљана. Исто тако у средњем веку та је казна била позната Немцима, и они су }е примењивали према клеветницима, позната је била и код Пољака. Душанов законик прописује ову казну за онога, који прода хришћанина другој вери уз то комбинована са осецањем руку (чл. 21). Исто тако ио Законику Душановом тражи се ова казна за приставе. којп би ФалсиФиковали судске пресуде, уз то долази још и одсецап.е обе руке (чл. 162). 5. Вађење очију и ослепљење. — О овој казни налазимо трага у Свето.м Писму. Она је примењиваиа врло често у Персији и код старих Грка. Отуда је прешло и Римљанима. Код Грка казна ослепљсња примењивана је за браколомство, за пљачкање храма и на оне, који су другога ослепили. Исто тако примењивапа је ова казна и код Римљана. Тако Помпеј је ослепио једнога солдата, што је осрамотио некаку жепу. За врсме цара Диоклецијана ова врста казне примењивана је пад следбеницима Христовим, старајући се при том да се несрећним жртвама зададу што страшнији болови, а не само да им се угаси вид. Гонећи хришћане, иесрегнил! жртвама забадали су усијано гвожђе у око, плн су им метали иегашен креч на око и озго капали љуто сирће. И у другим земљама ослепл.ење било је казна, која је врло радо примењивана над преступницима. Она је примењивана и код разних илемена индијских у Америци, код неких ноленезијских племена, за тим у Индији, у Абисинији, у Конгу код Карагва и т. д. Са увођењем римско-византијскога законодавства код нас уведена је и ова казна. али оиа није тако често примењивана. Душанов Законик тражи, да се крадљивац пли лопов, који краде, казни тиме што ће се ослепити, особито кад се на делу ухвати (чл. 145). Душанов Законик забрањује аомиловгње и за разбојника н за крадљивца. То наређује последња алинеја члана 149., која гласи : »сви разбојници и крадљивци да се не иомилују, него да се ослепе и обесе." Исту казну тражи Душапов Законик и за варалице. Члан 165. наређује : »где се на1)е ма какав варалица, који људе наводи на нревару, лаж и сплетку, да се казни 1гао-.и

4 ) А. Н. уоп Ров<;, II. Вап<Ј. 278.