Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

БРОЈ 36

крадљивац и разбојник« (то јест да се ослепи као крадљивац, или да се обеси као разбојник). Осим тога Душанов Законик тражи да се пијаница, који удари па кога или посече, или окрвави али не смртно, да му се око извади и рука одсече (чл. 166.). , љастарнће оо) Миленко ВукиЂеви^.

ПОУКЕ И УПУТИ

За расправу питања о државини и уживању покретних ствари појединих супружника, кадсе између љих води бракоразводна парница, није надлежна лолицијсна власт, већ суд, Милева одвојено живећа жена Николе Ђ..., бив. полицијбког писара, нисменом својим од 5. јануара 1905. год. обратила је се начелству округа к... ., и тражила, да се од њеног мужа Николе одузму и њој предаду све њене ствари, означене у писмену потврђеном код власти среза ужичког 11. августа 1904. год. Л» 13492., пошто је намерна да прекине даљи брачни живот с њим, услед нечовечног и неверног поступања према њој као свом другу. Поводом овог тражења, на саслушању од 18. јаиуара 1905. године, код истог начолства, њсн муж Никола изјавио је: да су ствари његова својина, а да је писмено привидпо учињено зато, да би избсгао плаћање јемственог меничног дуга за пок. Илпју Лазаревића, бив. среСког начелника. Затим, да не одобрава да се сгвари од њега одузимају и жени му Милевп прецају још и с тога, што су његова својина и што му на исте даје право уживања § 766. грађанског закона, док јо год б[»ак измођу њега и жепо му у сили и важности. Допуњујући своје тражење од 5. јануара 1905. године, молитељка Милева иод 31. мартом поднела је начелству уверење духовне власти од 10. марта 1905. године Бр. 6., из кога се види, да је поднела тужбу за развод брака. Начелство, ценећи тражење и поднете доказе молиље Милеве, нашло је, да је она потпуно доказала, да су ствари, означене у поднетом нисмону, њена својина, те према томе да је Никола у слабијем праву, и да његовој изјави нема места, јер по § 766. грађанског закона муж има право уживати само женин мираз, који је по пропису § 760. истог закона оно имање, које жена мужу донесе ради лакшег живљења, па како овде нијо тај случај, то је, на основу § 466. грађанског оудског поступка решењем својим од 17. априла 1905. године ј \» 3515, одлучило: да се на јемство два грађана, који су, но пропису §§ 828. и 838. грађанског закона, материјално за ствари одговорни, све ствари, означене у поднетом писмену од Николе одузму и до извршности решења на чување предаду његовој одвојено живећој жени Милеви. Ово решење начелства одобрио је Министар унутрашњих дела.

По изјављеној жалби, Државни Савот одлуком својом од 11. августа 1906, године № 5153. поништио је решење Министрово са ових разлога: Полицијска власт, ио § 18. грађанског судског иоступка, може предузимати извршење на основу извршне пресуде само у случајевима § 465. поменутог поступка. Сем овога, она се може још у случају § 375. а кривичног закона, кад се утврди да је дело застарело, упуштати у оцену питања, који је јачи у праву, на спорно имање оставити у државини јачега, а слабију страну упутити на спор суду. Овде не постоји пи један од тих случајева. Као што се из акта види, Милева одвојено живећа жена жалиочева тражи г.порне ствари, а жалилац се томе противи, наводећи да има нраво да их ужива докле брак између њих посгоји. Питање, да ли жалилац има на то ирава, или јо дужан да ствари даде жени и ако брак постоји, спорно је, и за расправу истог по чл. 146. Устава надлежан је суд, комо је начелство требало Милеву на спор да упути. Са наводоног, Државни Савот нашао је, да су се ненадлежно, и начелство и Министар, који је рошење начелства одобрио, упустили у расираву спорног питања, и ако је Министар имао пред собом извршно решење првостепеног к.... суда од 26. Фебруара 1905. године Бр. 7873., које је жалилац поднео у молби Бр. 64421905 г., и но коме је Милеву жену жалиочеву одбио од тражења обуставе на спорне ствари, зато, што жалилац по § 766. грађанског закона има право да ужива те ствари докле брак траје.

При оцени питања о личном праву механисања жене, меродавни су прописи ^ 17, и 20, уредбе о механама, кад за механисање има одобрење свога мра. Јулка жена М. М., из Зајечара, молбом својом од 20. априла 1905. године, уз коју је приложила лекарско уверење„и уверење суда општине планиничке № 466. 905. г„ обратила се начелств^ округа тимочког и тражила, да јој изда лично механско право. Решењем од 8. маја 1905. године Бр'. 3477., а на основу § 17. уредбе о механама и §§ 14. и 18. додатка исте уредбе, §§ 78., 79. и 86. уредбе о еснаФима, као и расписа Министра унутрашњих дела од 2. јула 4863. године ПБр. 4515., а с обзиром на § 109. грађапског закона и §§ 59. и 77. грађанског судског поступка, начелство ју је одбило од тражења, с тога, што нема права, да са својом имаовином може располагати —§ 3. трговачког закона. Ово решење начелства одобрио је Министар унутрашњих дела. По изјављеној жалби, Државни Савет одлуком својом од 11. августа 1906. године Бр. 5154. поништио је рошење Министрово са ових разлога: По § 3. трговачког закона, жена удата са саизвољењем свога мужа може трговати, па следствено томе и механисати,

пошто је механисање један вид трговачког посла. Према овоме, кад је се жалитељица обратила молбом полицијској власти са одобрењем свога мужа да јој се може издати дозвола за механисање — лично механско право, и у прилог овог свог тражења поднела уверење општинско о свом дотадањем владању и занимању, као и уверењо о своме здравственом отању, онда је полицијска власт била дужна да ово њено тражење узме у оцену о обзиром на прописе §§ 17. и 20. уредбе о механама, пошто су ови прописи законски имали да послуже полицијској власги као мерило при оцени питања по тражењу жалитељичииом да јој се изла дозвола за упражњавање мехаиске радњо. Прописи §§ 14. и 18. додатка к уредби о механама односе се на тражење за упражњавање каФаиске радње, и о томе да се сваки каФеџија мора уписати у друштво механџија где ово позтоји, те немају никакве везо са тражењем жалитељице, пошто јо она тражила дозволу за механску радњу а не каФаноку. Сем овога, неумесно је позивање на прописе §§ 78., 79. и 86. уредбе еснаФске јер се овим прописима регулише право мајсторских жена за во^ење радње. Пеумесно је позивање и па ирогшсе §§ 59. и 77. грађанског судског поступка и § 109. грађанског закона, јер се прва два законска прописа односе на питање о заступању парничара пред судом, п трсћи како ј.е муж глава куће и како је дужан жену издржавати и на сваком месту заступати. Ни један, дакле, од наводених прониса законских нема никакве везе са тражењем жалитељичиним за механисање, те и нема места њиховој примени.

Чиновнику се ни за издржавање одвојено жнвеће породице без судске пресуде не може вршити обустава из друге половине његове плате. М. Б., чиновник овд. телеграФа, обратио ое Министру грађевина и тражио. да га Министар решењем извести о томе, на основу кога законског прописа, и ио чијој молби, благајна од месеца априла 1905. годипе задржава половину од његове друге половине плате. У исто време молио је. да се благајни нареди да му задржане суме врати, пошто он не пристаје да од друге половине плате ма коме шта даје. Решењем Министра грађевина од 4. јуна 1905. године ПТБр. 21852. извештен је, да му се поред обуставл>ања прве половино плате за приватне дугове обуставља извесна сума и од друге половине за рачун његове одвојено живеће жене и деце. Ово своје решење Министар оснива на пропису тач. 1. § 47 Г. грађанског судског поступка и објашњењу Министра нравде у акту од 1. марта 1905. године Бр. 2143., које гласи: „Г1о§ 471. гра^анског судског поступка чиновнику се не може узабранити — узети у понис — друга половина плате за исплату његових приватиих дугова. већ