Полицијски гласник

СТРАНА 338

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 41

вроте; књиге и новине нам доносе сваки дан нова чуда у томе правцу; и што је силнија љубав, то су страшније и замашније последице љубоморе. Док је мори само сумња, дотле ће љубоморна особа употребити свако средство, не би лн се о самој ствари уверила — лукави, лаже, обмањује, претвара се, вара, потвара, подмеће, трпи, вреба, прислушкује итд.: а кад мисли, да јој је њено ираво и достојанство доиста повређено, онда већ нема граница страсним изливима душе њене: — опда така особа дође у стање, у коме се ни од чега не стиде и не гнуша; ни од чега ве преза. У том а®екту управо »заслепи«, иучинићеи оно, што иначе никад не би ни другоме одобрила, а камо ли сама извршила. Учиниће шта више и оно, што је њеној обичној природи из оонове противно. Тако ће н.пр. така особа срамотити и себе и своју породицу, кињиће, мучиће, злоставиће своју жену и децу ит.д., а дешава се и олучајева, где у таким приликама дође и до убиства или самоубрјстава. Према томе сасвим је јасно, да је љубомор з један од настрашнијих и најопаснијих аФеката човечје душе, и » један од најиздашниЈих извора трагике и несреКе у животу човечјем« (А. Форел). ' Класичан пример те трагике даје нам Шекспиров Отело. Он бескрајно љуби своју Дездемону, али му сумња у полну верност њену раздире душу све дотле, док не дође до катастроФе: док својим рукама мучки и немилостиво не удави своју љубљену а исправну жену. Но себи се разуме, да ће таки и олични сукоби у о/сивоту људи чешКе бити иредмети судског ислеђења, било грађаноке, било кривичне природе, те да ће тако подједнако занимати и правнике и лекаре. У свима тим приликама зависиће нарочито од правилне процене психичких момената, како ће се такав спор решити. Ваља увек на уму имати, да је у питању један од најсилнијих аФеката људске природе и његов утицај на свест и вољу човекову, иа то је онда тачка, око које се цео спор окреће. Обично је, да се кривице, учињене у аФекту оправдане љубоморе, и по обичајном нраву и по судској пракси (нарочито пред поротним судовима) блажије пресу1)ују, а то је сасвим и оправдано. У аФекту љубоморе и нормални, баш »сређени« људи брже и енергичније приступају извршењу онога, што им тренутни утиоци диктују, те, тако рећи, махом преухитре и слободну вољу и хладно размишљање. И но до!>у уираво до онога, што се зове разбор и самоопредељење. Слично па ипак у неколико различно односе се и појави код иатолошке (болесне) иијаничке љубоморе. С тога су и они од великог интереса и за правнике и за судско-медицинске експерте. И они се истичу као веома снажни аФекти душе, а како је она код пијанаца махом деФектна, или бар ма у ком правцу алтерисан, то ће и отпор њен према том афекту и његовим изливима бити непотпунији и

1 Аи§из4 Рого1: ДНо вохиоПо Рга§е. ж Мппсћеп; 1905. 8еј4е 108,

безуспешнији. Према томе ће љубомора код пијаница још чешће бити предмет судских спорова и судског ислеђења. Под именом иијаначка љубомора (у немачком: »Вег ЕјСегкпсћлуаћп с1ег Тгткег) разуме новија Психијатрија сасвим неосновану, уираво уображену и само на болесним. иојавама или иогрешним релацијама и оиажањима утврђену сумњу мушкарца у верност своје, у иолној љубави сасвим исиравне жене или љубазпице. Истина је, да и душевно интактне. особе могу бити љубавном страшћу толико занешене и заслепљене, да и без икаквог стварног иовода и основаног разлога сумњају у верност својих исправних жена, па да тога ради и себе и своју околину непрекидном љубомором муче: — али су то већ много ређи случајеви. Сем тога су опи махом таке природе, да их је по гдекада ласно познати и од пијаничке љубоморе разликовати. Теже се у том питању тачно оријентовати само у оним случајевима, где би нпр. ноторан пијанац доиста имао неких сасвим објективно оправданих разлога да сумња у верност своје жене или љубазнице. У таким приликама могло би бити спора о томе, у колико је појава љубоморе код пијанца нотекла баш из тих тачних посматрања и основаних разлога, ау колико је она само израз норемећеног душевног стања његовог. Где се стеку таке прилике — а оне нису тако ретке — мора се решењу спора пристугхити с особитом пажњом и обазривошћу. И судско-медицински вештак и иравник морају при процени таких случајева обратити особиту пажњу свима околностима, које би могле послужити, да их баш у том правцу расветле. И ако је пијаначка љубомора, у главноме, чиста самообмана, ииак се не би смело рећи, да она нема никаквих стварних ослонаца. И она има неке, и ако у ствари лабаве веза са приликама, у којима ностаје. II она ни]е уираво чиста фикцију болесног мозга иијанчевог, него продукат стварних односа сапоремећеним душевним стањем пијанчевим. И њеп постанак има стварног повода, а ево како. Као што је познато, хронични алкохоличари иадају у етичком иогледу из дана у дан све дубље и дубље, и дођу најзад до тога, да сасвим занемаре и себе и своје најсветије дужности: — да напусте и оно, што су некада високо ценили и страсно љубили —■ кућу и породицу, жену и децу. У том стадијуму своје болести живе они једино и искључиво само још за своју ниску страст. Све жеље и радње њихове, управо цео живот таких пијанаца, има само једну мету: тражи задовољења свом страсном прохтеву за пићем, а тај прохтев је тако снажан и неодољив, да најпосле савлада све друго, и од најбољега мужа и најбрижнијег оца учини перазмишљен, саможив, туп, неосетљив и суров створ, који по сваку цену хоће да задовољи само своју одвратну страст. По себи се разуме, да ће у тој тежњи његове жеље и радње врло често доћи у озбиљан сукоб са онравданим захтевима и битним интересима његове породице и најближе околине; у првом реду

његове жене и деце. А ако то потраје, онда ће се у тим честим а све оштријим сукобима мало по мало губити они осећаји љубави и оданости, који срећну породицу везују, а тиме лабавитиони тешњи и интимнији односи између мужа и жене, оца и деце. У таким приликама и најбоља и највернија жена, која свога мужа доиста искрено и одано љуби, неће — управо не можс — бити моралом толико узвишена а карактером толико снажна, да никада и ни чим не покаже, колико је том гадном и ниском страшћу свога мужа поколебана у поштовању, оданости и л>убави према њему. Она се и при највећој опрезпости ма кад, и ма на који начин мора издати, да јој је та мужевљева страст несносна и одвратна, на о њом и он сам. А где већ до тога дође, да муж осети, како је ма у ком погледу својој жени несносан и одвратан, ту онда није већ далеко ни време, кад провала између њих двога постаје све дубља и дубља, а заједнички живот све несноснији и несноснији. Жена према таком мужу постепено хладни и у полној љубави, иа не потраје дуго, а њој су и његове нежности несносне и одвратне, и она их почпе равнодушно и нерадо примати, или баш и очигледно избегавати, гдегод је то могућно... А та хладноћа жене према мужу (1п§'1сћ1;а8 ихогш) изазове опда у пијанчевој и онако поремећеној души непоколебљиву сумњу, да свему томе мора бити узрок нека трећа особа, јамачно какав љубазник женин. Сумњу у верност женину потхрањује по гдекада и та околност, што већ сам иијанац сво]им неуредним животом ствара у куКи и иородици таке ирилике, дабрачни односи и не могу бити искрени, отворени, чисти и јасни, него се морају помутити. Пијанац је махом по цео дан у механи, крај казаница, на слави, на даћи, у сватовима и т. д. — дакле понајвише ван куће — он но читаве ноћи пије и банчи; он по неколико дана тумара, да по скуповима, састанцима и панађурима бекрија — а и не стара се, ко ће му међутим домаће и иољске послове урадити; ко ће му кућу и породицу заштићавати и бранити; ко ће властима одговарати; шта ће му млада жена и нејака деца радити итд. Да и не помишлза на превару н неверство у полној љубави, жена ће и против своје воље и против свог бољег убеђења морати иотраокити неку мушку главу, којаће јој мужа у томе замењивати, да бар кућа не пропада. А чим то учини, ма било и са каквим сродником, изазваће код мужа још више ону сумњу, која се већ и онако у души његовој залегла и развреж.ила. Он ће у том односу своје л<ене с другим мушкарцима — нпр. сочухом, с девером, кумом, рођаком, суседом, пријатељем и другом из детињства итд. назирати издајство и брачно неверство, па ће мучити и себе и њу неоснованом љубомором. Још лакше се јавља та сумња код алкохоличара, ако се због пијанства или љубоморе изроде таке несугласице и размирице између мужа и лшне, да их суседи и иријатељи морају мирити и расирављати. У таким приликама сваки ће,