Полицијски гласник

ВРО.Ј 41

ПОЈШЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

СТРАНА 339

наравно, . б[>анити слабију и праведну страну — јадну жену — и заложиће се за њу против пијанца, па ако то учини онај сусед и пријатељ куће, који је пијанцу већ и онако сумњив, да жени против њега »помаже«, онда тек његова љубомора добије нове и издашне хране. Нарочито ће пијанца раздражити и у њему сумњу још боље утврдити, ако му сама жена од његових покораи насиља потражи заштите код ког мушкарца или баш и код власти; ако се у својој несрећи другоме повери и потужи; или ако се од његовог зулума из страха у туђу кућу склони... Шта више: сумња у иеверство жене ће се код пијанца и онда појачати, ако и деца буду заједнички с матером недела свога оца осуђивала и своју мајку од њих заштићавала и бранила. Пијаиац 1.е по својој болесној заблуди у том природном споразуму и савезу доце и матере назирати и опет неку заверу против њега; неко издајство своје жене. Природне односе изме^у матере и деце тумачиће као вешто удешене сплетке, и тражиће у њима непрестано оно, што њега мучи. уображено неверство женино. Али најјачи ослопац сумњи иијанчево], да му је жена неверна, изводи он махом из саме мене у иолним односима његовог брачног или ванбрачног живота, а тим менама је опет он сам крив. Као што је већ познато, пијанство слаби и сатире полну способноот мушкараца — тако, да је хронични алкохоличари често деломице или баш и сасвим изгубе. Према томе нијанци махом у брзо полно ослабе и толико изнемогпу, да ни квалититивно ни квантитативно не одговарају својим брачним дужностима — бар не у оној мери, као што то чине нормални мушкарци. Обично је, да у трезном стању врло ретко и показују праве полне прехтеве (ШлсЈо вехиаПв) према жени, а кад их опет пиће у толико раздражи, да им се по гдекада и »жена прохте,« онда су обично тако полно неспремни и немоћни, а у извршен.у тако развратни и гадни ; тако немилостиви и брутални: да јадну жену само узалудно муче, понижавају, злоставе и телесно упропашћују. По себи серазуме, да се жена у брзо таке љубавне усладе засити, или управо толико заплаши, да свога мужа, ма како му иначе била одана, почне избегавати. Муж то, наравно, кад пре кад после, осети, па онда из тих појава изводи погрешан закључак, да га »жена само за то неће, што је другога нашла. 8 (наставнће се) Д-р М. Јовановић-Батут

НОВ КРИВИЧНИ ПОСТУПАК ЗА ИТАЛИЈУ

(свршетак) У другој књизи пројекта, којајеподељена на четири главе, говори се о важности информационих^аката који иретходв истрази, ватим о различитим облицима, ироцедуре , о слободи окрг<.вљеног и најзад о жалбама против одлука истражних вла-

сти. Пајкарактеристичније новине састоје се у одређивању тачних граница између надлежности судске иолиције и истражне власти, у замени система инквизиторног са режимом, који истина, није апсотутно контрадикторан и јаван , али је на путу да ово постане, и најзад у либералнијим одредбама о иревентивном затвору и аровизорној слободи. По данашњем кривичном поступку у Италији, судска полиција истражује кривице, прибира доказе и изводи окривљене пред суд. Другим речима она је надлежна за све, изузев изрицања нресуде. Поред овога, сви оргагти који у претходној истрази учествују, па дакле и истражни судија. сматрају се као органи судске полиције, и као такви зависни су од извршне власти. Новим пројектом веома је ограничена, управ сведена на иајпотребнији минимум, улога судске полиције. Акција њена искључена је из свију оних послова иретходие истраге, који имају пепосредног утицаја па слободу грађана. Остављено јој је, до душе, и даље, да прима тужбе и доставе, да прибира обавештења и саставља записнике, али чим је реч о непосредном атаку на личну слободу, т. ј. о притварању, иретресу и прибирању доказа, који ће осуду учинити неизбежном, улога полиције престаје, да би настала она истражног судије. Изузетака од овога може бити кад је кривац на делу ухваћен, или у ванредно хитним случајевима, кад има бојазни да ће се изгубити докази до доласка истражних органа. У свима осталим случајевима, органи полицијски имају се само ограничити на чување м» ста и трагова извршеног злочина до доласка истражног чиновника. Испитивање окривљеног и суочене са сведоцима такође је забрањено органима судске полиције. Али једна од најглавнијих реФорама у новом кривичном поступку за Италију јесте, нема сиора, кидање са заблудама инквизиторног система у корист јавности и коитрадикторне дебате. За жаљење је само, што јавност није потпуна, и што у многоме зависи од нахођења, да не речемо воље, истражног судије. Оптужени има право на браниоца од првог испита, али бранилац нема права да присуствује испитима. Може се у опште рећи, да је право браниоца у претходној истрази доста ограничено и у многоме зависно од увиђавности и расположења истражног судије. По самом закону браниоци имају права на решење о притвору у препису и присуствовање оним актима истражне власти, који могу имати за иоследицу доказ о кривици или невиности, као што су н. пр. излазак на место злочина, вештачење, иретрес, конфискација и иовнанство окривљеног. Нарочита пажња поклоњена је вегитачењу, које ће у будуће имати контрадикторни карактер. Једног од двојице вештака одређује истражна власт, а другог бира сам оптужени. Оба вештака имају једнака права и своја мишљења излажу у заједничком рапорту. На случај њиховог неслагања, председник суда одређује

трећег вештака. Према потреби могу се наређивати и нова вештачења, чији резултати, у опште, нису решавајући, већ само служе као елементи убеђења, које ће судија ценити по својој савести. Што се тиче питања о ирофесијоналној тајни , која је данас веома контраверзно, пројект је, између разних мишљења, изабрао нраву средину. Обвезе притежаоца поверљивих ствари гш њему су двојаке: да се уздржавају од бескорисних индискреција с једне, и да правди увек кажу истину с друге стране. Предузете су мере, да испити окривљеног и сведока представљају праву физиономију с.вега онога пгго се догађа између судије и ових личности. И операције приликом претреса и конФискације регулисане су тако, да о њиховој искрености не може бити сумње. Нарочитим законским прописом наређује се чиновнику , да приликом вршења ових радњи избегава свако кињење н досаду, као и некорисну јавност, а у исто доба и да чува приватне тајне до којих би дошао вршећи поверене му послове. Грађанину код кога се приликом претреса не би ништа нашло, мора се издати уверење о резултату претреса. Да би одредио границу до које се друпггвени интерес може истицати над индивидуалним правима, пројект италијански утврђује прецизну разлику између иривременог лишењ а слободе, које допушта да се грађани доведу нред истражну власт ради објашњења, и права ссритварања,на основу кога истражна власт може задржати у затвору, дуже или краће време, сваког оиог грађанина. чије објашњење не би било довољно. Право привременог лишења слободе, на случај да је кривац на самом делу ухваћен, припада сваком приватнсм лицу. Грађанин, лишен слободе на овај начин, мора се одмах предати полицији. Ако ли га је, пак, сама полиција лишила слободе, мора га предати истражној власти у року од 24 сата. За чиновнике, који би пропустили да ово учине из небрежења, прописана је новчана казна до 1500 динара. Изузимајући случајеве, у којима је кривац на делу ухваћен, лишавања слободе може бити само по решењу истражне власти. Ово је нова одредба, која има за задатак да спречи самовољу и заблуду полицијских органа. Поред решења о притвору, нови пројект предвиђа и решење о довођењу окривљеиог, које одавно постоји у Француском законодавству. Одредбе о иревентивном иритвору имају за циљ, да овај притвор што више скрате. По закону, који је још у важности, превентивни притвор може се продужавати и до годину дана. Нови пројекат труди се да ову незгоду отклони тиме, што убрзава ток истраге, појачава контролу над истражним властима и допушта пуштање на јемство у много ширем обиму од данашњег закона. Судија има право, но новом пројекту, да окривљеног привремеио пусти у слободу, и без његове нарочите молбе, дакле по свом сопственом гтахођењу.