Полицијски гласник
"V
СТРАНА 340
ПОЛИЦИЈСШ1 ГЛАС1ЕИК
МРО.Ј 41
Последња глава друге књиге садржи прецизне одредбе о жалб&ма иротив одлука истражних власти, али без икаквих важнијих новина. Ово су у општим потезима главније реФорме претходне кривичие истраге, које су унете у нов кривични поступак за Италију. Лако је увидети, да су ове реФорме веома окромне ијогп достадалеко од потпуно либералних захтева савремене науке. Творци новог пројекта бојали су се, »да нагли прелаз из режима инквизиторног ка режиму потпуне слободе не буде имао за последицу поремећај неопходно потребне равнотеже између права оптуживања и права одбране, а на штету друштва." У трећој књизи пројекта реч је о суђењу, аостуику арстив одсутних нриваца и жалбама иротив судских одлука. И неке одредбе закона о условној осуди узете су у ову главу (чл. 462—464). На случај ослобођења услед одсуства разбора или недовољне урачунљивости, суд може наредити да се окривљени стави на расположење административној еласти, или затвори у какав азил ради посматрања. И најзад, у четвртој књизи пројекта говори се о извршењу казне, њеној могућој замени иринудним радом, даље: о условној осуди, амнестији , иомиловању, екстрадицији и извршењу аресуда страних држава. ?==^=== ПОСДЕ 3 л о ч и н д — превод с француског —
Јутро је... У селу се опажа потмула нека узрујаност.... Становништво се у омањим гомилама скупља пред појединим кућама.... Нешто се догодило Очи свију упрте се у једну усамљену кућицу поред пута, у којој је преко ноћи извршено страховито убиство. Леш убијеног купао се у сопственој крви. Радозналци поЈгушавају да се што више приближе месту извршепог злочина, али их жандарми одбијају. Потребно је да ово место остане нетакутно, док не стигну истражни чино ■ вници, који су телеграФским путем извештени о извршеном злочину. Прве констатације Иосле извесног времена, на место извршеног злочина стиже прокуратор републике у пратњи истражног судије, писара и судског лекара. Долазак њихов пропраћен је живим покретом скупљеног света. То је судски лекар, који је позван да први отпочне посао. Нрегледајући детаљ но леш, и исгштујући рану, он одмах открива и оруђе, којим је злочин извршен. Има ваздан случајева, у којима је оруђе издало убицу. Године 1894. убијена су три дрвара у саонско-лоарском департману. Судски лекар констатовао је, да им је лубања размрскана подебљом батином. И доиста у близини злочина нађена је једна крвава тојага, за коју се истрагом утврдило, да
је припадала извесном цигла^ском радиику. Пронађен и ухапшен, овај радник најзад је признао кривицу и добио заслужену казну — смрт. Дужност је судског лекара и да одреди : колико је времепа протекло од извршеног злочина. Године 1903. нађен је близу Сен-Назера један леш у стању распадања. Пошто је утвр!)вн идентитет овог леша — то је била једна бакалка из Бола а на основу лекаршсог мишљења: да је смрт наступила пре три месеца, обелодањено је, да је убијена, тачно на три месеца пред смрт, виђена. у друштву извесног Лергатоа-а против кога су, даљом истрагом, прибављени несумњиви докази. И најзад, судски лекар има још да утврди: је ли у питању злочин, или самоубиство, или несрећан случај ? Нису ретки примери, да се убица стара, да извршени злочин маскира песрећним случајем или самоубиством. Године 1882. ископан је у једној јарузи, у Тарантезу , леш једиог шумског чувара, чија је лобања била, размрскана. Сви су у почетку веровали, да је сиромах чувар случајно иогинуо, услед несрећног пада на стену, али је лекар утврдио, да је по глави ударен ушицама од сикире. У питању је, дакле, био злочин. Гвожђарски трговац Лемлут нађен је 1901. год., у својој соби са пресеченим гркљаном. Сумња је одмах пала на његову жену, која је врло рђаво живела с мужем. Позвана да покаже шта зна о овом злочину, осумњичена је тврдила да се њен муж сам заклао бријачем. Правац ране, међутим, ишао је с десна на лево што несумњиво доказује да би самоубица морао бити левак. Пошто убијени то није био, то је било јасно да осумњичена не говори истину, а ово је, опет, послужило као повод да се против ње повеце кривична истрага, којом је несумњиво утврђено да је она заклала свога мужа. Са последњим констанцијама завршује се, у прво време. задатак судског лекара, да би настала акција истражних чиновника. Утврђивање идептитета — Енергично истраживање — Мртваци који говоре Једна од првих дужности истражних чиновника, састоји се у утврђивању идентитета нађеног леша. ако је исти непознат. Обична и на први поглед незнатна ситница, у стању је понекад, да их у овоме изведе на прави пут. Један, већ распаднут, и потпуно непознат женски леш, на1)ен је 1903. год., у једном јарку Доње Лоаре. За утврђивање идентитета у овом случају нослулшли су лажни зуби у вилицама убијене, у којима је један зубни лекар познао своју израду, и означио име клијенткиње, за коју је даљом истрагом утврђено да је доиста убијена. Још су тежа, и на први поглед скоро нерешљива питања. о идентитету, у случајевима кад нису ггађени целокупни лешеви, већ само поједигги делови убијених жртава.
Па обали једне реке нађена је 1888. године лева човечја рука са налцем, који је био прегтокривен браздама и посекотинама. Ово откриће доведено је у везу са нестанком часовничара Летарда, који је био левак, и за кога је, најзад, истрагом утврђено, да је убијен и исечен на комаде. Бразде на нађеном палцу произлазиле су, дакле, услед отварања сатова, односно њихових капака. На овај начип, крвави доФилурисан легн пружа правди прве и најиотребније трагове : мртваци говоре и ироказују своје убице. На жесту злочина — Заборављене ствари — Ервави отисци Место, на коме је злочин извршен, казује обично веома много искусном и"оштроумном истражном судији или иолицијском чиновнику, и служи као полазна тачка за даљу истрагу. Ако су ствари на овом месту. или у обичним просторима испретуране и изломљене, скоро је извесно да је мотив злочину крађа. Противно овом, т. ј. ако су новац и накит на свом месту; ако су ствари и ормани нетакпути, може се, готово са позитивношћу, закључити, да је злочин извршен из освете, или из које друге страсти. Ако је улазак у кућу обележен разваљивањем врата, или разбијањем прозора, или траговима од лествица, највероватније је да злочин нема везе са укућанима и онима који су са кућом добро упознати. У противном случају скоро је извесно, да је злочин извршен са њиховим знањем. Једна стара рентијерка убијена је у Гренелу 1895. год. На основу кључа, нађеног у вратима од улаза, истражна власт утврдила је, да је овај злочин извршен са знањем служавке убијене. Дешава се понекад, да извесие убице остављају на месту злочина своја имена и адресе. Горон је у дућану једне убијене бакалке нашао нисмо адресовано на извесног Жеомеја. Писмо ово исиало је убици из џепа за време злочина, и упутило је истражну власт на прави пут. На исти начин ухваћен је 1901. год. и један убица у Форжлезо-у. И оружје, одело, или ма какав предмет са Фабричким жигом, изгубљен или заборављен на месту злочина, од неоцењене су користи за проналазак убице. Опис познатог убице Пранчини-а добивен је помоћу ножа, тсоји је нађен иоред његове жртве, и којим је злочин био извршен. Ножар, чији се жиг налазио на овом ножу, сећао се врло добро купца и описао га је детаљно. Убица Ј осиф Барадо, који је убио удовицу Мале ухваћен је помоћу кутије жигица, коју је заборавио поред жртве. Жигице ове разликовале су се знатно од оних, које је убијена уиотребљавала. Не мање су корисни и отисци прстију и стопала. На разбијеном стаклу у апартману једног убијеног лекара у Паризу, нађени су крвави описци прстију. Захваљујући