Полицијски гласник

ВРОЈ 41

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 341

Бертилопу, директору париског антропометријског одељен>а, само на основу ових отисака утнрђено јо, да је ово убиство извршио бивши осуђеник ШеФер. Фебруара месеца нрошле год. убијена је у Аснијеру стара рентијерка, г-ђаМилк. У соби, у којој је злочин извршен, нађене су Флаша и чаша, из којих је убица нио по извршеном злочину, и на којима су се јасно оцртавали крвави отисци ирстију. Истрагом је врло брзо утврђено. да су ово отисци синовца убијене. Нису ретки случајеви, нарочито код препредених злочинаца, да на месту злочина намерно остављају по неки предмет да би на овај начин упутили истрагу погрешним правцем. У апартману, у коме је Пранчини извршио три убиства, нађено је: један мушки појас од жуте коже, на чијој је унутратњости било написано врло јасно: Гастон Геслер, две мушке манжетне на којима је било исписано ово исто име и једно писмо са потписом » Гастон ». Док је париска полиција на врат на нос тражила »Геслера. «, дотле је прави убица — Пранчини —поклањао јавним женскињама у Марсељу упл,ачкане драгоцености, што једало повода марсељској полицији да га притвори. Доцнијом истрагом прибављени су несумњиви докази о његовој кривици, и утврђено, да је убица побројане ствари намерно оставио на месту злочина, да би полицију упутио на лажан траг, а у исто доба и осветио се извесном Геслеру, који га је на неколико година пре овог догађаја проказао напољској полицији због извесне крађе. Обазриви и искрени полицијски органи ретко се дају завести овим лажним индицијама. Шта сте видедп? Шта сте чјли 1 По повартку у канцеларију прокуратор републике предаје истрагу у руке истражног судоје, који је у будуће једини њен госггодар. Г1рви посао истражног судије, састоји се у позивању и испитивању свију оних лица, која су у могућности да, ма и најмање, расветле злочин, и на овај начин, помогну нравди : сродници убијене жртве, пријатељи, суседи и т. д. Оно што овом приликом треба одмах утврдити, јесте: какви су били односи убијене жртве, и с ким је виђена у друштву у очи или на дан извршеног злочина ? Пре две године убијена је ножем крчмарица Лоран, која је становала у улици Худон. Извесне околности показивале су да је злочин изв,ршила личност, која је врло добро познавала стање радње. Сведоцима је брзо утврђено, да је скитница Нори био врло близак убијеној. Пошто је осумњичени нађен и затворен, утврдило се лако, да је он прави убица, и да су га у овоме помагала још два друга. Понекад се дешава, да поједини улазе у кабинет истражног судије као сведоци и слободни људи, а из овога излазе као окривљени и са лисицама на рукама. Збогједног убиства, које је 1900. год. извршено у Безансону, испитиван је као сведок сопсгвеник куће Неделек. Његова инјава: да није ништа чуо, била је у про-

тивности са утврђеним Фактом: да се иснод саме његове собе водила огорчена борба између убице и убијеног. Ова изјава, и још неки сумњиви одговори, дали су повода истражпој власти да изврши претрес у стану осумњиченог, којом је приликом прибављен неоспорни доказ о његовој кривици: крваво одело , које је на себи имао за време убиства. Они који се сами одају По тражењу истражног судије и полиција је предузела акцију ухођењем осумњичених личпости. Органијавне безбедности мотре на сваки њихов покрет; на сваку њихову реч, која би могла што користити истрази. У жељи, да што пре уживају плодове својих злочина, убице се најчешће само одају, расипајући нештедимице злато у крви скупљено. Марта месеца 1905. год. ДесФогер јо био осумњичен због убиства једне старе рентијерке из Гласјера. Агенти, који су га пратили, видећи га да мења златан новац, ухапсили су га. Приликом претреса код њега су нашли 600 динара, за које никако није могао доказати одкуда су му, док се најзад није утврдило, да их је злочином зарадио. Најчешће се убице хватају приликом продаје упл^ачканих драгоцености. Ређи су, али зато и интересантнији случајеви, у којима убице, под утицајем неке неодољиве силе, говоре непрестано о извршеном злочину. Год. 1896. извршено је једпо убиство у близини источне железничке станице у Паризу. Сви напори полиције, да одмах пронађу убицу, остали су безуспешни. На петнаесг дана по извршеном злочину једаи детектив, трагајући за извесном крађом, сврати у једну крчму, и случајно се упусти у говор са једним од њених посетилаца. Непознати одмах поче говорити о извршепом злочину, и исмевати полицију која је на погрешпом путу, износећи овом приликом неке нове и истрази потпуно непознате појединости оначину извршења злочина. Овај говор побуди сумњу код детектива, те се с тога упусти у дужи и интимнији разговор са непознатим. Кад су после разговора од два часа изишли из крчме, нови познаник детективов ухапшен је : то је био тражени убица. Убица Оливије удавио је 1900 године удову ЛеФер. Само на јсдан час ио извршеном злочину, дакле, кад за злочин још нико није знао, он је у велико распитивао : »да ли се што зна о убиству удовице ЛеФер...« Узалудни покушаји да се обмане правда — Необорими докази. И суд и истражни судија извештепи су преко телефона да је убица ухваћен. Мало после, два агента доводе га у кабинет истражног судије, који га узима на први испит. По закону од 1897. год. овом испиту присуствује и адвокат окривљеног. И поред очигледних доказа, већина окривљених одриче све. Иа питање судијино : где су били и шта су радили за време злочина опп готово редовно истичу

аИМ, за који су махом благовремено приправљени докази. Пре 15 год. једпа злочиначка банда убила је једну стару жену у околини Аснијера, и одмах по извршеном злочину отишла у позориште. Да би њихово присуство-у овом било опажено, убице су направиле неред за време представе. Скоро једновремено са испитом осумњиченог, врши се и детаљан претрес његовог стана, који је често од неоцењене користи за истрагу. Приликом претреса зграда ВиљежуиФа који је био осумњичен због убиства једног банкарског чиновника, нађене су у пепелу кости убијеног, заједио са бакарним копчама његовог портФеља. Међу предметима, који су служили као доказ Бријерове кривице, који је 1902. год. убио петоро деце, налазило се и једно крвавб цртало (од плуга). Убица је тврдио. да је крв на црталу од убијеног зеца, али је лекар Ожијер утврдио, да је ово била крв људска. Дирљива еуочен.а — На колена пред жртвом. Задатак је суочења, да побија лажне наводе у одбрани оптуженог. Убица баронице Делар —- чудновати Анастосеј — упорно је истицао своју иевиност, и поред неколико врло јаких основа подозрења, који су против њега постојали. Суочен, најзад, са једним младим човеком, који га је видео кад је ушао у К У^У убијене, признао је све. Суочење са сведоцима пропраћено је обично дирљивим и интересантпим еценама, алп све ове сцене далеко изостају иза оних пред убијеном жртвом. Једна од ових сцена, вештачки изазвана, заслужује нарочито помена. Један убица, који је цинички одрицао извршени злочин, одведен јо у париску моргу, у којој се налазио легп убијеног на једном мермерном столу и покривен застирачем. За леш су биле везане и вешто прикривене електричне жипе. Чим је убица доведен пред жртву, пуштена је струја и подигнут застирач. Под утицајем електрике, очни капци убијеног отпочели су се полако подизати, лице грчити а удови покретати. Пренеражен и готово луд од страха, убица се стропошта поред леша и повика очајно: »милост, милост, да ја сам те убио. к * * * Кад судија арикупи довољно доказа о кривици осумљиченог, он га спроводи суду, који га после јавног претреса целе аФере ослобађа или осуђује. Ово је последњи чин у драми злочина и казне.

ПОУКЕ И УПУТИ Члан 37. закона о таксама не може се односити на лродавце монололисаних артинала. Јован Г., трговац из Неготина, осуђен је, на основу чл. 37. закона о таксама,