Полицијски гласник

ВРОЈ 41

СТРАНА 343

Нема места жалби противу одлука окружног одбора, донесених на основу чл. 108. закона о уређењу округа и срезова, о општинским буџетима. Суд и одбор па и збор општине витошевачко оаотавили су и утврдили општински буџет, по коме је за измирење расхода, у колико су приходи за то недовољни, предвиђен општински прирез од 26 пара на динар непосредне порезе. Окружни одбор округа крушевачког није одобрио овако састављен буџет, иалазећи да би за подмирење расхода био довољан и мањи прирез. Противу одлуке окружног одбора, суд и одбор општински изјавили су жалбу Државном Сапету, који је одлуком својом од 26. септембра 1906. №6144. одбацио жалбу као венадлежној власти ноднесену, пошто по тач. 17. чл. 108. закона о уређењу округа и срезова, окружни одбор прегледа и коначно одобрава све оне оиштинске буџоте, који немају приреза, или у којима прирез нс прелази 50°| о од суме непосредног пореза. |у|. в.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ СКРКЋЕ СЕ ПАЖША Код начедника ореза брзоналаначког надазе ое у притвору коцкарн : Јован Костић „Шиља", из Аранђеловца, н Станислав Динић ,,Боца", из Бачине у орезу темнићоком. Скреће ое пажња овима полицијским и општиноким влаотима, а ирнватни ое моле, ако би знали да су ови коцкари извршили где какво казнимо дело, да о томо известе поменутога орескога начелника.

УХВАЂЕНИ Никола А. Милојевић, мз Осшшонице, аа којим смо изнеди иотерииду у !!9. броју «11олмцијскога Гласника 8 ухваћоп је у орезу иодунавском, те је ирестала иотреба за његовим тражељем.

Михаило Радовановић — Ускоковић, коцкар , који је окрпвљен за разбојништво и чију смо ФотограФију м потерницу изнели у 3 7. броју с(Иолицмјскога Гласника," ухваћен је у Пеготину. Према телограФском извештају пачелства округа крајипског Михаило се издавао за Владимира Николића пз Смедерева, али кад му је показана ФотограФија у поменутом броју нашега диста, признао је , да јс замста он то лице које се тражи.

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ А Л Б У М А Ев > нам оиет једног типа, о којим се на овом месту често оретамо. Зове се Василије — Васа Николић, вагаароки коцкар и крадљивац. Надимка нарочитог нема као што имају обично ови наши коцкари, јер је већином живео и вршио оиерацмјо о оне

стране Саве и Дунава, где ретко обичавају издевање надимака. Тек ипак у колико је познат у овоотраном коцкарском свету зову га у опште „Васица". Родом је нз Београда. Стар је 32 године. Његова је историја иста као и већине његових другова. Отац, амалин, умро му је рано, а мати му се убрзо по очевој смрти преудала. На новом огњишту и за новом трпезом за њега није било меота. Као дечко отишао је на занат. Оегавши без родитељског надзора и савета почсо је се мешати са рђавим друштвом и туђити се заната. Мајотор није сматрао за дужност да ваопитава папуштену децу, те га јо најурио. Као беоиооличар. мапгуп, допао је затвора, у који је после чешће падао. Ту се упознао са злочиначким великанима: Илмјом Гавриловићем, Петром Прангашем, Враћом Костићима. Цукићем и др., чијим се иричама н хвалисањом у оиштем Унравнном затвору наиајао. Почео је по Београду крадуцати, а кад му је ту опстанак поотао немогућ , ношао је по вашарима. нашао се са професиоиалним коцкарима и одао њиховом занату. Када је занаг придично испекао прешао је нреко да се у своме иослу још боље усаврши. Тамо је копирао рад бечких и других великоварошких лопова и коцкара, који са цилиндером на гдавм , наочарима на носу м иберциером мреко руке врше својо опернције. Тако је тамо, тумарајући по свима крајевима Ауотрије, проживео вмше година и долазио до великих пара. Пре четирн годино погера га несрећа и кад јо јодном Сремцу у Иазови исекао џеп и прмдмгао му 800 Форината, будо ухваћен у јодној земувској проститутској радњи и осуђен на три годиро робије, што је издржао у Митровици.

Прошле године у мролеће издржао је осуду и протеран у Србију. Од тада је ишао по Србији, а прелазио је и у Бугарску, но отуда ое убрзо вратио, јер су му се Бугарн учиниди груби и необразовани и нмје могао да трпи, како се он жали, да му мосдедње пропалице поују цмамата српска". -— Па и у Србији — жали се »Васица 8 наотали су за нао коцкаре последњи дани. Иројолмазио се свет, па је гори и од нас коцкара. Са живом муком и великим ризиком може се

по гдешто придићи. Чеото иута нас препредени сељаци навуку својим понашањем као да имају новаца у неком мало приступачном цепу, те им ое ми ириближимо и иокушамо операцију, а они нас онда зграбе и тако одрапе, да носле дуго проклињамо и онај час кад смо се родили. — Па ни код власти не иролазимо тако лако као некад. Има крајева где проото не омемо да нагвиримо од по неких капетана. —■ Хе, мој гооподине, горак је наш хлеб. Зар би браћа Уококовићи, Драгољуб »Јагодинче 8 , Мидан „Сунце" и Капуњац извршили ономад оно разбојништво на крагујевачком друму и тиме себи натоварили на леђа сигурну двадесетогодишњу робију, да на то нису биди нриморани гладним трбухом. — А којим ои добром ти дошао код нас у Београд. — Као што вам рекох за све нас наогупио је тежак живот, а за мене понајтржи. Они који оу биди више по Србији имају више и познанстава и кредита код наших кредитора — друмских механција — а ја ни тога немам. Пооле тога уолед затворене границе, овет пе продаје отоку, иа нема ни пара, те сам дошао ближе граници, право да кажем да набавим мало трошка и какву исправу, па да бежим опет преко Саве. Може бити да ћу ое тамо латити каквог иоштеног посла, јер сам за време трогодишњег затвора у митровачком казненом заводу изучио добро ткачки занат, јер сваки тамо мора изучити по један занат. За време овог његовог иричања иа дежурству приведоше писцу ових редова једну жсну, која је због неморалног живота уиућена из кварта у затвор. Та је жена била из отмене и имућне породице, али је се као девојка заљубида у свога кочијаша и одбегла с њпм да живи једним животом, који им јс онсмогућио

заједнички живот. Са њом је спроведен био н њен шестогодишњи синчић, за кога је издато наређење кварту да га преда на чување каквој сиротнијој породици док мати издржи загвор. Гледајући ово в Ваоица 8 је узвикнуо: — Ето, госнодине, то је почетак нашег живота. Смео бих гараптовати, да ће ово јадно деге ноћи нашим трагом ! Изпосећи Васичину слику скрећемо иажњу полицијским и општинским органима на његово