Полицијски гласник

СТРАИА 418

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

ВРОЈ 51 и 52

други пример Петар ГогиК из Сипуљо нахије Зворничке. код кметова узет на одговор што меће пушке без потребе. стане одрицати; а кад се кмет Јанко љегов шурак машп да му отме пиштољ, он га у љутини испали у његов трбух и убије га. Пресудом је Иародног Суда од 5. септембра 1830. године № 17. осуђен Петар на смрт из пушака, и да се обеси на виселици крај друма за три дана, а за тим да се закопа. Књаз, под 25. септембра исте год. № 1595. пооштрио пресуду, дасе осуђени не скида са висалице и не закопава. У ову врсту осуде долази и следећп случај, који је по узроку и последицама приближнији делу у страху учиљеном, или у крајњем случају делу арекорачења нужне обране." Таорђе ГТавловић из Панкова нахијс Пожаревачке, идући иоденици сврати у градину неког Стојадина из Каменова, да узбере неколико струкова праза-лука, а споју секиру обеси о плот. У пролазу, његов сељак Милош Стапојловић скине с плота секиру и понесе је. Ђорђе га стане молитп да му је врати а лук ће платмти, али га он упути Стојадину чпји је лукац, да је од љега тражи, и тако се растану. Ђор1)е је затим дваред одлазио по секиру, час Стојадиновој час Милошевој кући, алп је ие доби; а једном је ишао Милошу п на љегов салаш, такође без успеха Осамнаестог јануара 1829. год., пођо Ђорђе опет на салагп Милошу, са братучедом Јанком; и за појасом јс имао напуњен пиштољ, који је понео са намером, да убије сеоског кмета, ако би опет дошао да им брани сећи греде од сирових дрва. Ђорђе понова затражи своју секиру од Милоша, који га и овом приликом упути на Стојадииа. Тада ражљућенп Ђор1)е узме са сењака Милошеву секиру и пође, али се за њим натури Милош и удари га дрветом. Ђорђе баии секиру и пође даље испред Милоша, који му је следовао пошто је своју секиру подигао и заметнуо. Тада Ђорђе »бојећп се какове наиасти," окрене се назад, опали из пиштоља и Милоша на место убије. Пресуда од 29. марта 1829. год. № 31. »Сматрајући дакле важност преступленија, и безакони и богопротивни поступак Ђорђев са животом Милоша Станојловића; а узимајући у уваженије и то: да би оп ЂорЈ,е и кмета свог, који је височајшу заповест исиољњавао, смерти као и првог предао, кад би му греде сећи спречавао, на који случај и пиштољ свој већ напунио је био, — Суд Народни, находећи га смерти повина по закону божественоме и человјеческом, Рјешио је: да се честопоменути Ђорђе Павловић из пушака убије. и код села Панкова па путу за углед на коло баци, оставивши га на оном до савершеног распаденија. (с 10. Неодређена намера први пример Богдан Лучић из Головића нахије Ужичке, у свађи због земље, баци секиру на брата Максима, и засече га међу плећа. Затим се пријави кмету, и буде спрове-

ден капетану Штулу, па кнезу Марићу, који нареди ислеђење. Максим умре другог дана. У страху од снахине освете, Богдан пребегне на туроку страну, и проведе зиму и лото у Сребрници, као надничар. Одатле пише капетану Штулу овакво писмо л 11о Богу да си ми отац! Видиш да сам себе изгубио и пред Богом и пред људима; пу гледај те ме измири са снахом и дјецом, јер ми се досадило скитати по туђијем људима"! Од капетапа Штула добије одговор и иозив да се врати. овим речима: »Тврда је вјера. Хајде 'вамо и не бој се никога! Твоја крв о мом врату виси"! Вогдан му се преда, и он га пошаље Ужичком Магистрату, одакле би сироведен Суду Нароаном. ') По сведоџби капетана Штула и кметова села Головића, погинули је Максим увек био узрок кавзи и боју. У међувремену до осуде, петоро нејаке Максимово деце остано и без матере, која их на самрти повери на аманет оптуженом Богдану. Кметови замоле Суд да Богдану опрости живот, јамчоћи да ће он родитељски пазити Максимову децу, као п своје шесторо. Пресуда од 13. августа 1830. године № 14. »Сматрајући дакле Суд Народни важноот престунлонија братоубице Богдана, находи га како и сваког убијцу смерти повина бити. Но будући да он није у намјеренију биО, брата свог па мјесто убити; а друго, што ии новода кавзи и боју дао није, по свндјетелству г. капетана и кметова; треће пак, да не би једанаесторо деце нејаке и недорасле сасвим осиротело, и сматрајући на молбу више поменутих кметова, Богдану живот опрашча, а међутим Рјешава: да он као братоубијца за преступленије своје, који није хотјео гњеву и јарости брата свог уступити, већ се покусио смертоноеним орудијем на оног бацити и живота га лишити, да недел>ним даном у Ужици вромје досад претрпљеног боја, , још кроз 300 момака трипут на мјесто шибу прође; а потом кући да се отпусти.® Књажевском је милошћу од 28. септембра 1830. године № 1592. ова казна замењена са 50. штапова, с тим да се затим Богдан пусти кући на јемство кметова, под обвезом да се стара о братњевој деци као и о својој рођеној. други нример Радосав Печепковић из Пријељине пахије Рудничке, уредан и разборит муж, по повратку са кратког пута пз Ваљева, нађе своју жену Петрију слабуњаву, у кући голем непоредак. а у башти и воћњаку гитету од суседове стоке. Љутит пребаци жепи немар речју »Кад сама због слабости нијеси могла башту надглиједати. 'ј У случајима добровољне иредаје оптуженнка, ослобођавање од казне или ублажење оеуде, иависило је једино од владаочев.ч помиловаи.а. Шабачки Суд није могао да пареди извршење казне над лоповом Станојлом Носићем зато, што је из Босне добављен на веру среског старешине Живана Гратовића. Државни је Савет под 19. Фебруаром 1840. године №. 260. рсшпо: 0 да овај случај не спада у власт уредбену, но као помиловапије у височајшу власт Књажевску, којој да се Попечител.ство обрати поискавајући да се обећање Гратовића уваиш." Ф

запгго бар нијеси заповједила дјеци да изгоне стоку«?! Затим стан« поправљати разваљ>ену ограду, и по кући уређивати шта је било у непоретку. О вечери седне Радосав са женом и децом доле за трпезу. Петрија држи на крилу женско дете, и даје му комад по комад хлеба, но оно их срдито баца на земљу. Радосав примети жени да пе повла^ује детету, рекавши »зашто му сијечеш комад за комадом, а не избијеи! га да не чини тако <( ? Петрија му одговори осорљиво »А што жалиш хлеба? Какав си човјек. кад нијеси кадар да храниш троје д.јеце"!? И онако брижан п нерасположен због затечене штете, наљућен оваквим одговором праћпе се Радосав погом. и удари Петрију у леву слабину. Она устаие од трпезе и са децом изађе у авлију. На врисак деце појури Радосав из куће, и код вратница спази обпознаљену Петрпју, на рукама две сусетке, које је повраћају водом. Док јо Радосав до и,их дотрчао, Петрија издахне. Одмах сам јави случај кмету и суседима; а сутра дан, пошто сахрани Петрију, остави суседо на даћи код своје куће, и јавившп се .кмету оде ,сам у Крагујевац Народном Суду, да му суди. Старешина среза капетан Илија Поповић из ПрЈтјељипе и иријељински кмековп осведоче, да су Радосав и Петрија живелр пуних дванаест година „љубавно" п у најбољој слозп; и изјаве мњење: да Петрија од оног једног ударца не би умрла, да нијо била слабомоћна и трудна. Пресуда . од 14. августа 1830. године № 16. »Сматрајућц. Суд Пародни важност престунленија Радосава Печенковића, који није у оној љутини жену своју Петрију с тим намјеренијем ударио да је убнје и живота лиши, ио само зато да би му противословити престала. И будући да је ово његово преступленије, по горенаведеном свидјетелству из- нехотјенија учиљено, зато смертном наказанију као самовољии убијца не подлежи; но за неосторожност своју заелужује да се робијом накалсе. Обаче, сматрајући на троје нејаке. код куће заоставше' му дјечице, да се не би поскитала и цијела се кућа упропастила, Рјешава: да се Радосав Печенковић, кромје досад нретрпљеАог апса, са још 50. штапа казни; а по иретиљенију казни, кући и деци с-војој отпусти. Кљаз је одобрио нресуду под 25 септембром 1830 год. № 1594г11. ■ Смртна злостава први пример Милан Томпћ из Богосаваца лахије Шабачке, од 20. година, једне но.ћи ири легању у постељу изудара своју жену Виду »лесковим ајдамаком", да се.од боја разболела и умрла треће недеље, По сведоџби кућана и суседа Вида је била нерадница и у свачему невешта, а и под собом је мокрила и поганила на брачној иостољи. Пресуда од 29. јануара 1829. године Л«25, »Сматрајући дакле Суд Народни важност преступленија Милановог, и разсуждавајући о оном, налази га крива у том, что он знајући при својој жени онпковп главпи узрок, није јавно власти и поис-