Полицијски гласник

БР0.1 51 и 52

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 419

кавао брачни сојуз са њом развести, а не онаковим бојем казнити ју; и что ионе у бијенију умјереност није набљудавао. Пишта мање, сматрајући Суд Народни на млада љета његова, и на то: што ио доказателству његовом он није са намјеренијем тим жену своју тукао да ју убије. по само за усовјетовати је учинио јест, Рјешава: да Милан Томић нребуде у окову шест месеци, а иотом да се казни са 50. штапа по тијелу, а по претрггленију казни кући својој однусти.« други пример Сима Веснић и Милутин Нановић из Каменице нахије Ножешке, због неког шумарка изтуку осамдесетолетног старца Ђорђа Жарковића из истог села, који умро трећег дана. Пресудом од 11. маја 1828. године № 8. „Сматрајући Суд Народни ово богомрско дело преднаведени убојица, какогод својевољно па месту учињено убијство, примјетити изоставио није: да је Сима Веснић први повод дао к боју со тим, што је старца Ђорђа за недати му шумар сећи, први са штапом по руци ударио, премда је старац Ђорђе после њега, заваравши очи свима, у присуству кмета с ироштцем по леђи ударио, које и старца Ђорђа довољно осуждава. Ништа мање, оба убојице ове, могли су вторичког боја и кавге по разстанку кметовском избећи со тим, да пису за старцем (по свидјетелству Јакова Дубравца) наново пошли, и устремивши се на њега проштцем га тукли, него да су одма смиривши се кућама својим дошли, и сутра дан кметовског суда или по представленију (наредбу) од више власти очекивали, но све совјете кмета свога препебрегли, у тако бјешенство и зло пасти покушали јесу. Зато Рјешава ; да како Симо Веснић који је први повод к боју дао, тако и Милутин Ноповић, који је пизму на старца носећи. кмета у руку љубио и дозволеније да старца бије искао, и који је први по растапку од кмета, Симу Веснића пригласио, да за старцем пођу и да га бију, а потом први на старца устремивши се с прогатцем га к земљи оборио, равну шибе казни кроз 300 момака, шест пута доле а шест пута горе прођу и претрпе ; апотом кућама својим се даотпусте«. 12. Покушај убијства први пример Панта Башинић из Сече-Реке нахије Ужичке, обранио оца на спавању из мале пушке, зато што је од своје оделбине почео нешто продавати а нешто поклањати. Признао је намеру убијства. Пресуда Народног Сгуда од 2,9. октобра 1828. године № 19. да се казни полумртвом шибом т. ј. да прође кроз 300. момака шест пута горе и шест пута доле, а затим да се отпусти кући. други ПРИМЕР После свађе због врљика, Павле Радовановић из Чучуга нахије Ваљевске, окипе пиштољ на Радојицу Павловића у намери да га убије, али га само обрани. Пресудом је Народног Суда од 25. јула 1829. године № 40. кажњен казном првог случаја, и да плати новређеном видарину;

али Књаз Милош преиначи пресуду наредбом да се Павле доведе у Крагујевац, а одатле упути у Пореч на привремену робију. 13. Злонамерно убијство први пример Ђукица Ђуричић из Хаџи-Беговца нахије Смедеравске, 22. Фебруара 1828. године ноћу, убије у својој кући на спавању Стојана Јовановића из Цигапског Потока, да му не би предао кукуруз који М У Ј е продао и наплатио. Пресуд а од 9. аирила 1828. године Л» 5. „Сматрајући дакле Суд Народни важност злодјејанија Ђурице Ђуричића. који је без сваког узрока озвјерообразивши се, често номенутог Стојана немилостивом смертију уморио, и сиротну му Фамилију оставио и уцвјелио, Рјешава: да се Ђурица као један хитри злодјеј и звјерообразни убијца. близ његовог села изпушака убије, апотом се његово мртво тијело покрај пута куда парод пролази, за углед прочим на коло иостави«. Извршење је казне прописано следећом наредбом Народног Суда од 11. априла 1828. № 165. Кнезу Милосаву Лаповцу : »Препоручујемо вам, да призовете једног свјешченика, који да овога на смрт осуђенога убилца Ђукицу најпре исповједи, а потом да га причести божественом тајном. И кад то буде свршено, скупите из околни и ближни села још више народа, изведите осуђеног Ђукицу на удобно мјесто близ његова села — на мјесто убијенија; пред народом јасно и точно прочитајте (пресуду), а потом извршите над овим рјешену му казн, и трп његов као что у рјеш.ењу гласи, на коло на углед другом оставити.® други пример Јоваи Јеремић из појате, и Вучко Веринчић из Милатовца, бећари настањени у Јагодини као дућанџије, стану премишљати »о насилственом стјежанију новаца." и у тој цељи неког Станка терзију из Ниша, коме је Јован нешто дуговао, преварио упуте у Ћуприју, под изговором да ће га Јован тамо измирити; а затим га стигну у чести Милатовачкој и пз пушке га ране и прикољу. Пресуда од 22. јуна, 1829. године ј\» 36. дакле горе изложено убијство ни изашта другог него из једног среброљубија порођеио, Суд Народни находи виновнике оног смерти повине, и тим више да не би друг посљедујући њином примеру, трговце који трговину своју воде царским друмом узнемиравали и на пут стојали им ; а по тому и Рјешава : да се горе означеии убилци Јован и Вучко из пушака убију, и код села Милатовца на великом друму, за углед прочим на коло поставе, и на оном да остану до савршеног разиаданмја." Кнез је Милош одобрио ову пресуду са изменом, да се само осуђени Вучко убије из пушака, а Јован да се шиб а донде докле не умре. старији случај Кнез Милош наредио ја Кнезу ЈосиФу Милосављевићу из Пол^аревца, да убијцу

Васу сина Миленка Петровића, одведе у Шапину на оно место, где је он убио Бранка, и ту га туку секиром дотле, док не умре. »На то позоришче нек призове више људи из околни сели, и пред њима нек ирочитаду сентенцију губившем сја, коју сами нек сочине, и у тој нек изјаве свим околостојећим зашто се он губи, и докаж.у им да ће се свак онако строго казнити, који год буде онако чинио као онај Васа. к (Акат. Књалсевске Канцеларије од 3. августа 1822. № 1520). 14. Разбојничко убијство На Честобродици близу манастира Свете Петке, би опљачкан и убијен Живко Петровић из Главице нахије Параћинске. Пресудом Народног Суда од 22. маја 1830. № 7. убијца је калгњен смрћу из иушака, и да му труп остане на колу док се не распадне; два саучесника без договора за убијство, осуђени су на 10. година робије, зато што су убијеног дотукли нол№внма; а трећи саучесиик, који није знао за убијство и спавао у времену извршења дела, кажњен је једногодишњом робијом зато, што је примио део опљачканог новца. Кнез је одобрио пресуду решењем од 28. маја 1830. године № 823. Истоветном су смртном казном кал^њени пресудама од 23. септембра 1830. године № 19. и 20. Недељко Џупановић кмет из Подунаваца и Петар Полуга из Вранежа нахије Пожешке, као саучесници у повременим убијствима Турака, на преноћишту у Подунавцима, ради пљачке. 15. Ајдуковаае У 1825. години, на конаку код неког Ивана у селу Рудинцима Пазарске нахије, зулумћар Мехмед — КалФа из Крушевца натера његову кћер и тек доведену снаху, жену сина му Михаила, да га дворе, а при легању затражи да с њим ноћи Михаилова млада. Старац Иван није могао да отрпи ово насил>е, већ убије Турчина из пушке, а затим са целом породицом пребегне у нахију Пожешку у село Подунавце, а одатле у село Рибник, где се и настани. После три године убије га Милета Петковић, коме су Турци обећали пандурску службу и ослобођење од данка н порезе; али и Михаило освети оца и једне ноћи убије Милету на улици. Главни нахијски Кнез Василије Поповић достави случај до знања Књазу Милошу, који Михаилу опрости кривицу са налогом, да се са породицом нресели у Чачак, где се ио неком времену ирими арабаџилука код истог Кнеза Еасилија. Доцније се Михаило удружи са бившим ајдуцима Нешком и Димитријем из Пазарске, и заједно пређу на турску страну ради пљачке. Турци их потерају, и они се врате у Пожешку нахију, где их близу села Осаонице у Бујковцу опколи потера Кнеза Алексе Прокића, и позове на иредају. Михаило умакне од друштва и нреда се. Остала се двојица не хтедну предати, но опале из пушака, и убију Осаоннчког кмета Димитрија Шаренкапића, али и њих чета побије. Кнез Алекса писмом од 4. августа 1828. године, ношље њихове главе