Полицијски гласник

СТРАНА 420

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 51 и 52

Народном Суду на увиђај, заједно са Михаилом ради суђења. Пресуда Народног Суда. од 9. марта 1829. Л» 30, в Сматрајући дакле Суд Народни важност преступленија Михаилови, који је осветом жеднећи Милету Иетковића убио, и који је, непомишљајући на милост Књажевског Сијателства да је за то исто преступленпје без наказаннја остао и у непризнајемуњиме ајдучију пошао био 1 ), премда у оној по строгом истраживанију судејском никаква зла учипио није. Ништа мање, имајућп Суд Народни призренија на толику нејаку и слабу дјецу која о његовом врату стоје, Рјешава: да се Михаило, кромје досад претрпљеног седмо мјесечног апса, кроз 300. л>уди три пут доле а три пут горе у Трстенику, у један недељни и пазарни дан шибом казни; и по иретрпленију казни с целом својом Фамилијом у внутреност пашалука овог пресели се, и от оног мјеста, гдије нрво преступленије учинио, удали." 16. Ајдук и јатак Васо Кремић из Нарање пахије Соколске, у Фебруару 1829. године, држао је у својој кућн иа јатаклуку ајдуке Татпће из Лубање, и с њима крао и продавао крадене волове. Иресуда Народног Суда од 19. јула 1829. године 39. »да се Кремић, као јатак ајдучки и јавни хрзус, казни за преступленије своје шибом кроз 300. момака, три пут доле три пут горе т. ј. три пута на мјесто; и да илати људима учињену поару у два вола и четири коња.« 17. К р а ђ а Лазар Глишић из Орлице више Травника у Восни, бећар, покрао новац Јунуза Арна .утина из Ђаковице, па конаковању у хану ЈусуФ-беговом у Ужицама. Пресуда од 12. марта 1829. године № 29, »Сматрајући важност кривице Лазара Глишића, као престуггленије једног страног скитнице и зловрједног крадљивца, г Суд Народни, некући се о безбедностп имушчества наши соотечественика, н у отечеству нашем живући. Решио је : да често поменути лопов Лазар Глиншћ, кромје претрпљеног досад закључанија, кажњен буде са 50. штапапо тијелу, апотомизтера се из недра предјела нашег у други који пашалук или страну." ДРУГИ ПРИМЕР Ицко Вељковић бећар из Алексинца, дваред кажњен (шибом кроз 300. момака и са 50. батина), и оба пута протериван у Видин, дође и по трећи пут у Београд и изврши крађу. Пресуда Народног Суда. од 21. децембра 1830. године: Да се казни са 50. батина, и опет се иротера из Србије с тим „да се њему овде јави, а и свима судовима да се пише, да истог Ицка на месту убију гди би га ухватили, ако још једанпут у Србију пређе, које и у пасош да му се стави, да свак зна какова га казночекује." Књаз одобрио пресуду 6. Фебруара 1831. године № 182. ] ) Бранпо се, да се лридружио ајдуцнма са цамсром да оде до Осаонице на стару баштину, па су га онп рреварилц одвсли на турску страну.

18. Опасна крађа (похара) ПРВИ ПРИМЕР Андреја Пантелић из Колара нахије Соколске, од 18. година, починио у две године седам похара. Пресуда Народног Суда од 10. аарила 1828. године № 6. »Сматрајући дакле Суд Народни важносг кривице Андреје Пантелића, који је у цветућим својим младим годинама, себе безпутном дјелу и хрзуслуку предао, и да би се и у будушче зли дјела оставио, и боље владањо предузео, Рјешава: да горе назначену неповраћању похару, састојаћу се у суми 54. гроша и 33. паре, похараним њиме људима најпре исплати (то су три похаре а четири је измирио); а потом кромје досад претерпљеног апса, да се казни с шибом, кроз 300. људи да прође три пут горе а три доле; а по претрпленију назначене му казни, да се кући отпусти". 1 ) ДРУГИ ПРИМЕР Сава Стојановић из Видинске, Ицко Вељковић из Алексинца, и Ђорђе Иетровић из Шапца, бећари, ночинили су у Београду шест којекаквих похара (пет Турцима једну Еврејину). Пресуда Народног Суда од 19. маја 1828. г одине № 9. „Сматрајући Суд Народни важност преступленија — крађе ове тројице лопова, до којег су степена безобразија и скаредности дошла били, у главној предјела нашег вароши, под самом капијом Честитог Везира нашег, који такође не мало негодованије к поступку ови, преко кнезова наши у Београду изјавио је; и признајући кривицу њину достојном примјервог наказанија, Рјешава: да се Сава Стојановић као зачиншчик и предњи у свима горенаведеним похарама из пушака убије, и изван вароши за углед прочим на коло баци, а Ицко Вељковић, као први последоватељ Савин и већи преступник, и Ђорђе Петровић који је доцније к преднаведеној двојици предстао, шибу трпи, а имено: ирви 6. пута, а други 3 пута горе и доле кроз 300. момака да прође, потом отпусти се; и да се из Београда у друго какво — ни буд мјесто предјела нашег претерају«. Књаз је заменио осуђеном Сави смртну казну шибом кроз 300. момака 8. пута горе и толико доле; с тим, да и остала двојица досуђену им казну, коју одобрава, претрпе на Врачару близу Београда, како ће их моћи видети и Хришћани и Турци (акат Књажевске Канцеларија од 24. маја 1828. године № 741). 19. Превара Варалица је нроведен кроз чаршију и по вароши, са телалом који је обзнањивао: да лажи нико ни у чему не верује; нити да му зајми новац или друго шта — јер му Суд не ће наплаћивати (Пре-

') Наредба Књаза Милоша од 18. децембра 1822. 2356. гласи да се објави народу «да сваки реу^ у будушче плати двоструко украдену ствар, и да му се удари 50. батина каштиге. Од речене двоструке иаплате, да ое да половина ономе чија је сгвар, а половина у касу Народњу".

суда Суда Народњег Сербског од 15. септембра 1828. године № 528). 20. Убијство жене , СоФроније Смиљанић из Маркове Цркве нахије Ваљевеке, секиром убије и утопи у реци Топлици своју жену Петрију из мржње, јер се по селу говорило да се подала ашчији у манастиру Боговађи, исте ноћи но венчању. Народни је Суд под 16. јула 1829. године № 37. пресудио „да се убијца' нз пушака убије и његов труп да буде на точку крај друма две недеље дана за углед другима, а затим да се закопа«; али је Књажевским помиловањем пресуда преиначена, да се осуђеник отправи у Пореч на привремену робију. 21. Убијство мужа ПРВИ ИРИМЕГ Јана жена Марка Буђевца из Горевнице од 16. година,. блудница и копиљача, отрује двадесето-годишњег мужа колачићем сичаном замешеним, од чега је повраћао, и болујући седам недеља умро у великии мукама и расиадању. Иресуда Народног Суда од 12. јуна 1829. године 35. „Да се отровница Јана секиром у главу убије, и код села Горевпице за углед прочима на коло постави, на којем и да иребудне до совершепог разпаденија". Књаз одобрио пресуду. По пресуди Народног Суда од 14. августа 1830. годипе Л» 15. истоветном је казном уморена и двадесето-годишња Милица, која је убила свог мужа Матију Матијевића из Штавице нахије Рудничке из освете, што ју је прилично избио" због прасета, које је по кући тумарало и чинило штету. ДРУГИ ПРИМЕР За убијство Милете Маринковића из Лукова среза Сврљишког округа Гургусовачког, пресудом Великог Суда од 21. септембра 1838. године № 1179 осуђена су два извршиоца на смрт, да се убију батинама, а Смиљана жена убијеног на смрт батинама или будаком; и њихова тела да остану на точку до распадања. Државни Савет под 19. новембра 1838. године № 3091. преиначи пресуду 'тако; да се саучесник Милета казна са 12. годнна робије, и сваке године са 25. батина; а Смиљана да се убије конопцем (коцем?). Књаз одобри иресуду ВелНког Суда а не Саветску, пошто су сви троје у једној мери криви; али затим актом од 21 декембра 1838. године № 4028. заменн жени смртну казну десетогодишњом робијом. 22. Убијство брачног детета Пека Анђелија мењала мужеве. Са средњим мужем Аврамом из Скупљена роди дете, па га напусти, а кад је Аврам нађе она убије дете. Решење Књажевске Канцеларије од 15. августа 1822. године № 1581. гласи: »За оваково преступленије њено да се преда мужу свом Авраму, и остави се сасвим на његову вољу ако јој он живот опрости, биће опрош-