Полицијски гласник

СТРАНА 14

П0ЛИЦИЈСКИ7ГЛА0НИК

ВРОЈ 2

име иадЈ )жан>а 50 дииара месечно од ки|1ије каФанске, и да јој је то право дооуђено и нреоудом Апелационог Суда од 13. октобра 1901. го (ине № ЗВ68., из новца који се добија за каФану у колико преостане по исплати новериоца попа Луке. Према овоме, да јој ое без обзира на тражење Драгутина ВујичиКа наследника пок. Вујице Милосављевића, издаје иа име издржања 50 динара од кирије механске, а Драгутину да стоји на вољи, парничним путем да тражи, да му се Стоја упути на издржавање а кири.ја њему издаје. С обзиром на овако стање ствари, иачелник среза млавског ненадлежно се доцније 1>ешењем својим од 20. априла 1906. година № 8920. упустио у оцену питања о умесности или неумесности уживања издржавања жалитељице Стоје, као и тога, да ће евентуално, услед даљег њеног уживања одређеног јој издржавања моћи бити штетних последица за поменуту стецишну масу и полицијску власт. За расправу свију ових питања надлежан је искључиво суд, и њему је се нателник среза млавског требао обратити за објашњен.е, ако је налазио, да даљем уживању издржања н;алитељчиног из механског прихода, сгоје какве сметње на путу. Следствено овоме и Министар унутрашњих дела ненадлежно се упустио у оцену овог предмета, одобравајући ожалбеним решењем решење начелства округа пожаревачког од 31. маја 1906. год. № 8544., којим је одобрепо напЈзед поменуто решоње начелника среза млавског. Министар Унутрашњих Дела писмом својим својим од 11. децембра 1906. год. 11,М' 25731. известио је Државни Савет, да усћаја ово саветско посматрање и да ће на основу тога жалитељу издати друго решење. Одлука Државног Савета оо 12. децембра 1906. год. № 8427. За распре о својини заједничког и нелодељеног имања између браће није надлежна полицијска власт већ суд. Тодор 11., трговац из Ниша писменом својим од 25. јуна 1905. године представио је начелству округа нишког, да његов брат Наун П., грговац тамошњи, на њиховом заједничком неподељеном имању, без икаквог споразума, подиже зид, и сасвим произвољно одваја половину овога имања, иа је молио, да начелство стане томе на пут, све донде док са њим Наун не изврши деобу овог заједничког имања. Чињеним увиђајем констатовано је, да је Наун заиста подигао зид на томе имању. Начелство округа нишког решењем својим од 1. јула 1905. године Вр. 12588. одбило је Тодора од овог трЗжења са ових ]>а'злога: Из преставке молиоца Тодора види се, да је овде питање о својини пепокретног имања, које ;је, како и сам Тодор пјшзнаје, пеподељено, и још у заједници са Науном. Па како су за распЈЈаву овога питања надлежни грађански судови — § 27. гра-

ђанског оудоког цостунка, — то начелство, као извршна власт, на оонову овакве нредставке Тодо]»ове, не може издавати никакве наредбе Науну у погледу располагања и уживања са овим имањем, јер овде није случа.ј из Јј 448. грађанског оудског ност.упка, у вези са § 462. и 495. истог ностуика. Ово решење начелства одобрио је Министар Унутрашњих Дела својим решењем од 23. августа 1905. године П№ 21043. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да је ожалбено решење Министрово, из разлога у њему изложених, правилно и на закону основано. С тога је одлуком својом од 12. децембра 1906. године № 8355. одбацио жалбу као неумесну. Један слунај неумесне примене нлана 11, закона о уређењу округа и срезова, У 1896. години начелство округа смедеревског наредило је суду општине смедеревоке, да Вранку Јевремовићу, индустријалцу, по раније стеченом праву, допусти износ 9000 метара земље са општинског земљишта званог »Редут®. Општински суд је то учинио, и Вранко је вршио копање и износ земље са тога места све до 10. маја 1906. године. Тог дана општински суд донесе решење, да се даље копање земље на том месту забЈзањује, с тим, да Бранко по раније стеченом нраву остатак земље може извући са ког другог места, које опшгински суд буде одредио. Разлог за ову одлуку био је тај, што би се даљим конањем земље поткопала имања нриватних лица. Незадовољан овим Бранко је изјавио л^албу начелству округа смедеревског. Начелство налазећи да одлука општинског суда не одговара закону, решењем својим од 22. октобра 1906. године № 7957. поништило је ту одлуку на основу чл. II. закона о уређењу округа и орезова. По изјављеној жалби од стране општинског суда, Државни Савет нашао је: да је у овом случају неумесно позивање на чл. 11. закона о уређењу округа и срезова и да се номенута оДлука општинског суда могла задржати од извршења само на основу чл. 152. закона о општинама, ако је начелство налазило, да је она противна ком законском пропису. Решење Државиог Савета од 5. децембра 1906. године № 8164. Државни Савет није надлежан, да у погледу начина извршења судске пресуде цени, да ли је постулак полицијске власти правилан или не А. Ф., адвокат и пуномоћник Браће П. К., из Шапца, под 14. марта 1905. године поднео је начелству округа подринског на извршење извршну пресуду Апелационо1\Суда од 26. новембра 1904. године Бр. 5512., по којој је ЂоЈзђе К., трговац из Шапца, ооуђен да Браћи II. К. уступи у својину половину спорног имања са зградама, које на њему постоје, као и да им плати на име накнаде за не-

уживање спорне половино имања 950. динара годишње, или 79*16 динара месечно, и то од 7. јануара 1901. године, па до предаје имања, а сем тога, да накнади 403'50 динара плаћене таксе. 11])ема овом захтеву пуномоћника А. Ф., начелство је позвало Ђорђај да по овој пресуди новац положи, и он је преко свога пуномоћника Д. Петровића, адвоката, пололшо суму од 4425• 18 динара у државним лозовима, са тражењем, да начелство у смислу § 499. грађанског закона спорно имање са зградама изложи нродаји и половину од добивеног новца изда њему Ђорђу, а ноловину, која припада тужиоцима ОЈ )аћи П. К., употЈ )еби у исплату дуга њиховог, односно њиховог оца Павда, Управи Фондова, чија интабулација постоји на целом имању именоване Браће, па и на овом спорном, јер друкчије се ово имање не може поделити, ни поменута пресуда извршити. Најзад изјавио је, да се положена сума у 4425-18 динара на име кирије и таксе не издаје тужиоцима — Браћи 11. К., допде, док они његову половину спорног имања, на којој постоји интабулација Управе Фондова, за обезбеду дуга који само они дугују, не ослободе дуга, што оу дужни и учинити. Кад је ова изјава саопштена А. Ф., пуномоћнику Браће П. К., он је изјавио, да је она безпредметна према поднето.ј извршној пресуди. На основу напред изложеиог и у смислу наређења §§ 461, 462, 463. и 464. грађанског судског поступка, начелство је решењем својим од 18. јула 1905. годнне № 4268. одлучило: да се 'Борђе К., трговац из Шапца, позове да у року од три дана по саопштењу положи суму у 4425-18 динара, колико по пресуди има илаћати Браћи П. К. По жалби Ђорђа К.-, ово је решење одобрио Министар Унутрашњих Дела својим решењем од 14. августа 1905. године II№ 20325. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да се п}>едмет ове жалбе не тиче административног спора, већ питања о извршењу судске пресуде, за оцену кога, у погледу начина извршења од стране нолицијоке власти, није надлежан Државни Савет. С тога је одлуком својом од 12. децембра 1906 године Л« 8363., на основу чл. 25. оаветског пословпика, одбацио жалбу као ненадлежној власти иоднесену. м. В.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I. Суд општине копривничке, актом својим од 16. децембра пр. год. Бј >. 1511, пита: »По чл. 8. тач. 5. Закона о уређењу свештеничког стања, поЈ)ед осталог стоји и то, да за свечарско с водицом код куће, сечење колача и прекадом коЛ)Ива у цркви наплатиће свештеник 1 дипар. По чл. 9. истог закона, све таксе у чл. 8. изложене, које сам свештеник