Полицијски гласник
БРОЈ 2
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
СТРАНА 15
тге би могао наплатити дужпе су ошптинске власти на захтев свештеника у року од2 месеца наплатити и свештенику иредати. Свештеник општине копривничке-цодноси суду овоме списак о дуговању свечарине од 1899, закључио до 1905. год, у коме је обухватио све дужнике за све раније године, међу којима се налазе умрли, одсељени, осуђени ит.д., од којих је суду немогуће наплатити свечарину, а сем тога знатан број дужника налази се који немају нигде ништа, којима је чак и државни порез услед немаштиие уверењем расходован, а међу тим дугују свечарско по 7-—8 динара. С тога суд моли учтиво уредништво за објашњење: 1. Да ли се ова вересија сматра као цриватан дуг или као редован прирез, и да ли га суд има прикупљати као приватан дуг или као редован прирез. 2. Има ли кривице до овд. свештеника што своју вересију није тражио у законитом року, већ је пропустио те ;је протекло ово време. 3. Да ли да суд врши ову нанлату на основу пореског закона или их може штитити §471 грађ. суд. пост. ? — На ово питање одговарамо: По члану 9. закона о уређењу свештеничкога стања, општински судови дужни су да наплаћују за рачун свештеника све оне таксе, које они сами нису могли наплатити од својих парохијана. Рок за ову наплату остављен је од 2 месеца. За ове таксе свештеници не морају иодносити редовне тужбе против својих нарохијана, јер се то баш нарочито хтело избећи, с обзиром на одношај свештеника нрема парохијанима и обрнуто, него је довољан обичан захтев, из којега би се видела сума, дуговања. и од чега проистиче. Ако дотични парохијани не поричу постојање овога дуга, што треба утврдити иисменим саслушањем, онда треба донети одлуку да се они осуђују да ту суму плате, па им то саопштити и наплату извршити. Ако би, иак, који порицао ностојање дуга, онда се свештеник мора упутити на редован сиор. Папдата од оних, који ниоу норекли иостојање дуга, врши ће се по наређењима § 471. грађ. суд. поступка, пошто наплата ових Јгакса улази у ред приватних потраживања. Свештеници морају ове таксе тражити на време, јер застарелост и овде није искључена. II. Суд онштине оењоке, актом сво.јим од 21. децембра пр.год. Бр.1185, пита: Кад једно лице буде осуђено на затвор за дело нз тач. 1. и 2. § 357. кривичнога закона, ла се оно жали првбстепеном суду, али жалбу не изјави благовремено, те ирвостепени суд врати акта и нресуду и нерасмотрену, и нареди да се жалба као неблаговремена одбаци, да ли се онда за-
старелост пресуде рачуна од дана изречене пресуде, или од дана кад је донесено решсње, којим се жалба као неблаговремена одбацује?« —На ово питање одговарамо: По § 396. кривичнога закона, пресуде по иступним делима застаревају за оно исто време, за које би застарило и само учињено иступљење, рачунајући од дана, кад пресуда постане извршна. У овом случају, пресуда је постала извршна, према § 15. и 16. полицијске уредбе, онога дана, када је био последњи дан рока за подношај жалбе, па ова.није поднеоена. Сва доцнија радња по неблаговремено поднесеној жалби, не утиче на рок застарелости. III. Деловођа општине р-ске пита: »Да ли су општински судови надлежни да суде кривице из § 375. тачке а крив. закона, кад вредност земљишта премаша суму од 100 динара. Да ово питање учиним, дало ми је повода то, што по § 6. т. а. грађ. суд. пост. општински. судови нису надлежни да суде грађанске спорове о непокретностима преко 100 динара?« — Па ово питање одговарамо: По § 4. полицијске уредбе, општински суд, вршећи полицијску и судску месну власт, извиђа и изриче казне о свима, иступима, изложеним у III части кривичнога закона. Према томе, он је надлежан да суди и о заузећима, о којима говори § 375. тач. а, без обзира на вредност земљишта. које је у питању, кад год се то јавља као кривично дело а не као редован грађански спор. За случајеве грађанског спора важе прописи § 6. грађ. суд. поступка. IV. Суд општине бољевачке, актом својим од 24. новембра пр. год. пита: 1. »Код једног општинеког суда, подигнута је тужба против једнога лица за својину забрана. Тужено лице тражило је изузеће председннка и свију судија, јер је, вели, са њима у непријатељотву. Како су председник и кметови дотичнога суда признали постојање узрока за изузеће послат је предмет првостепеном суду и он је за пресуђење ове ствари одредио овај суд као најближи и суседни. Да би ствар била нравилније извиђена и пресуђена, треба учинити извиђај на лицу месга и провести тамо дан, два. Како су овакви.изласци скопчани са трошковима,, а председник и кметови ове општине налазе да нису дужни ићи без накнаде ваи атара своје општине, то настаје питање: а, имају ли права председник, кметови и деловођа на дијурну и колико; :и б, ако имају, опда од кога 1.е наплатити ову накнаду од тужиоца или туженог; и
2. Кад се један парничар, да би изузео општински суд, да му не суди какав спор, позове на председника и кметове као сведоке, ма да они у ствари не знају нишга о томе, да ли такав захтев треба спроводити првостепеном суду у емислу § 17. б. грађ. суд. пост. кад је изигравање очигледно, јер би овако парничари отезали рад у бесконачност? — На ово питање одговарамо: 1. И председник и кметови врше бесплатно све послове, који проистичу из њихових дужности, кад ове врше у кругу општине, у којој су. За послове, које у емислу § 17. б. грађ. суд. пост. морају да врше у дргим општинама, као што јејовај случај, нема никаквих нарочитих прописа, али по нашем нахођењу они нису дужни да то чине без накнаде бар оних трошкова, што их по сили прилике учине. Како нема нарочитих прописа о величини ових трошкова, они не би требали бити мањи од оних, који су прописани за вештаке по § 258. грађ. суд. пост. Ове трошкове треба сгавити на терет кривој сграни у самој пресуди, како би и првостепени судови, поводом жалби могли ценити умесносг ове наплате. 2. Кад год једна од парничних страна тражи изузеће појединих или свију судија, износећи зато разлоге, тај се захтев по § 17. б. спроводи нрвостеп. суду, те он решава: има ли места изузећу или не. После ове одлуке оуди суд, који буде (јдређен, и ту не може бити оДуговлачења.
СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ Т Р А Ж И С Е Јанаћка Ранђеловића, који је пре кратког времена жииео у Басари. среза нишавског, тражи наче.шик ср. нишавоког актои Бр. 1658 4. ради извршења иреоуде. Пронађеног треба спровести иоменутом начелнику.
СКРШЋЕ СЕ ПАЖЊА Код Траила Стојковића, из Бигренице, нађена је једна крадена кобила, матора 3 год,, длаке доратасте, на деоној плећци има белу белегу, без роваша и жига. Нека ове полицијоке и општинске власти потражи сајбију ове крадоне кобиле и унуте га начелс.тву округа моравоког с цозивом на акт Бр. 1 3 436. ИЗ ПОЛИЦИЈОКОГ АЛБУМА Међу важније наше коцкаре опада и овај Радосав Живадиновић, звани "Влашче" „Влашчо" ,је родом из Пожаревца, а стар је 28' годииа. Коцкароком позиву одао оо још од малена и иекључиво оамо од тога живи. Иде од вашара до вашара и од вароши до ва,роши, па је тако прокрстарио целу Србију, а био је и по Бугарокој.