Полицијски гласник

СТРЛНЛ 102 | Нротиву решења Министровог старалац се Васа жалио Државном Савету наводећи, да полицијска власт није узела у правилну оцену његово тражење, да му се иоплати кирија по 14 дин. месе.чно за дућан, који је морао нарочито узети за смештај узабраних отвари. Државни Савет нашао је, да је према § 46 (>. 6. грађ. суд. пост. полицијској власти оставл_>ено, како има да поступи у одмеравању награде стараоцу. Нрема том законском пропису, полицијска је власт распрапила питање о награди старалачкој, зато у овом случају, питање, које жалилац жалбом својом покреће, не спада у област административних спорова, за које је према чл. 48. пословника надлежан Државпи Савет, С тога је Државни Савет одлуком својом од 14 маја 1902. год. Бр. 17:!8. одбацио жалбу као ненадлежној власти поднесену. Један случај правилно примењеног прописа § 298. грађанског закона од стране полицијске зласти. Иван К., из Петковице, док је био у задружном односу са својим оцем Павлом, извршио је трампу земљингга са Милошем М., из Петковице, и то тако: да њему Милош уступи његово земљиште у »П[)еком брду,« и уз то да му да п[)ида 180 дин. у новцу за његово —■ Иваново земљиште звано у »Врбовцу.« О овој трампи издао је Иван утрампљачу Милошу писм<.'но — квиту, потврђено влашћу. Овим писменом Иван је дозволио Милошу, да се за обезбеду трампе и датог прида, може ус.товно убаштинити код суда, на дато му имање у трампу, што је овај и учинио )!0. децембра 1895. гОдине № 14764. На неколико данараније пре ове трампе, а то је 22. децембра 1895. год., трампљач Иван задужио је горњу утрампљену земљу зв. »Врбовац,« Томи М., из Иетковице, са сумом од 1200 дин., и за обезбеду овог дуга одобрио интабулацију, а земл,у му по издатом писмену — признаници, влашћу потврђеном 22. децембра 1895. год. № 16021, дао на уживање, место плаћања интереса до уговорног рока за исплату, а и доцније, ако дуг не би исплатио. Признаница ова интабулисана је код суда 22. Фебруара 1896. год. № 2950, ио одобрењу оца Ивановог —■ Павла. Трампљач Иван у времену извршене трампе са Милошем био је у неоделитом стању с.а својим оцем покојним Павлом, о чему је издао пиомену изјаву свом повериоцу Томи, и нотврдио је полицијском влашћу 9. октобра 1897. год. № 12688. Начелник среза мачванског решењем својим од 12. јуна 1901. год. № 7666, које је одобрило и начелство окр. подринског, наредио је Том;и да земљу у »Врбовцу« устуии у својину Пантелији, сину пок. Милоша, као утрампља-чу са Иваном бившим сопствеником, а да се особеним парничнимпутем обрати суду противу Ивана за накнаду штете, што му је дао у реум земљу, која је путем трампе раније устулљепа Пантелијином оцу пок. Милошу.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Мипистар унутрашњиХ дела ретпењем својим од 12. Фебруара 1902. год. НЛ° 13342. одобрио је решење начелства, наводећи да је исто умесно с тога, што је Пантелија, односно његов нокојни отац Милош држао спорну земљу по праву трампе, за обезбеду чега је 18. маја 1895. год. стављено и условно убаштињење по интабулационим књигама првостепеног шабачког суда. Противу овог решења Министровог, поверилац 'Гома изјавио је жалбу Државном Савету, и у њој навео да решење Министрово пе одговара закону с тога, што трампа, коју је Иван извршио са пок. Милошем, не вреди, јер је Иван у то време био неодељен од свог оца и за ту трампу није имао његово одобрење; међутим Ивап је извршио задужење спорног имања њему раније са знањем и одобрењем оца, те је с тога он и јачи у праву да ужива сп.орну земљу, док му се дуг не исплати. С тога није требало њега упућивати на нарницу да своје право доказује, већ противну сграну, која му то нраво спори. Државни Савет, расмотривши актаовог предмета, нашао је :' да је решење Министрово засновано на правилној нримени § 298. грађанског закона, јер је трампљач Милош условним убаштињењем, које је извршено код суда пре извршеног интабулисања дотичног имања за дуг жалиочев, раније постао сопственик утрамиљене земље, па је ирема томе он, односно његов син Пантелија, јачи у праву на спорну земљу. С тога је Државни Савет одлуком својом од 6. сентембра 1902. год. № 6002. одбацио жалбу као неумесну.

Пресуде полицијских власти, донесене на основу § 24, грађанског оудског поступка, не подлеже расматрању Државног Савета. Пресудом начелника среза ражањског од 8. децембра 1906. године № 12935., а на основу $ 24. грађанског судског поступка, кажњен је са I 5 динара председник оиштине рујишке, Крста Радојевић, што по наредби среске власти није у остављеном року извршио пресуде суда ошитине ражањске од 30. јула 1901. год. Бр. 605., којом је С. Анђелковић, из Рујишта, осуђен да плати Милосаву Цојићу, из Мозгова 45 динара. Противу ове пресуде ооуђени председник Крота изјавио је жалбу Државном Савету, наводећи, да поменуту пресуду није могао извршити с тога што осуђени Анђелковић нема ни покретног ни непокретног имања, из кога ■би се пресуда могла извршити. Државни Савет нашао је: да пресуде, донесене на основу § 24. грађанског судског поступка, не подлеже његовом расматрању, те је, на основу чл. 25. свога пословиика, одбацио жалбу као ненадлежној власти поднесену. Одлука Државног Савета од 27. Фебруара 1907 године № 1105. м. в.

БРО.Т 13 ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињепа су пам ова питања: I. Суд оигнтине лучке, актом својим од 5. Фебруара ове год. Бр. 180, пита: »У закону о шумама ни једним чланом није опредељено, да општински судови имају право извиђати и судити о горосечи и шумским кривицама ма о коликој вредности, нити о томе што има у кривичном судском поступку. Према томе не зна се надлежност општинских оудова у овоме погледу, и зато се моли уредништво, да изволи дати своје обавештење о томе, како се општински судови имају управљати у поменутим случајевима." — Па ово питање одговарамо: Кад Општински суд у своме иитању тврди: да закон о шумама нигде не говори о праву општинских оудова на извиђање кривицао горосечи и другим шумским кривицама, онда он пружа доказе да закои о шумама пије прочитао ни ,ј<!дан од његових часника. Није прочитао, велимо, је|) да је то учинио, онда би из чл. 126. зак. о шумама видео овоју надлежност. Ово питање, у осталом, казује и то, да органи општински не читају пи објашњења, која се дају преко овога листа, јер је баш о овом питању говорено и иа дугачко и на широко у бр. 27. одпрошле године на страни 231. под 11Т. поводом сличног питања општине криво-речке. Кад већ раније није чињено што треба, онда сада треба прочитати и закон о шумама и поменуто објашњење, па ће се тада знати и надлежгшст и право оигитинских судова у овоме погледу. II. Судопштигте драгобраћске у срезугружанском актом својим од 2. Фебруа ])а ове год. Бр. 195, нита: 1, »По § 6. грађ. суд. пост. а у вези са § 335. грађанског закона, општински су судови надлежни да суде пољске слуЈкбености. Да ли је, по томе, општински суд надлежан да суди о пољским службеностима и преко државног имања, кад је оно у атару оне општине где је спор, или је за та.ј спор надлежан 11 рвос/гепени Суд по § 27. т. в. гра^анског суд. поступка. 2, Долази ли кривица онога, што је туђег пса намерно убио у туђем имашу под одредбу III части крив. закона као иступ, и но коме се § истога закона кажњава ?« — На ово питање одговарамо : 1. По правилу, поставлзеном у т. в. § 27. грађ. суд. пост. кад год је у питап.у државна имовина, надлежност суђен.а прелази на државне судове, па су они надлежни и за расправу питања о службеностима преко државног имања; и 2, Истина, наш кривични закон нема нарочиту одредбу, која би одређивала ка-