Полицијски гласник

ВРОЈ 16

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ОТРАНА 125

постављено дравило, да се поред одређеног броја обттинара могу и заступници одредити, но број кои да не иређе половину обштинара. Ово привремено прав.ило усвојено је из исти побуђења и у пројекту, као што је то у чл. 55 учињено, с назначењем кад ће се уједно и како исти заступници, оада замењеници названи, у одбор позивати. А да би лица, која као одборници имају обштину да заотупају и њене интересе бране и потпомажу, у својо.ј дужности могла слободније своје мишљење изјављивати, у чл. 54 пројекта наређује се, која лица немогу бити изабрана за одборнике; па између оТЈталог казано је то и за овештенике и учитеље. Лица, која као што су свештеници и учитељи, стоје у известној зависимости спрам обштинске власти, и кои радња подлежи контроли обштинске власти, доиста се неби свагда као одборници могли држати у положењу, сходном њиовом означеном одношењу, нити би се по томе њиов глас узимао у известним случаима као израз сопственог суђења. С тога је и казано, да они неће моћи бити изабрати за одборнике, нити учестовати у саветовањима одбора, чиме се уклања незгода, да обштинска власт удешава своју радњу по закључењима као и да даје рачуна о своме делању оним лицима, која су од части њој у своме делању одговорна. Државни чиновници грађанског реда, с изузетком они, који служе у надлежатељству, које је непосредно надзорна класт једне обштине, по наређену чл. 54 пројекта, могу бити изабрани за одборнике, али да би избор важио, ако чицовно лице са своје стране прима се избора тога, нужно је јошт и одобрење надлежног Министра. Да неби с вршењем ове обштиноке дужности трпела уштрб државна дужност таковог чиновног лица, види се као целисходиије ово наре^ене, да се тога ради потребује у поједином случају одобрење надлежног Министра, него кад би се у основу одрекло чиновиицима то право, да могу бити одборници. Виша власт а на име дотични Министар таквог чиновног лица, према множини поолова државни, према већој или мањој потреби одсустовања од дуж"ности ради свршавања послова обштинских у одбору даваће и сходна решења. Делања обштинског одбора клоне се на корист целе обштине, па стога је и праведно, да је сваки, кои је за одборника, изабран, а притјажава потребиа своиства, обвезан тога се избора примити, јер ко ужива користи од обштине, мора и неку услугу за њу поднети. Но ако би се изабрано лице и преко решења више власти нехтело ипак примити избора овог, потребно је да и неку казну искуси због тога, што се извлачи испод јавне дужности • као што је то у чл. 61 пројекта изложено, а искуством је довољно доказано, да се многи испод ови обштински дужности радо извлаче. Обштински одбор имаде послове двогубе природе. Он од части надзирава радњу обштинског Суда, а од части и сам са овима садејствује и овоја закључења доноси. Предмети, коима одбор упражњава власт контролну над радњом обштинског суда, избројани су у чл. 66 пројекта, при чему се ишло на то, да одбор имаде колико је могуће више права иадзора, а овамо опет да иеби отуда обштински интереси трпели уштрба. Њему је дата власт одобравати или неодобравати поступке обштинског суда, па према томе надзориу државну власт извештавати, али се није могло допустити. да одбор неводи никаквог рачуна о предлозима, ко.је би му обштински Суд по неком предмету учинио. Такве предлоге може одбор усвоити или одбацити, али да и никако ни у претрес пеузима, невиди се, да има довољно оправдајући узрока, оувише, кад је и обштински суд по своме позиву позван да унапређује интересе обштинске, а кад опет и

наииећа и материјална и морална одговорност на обштинеки суд пада. За то се налази за целисходно да постои наређење, да је одбор обвезан узимати такве предлоге у нретрес, које кад неби учинити хтео, државна власт по достављењу и саслушању обштинског Суда иаређиваће по таквом предмету оно, што по природи иредлога за потребно нађе, а разуме се, да се ти иредмети имају тицати каквог обштинског интереса, Зато и стои у другом раздељку гачке 7 чл. 66 пројкта, да ће у томе случају надзорна власт по саслушању суда сама решити по таквом предлогу шта треба, које ће и онда чинити, кад одбор нехтедне узимати у претрес и своје саветовање ни предмете, које би му државна власт упутила. У много прилика власти је потребно или да ио неком предмету чује мненије одбора као представника обштине, или стара се да се на бржи и целисходнији начин обштински интереси иотпомажу, па тога ради обрати се обштинском одбору. Највише би управо ти обштински интереси трпели, кад одбор неби био обвезан ни у своје расуђење узимати предмете које би му државна власт упутила. С тога је и за такве предме^е у другом раздељку тачке 7 чл. 66 иројекта казано, да ће сама назорна власт по саслушању обштинског суда решити шта треба. На овај начин мисли се постићи морална принуда над одбором, како би по таквим предметима доносио своја закл>учења, а тиме уједно одбор није обвезан, да мора овакво или онакво закључење донети, јер њему свагда мора остати неповређено право, да своја закључења, по своме наођењу а на основу закони прописа доноси, само што би и ненриличеће а и штетно било, кад неби хтео такве предмете ни у своје саветовање узимати. Између остали нрава набројани у реченом чл. 66 пројекта изложено .је у тачки 5-ои да одбор може овластити обштински суд, да може у ванредним приликама у име обштине дејствовати и преко круга, кои му у редовним околностима по обштинским стварима припада. Ванредни догађаи ремете многа одношења и у нриватном и у јавном животу; послови у редовним околностима ванредним догађаима скрећу се са свог правилног цута, па да неби у таквим приликама обштински послови застали у свом обичном току, види се за потребно, да у таквим временима одбор може опуномоћити обштински суд, да врши послове самостално, које иначе без његовог одобрења не би могао радити. Па не само да је нужно, да у таквим ванредним околностима обштински суд може и преко свога обичног круга самостално деиствовати у обштинским сварима, него и под сасвим редовним околностима када се за најкраће време треба што да нареди и изврши, види се за потребно и целисходно, да обштински суд буде постављен у стање, да може потребне мере предузети, јер изчекивање на редовно одобрење од стране одбора, могло би у таквим ванредним прилика само вигпе штетне последице за собом повући. По коима предметима садеиствуе обштински одбор и за које је нужно његово приотајање, означено је у чл. 67 пројекта. При постављању поједини наређења овога члана пројекта имало се у виду, да се без одбора никакве важније по обштину ствари иепредузимају, као опет ни са његовим пристанком да се што противу обштински интереса у важнијим предметима може учинити. Отуда је и произишло оно наређење у тачки 1. 5 и 6 гди се осим пристанка одбора зактева још одобрење и од више власти. Под 8 точком истог члана разложеио је, како ће се поступити у обштини, кад има неки посао да се радом — кулуком — удеиствује, па је између осталога казано да се могу и остала лица, која од личног рада нису ослобођена по 5 раздељку ове точке, могу од истог откунити новцем само но одобрењу обштинског суда. Ово ограиичење