Полицијски гласник

СТРАНА 134

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 17

времена, за које је трајала оавесна и законита државина (§ 926. грађан. зак.]." И одиста, ако станемо на то становиште, да је наш § 931. превод § 1472. аустријског грађ. зак., који говори само о прибављавној застарелосги (одржају), онда, би смо морали рећи да се § 931. тиче само прибављавне застарелости, Како у натп законик није унесен из аустријског законика § 1485., који гласи: „Односно лица, повлашћених у § 1472., тражи се и за застарелост као и за одржај четрдесет година, 11 — то би нас онда та околност још више утврђивала у мишљењу, да се наш % ш« едцчмјл, м т&ал иоштен и савестан држадад застарелоиЉу (одржајем) хоће да прибави неку ствар, к.оја припада држави, цркви или општини, а за случајеве, кад ова правна лица услед застарелости губе неко своје право према лругим лицима, да је мер одаван пропис § 930. а односно § 928. ж. грађ. законика. Али ја ипак мислим да није тако. Поред оних разлога, које г. А. Ђорђевић у својој књизи »Систем приватног права« II књ. сгр. 252., наводи, ја мислим да се § 931. тиче и губеће застарелости и због овога: Пропис § 931. састоји се из два дела: У првом, који гласи : »у смотрењу оних добара, које или правитељству или цркви или општинама принадлеже, за која су особити управитељи опредељени, изискује се за застарелосг дуже него обично време с( —■ излаже се генерално начело, да се за застарелост у погледу државних, црквених и општинских »добара« тражи дуже, дакле не обично, време застарелости. Овим изузетком хтео је дакле законодавац да учипи блеаодејање овим правним лицима, да им имовипу за дуже време сачува од губитка, који би их снашао услед застарелости. Намера је дакле законодавчева била нарочито заштитити горе споменута правна лица. Али ако је њима та нарочита заштита потребна у елучају кад други држи њихова добра — а законодавац је за потребну сматра — онда нема разлога мислити, да им ту заштиту није хтео указати и огтда, кад та лида имају неке тражбине (облигациона права) према другим лицима, које би невршењем за извесно време престале. Кад је законодавац хтео да се добра споменутих правних лица застарелошћу прибављају за дуже време. но што бива са добрима, која осталим лицима припадају, кад је дакле хтео да државу, цркве и општине стави у повољнији положај, онда немамо разлога веровати, да то благодејање није хтео учинити тим лицима и у случају, кад су у питању тражбине њихове према другим лицима. Не треба се држати само законских речи, већ треба проникнути у намеру законодавчеву. У нагаем случају намера законодавчева је очевидна: хоће се да лица која држе државна, црквена и општинска добра не прибаве иста застарелошћу за оно време, за које се прибављају добра осталих лица (§§ 928., 929.), већ за дуже време, да им се дакле прибавлзање застарелошћу отежа (а тиме да се да могућности држави, црквама и општинама да своја добра за дуже време могу натраг од држаоца потраживати). Ту је намеру законодавац јасно исказао

у првом у вези са другим делом §-а 931. Али није јасно исказано, да ће то благодејање поменута иравнд, лица уживати и онда, кад су у питању тражбине њихове. Међутим та намера има се путем логичнога тумачења утврдити. Чим законодавац даје у погледу прибављавне застарелости изузетан (и повољнији) положај држави. цркви и општини, одмах из тога следује да је то хтео учинити и кад је у питању губећа застарелост. Кад је законодавац сматрао за иотребно, да нрописивањем дуже застарелости за прибављање добара државних, оиикљаск.та. а ц,\\к.веких уати.е гшотту ових правиих лица у нарочиту заштиту, онда из тога следује, да је његова намера дати им ту заштиту и у случају, кад је у питању престанак тражбина ових лица услед застарелости. Јер заштиту оп а лица потребују исто онако и за своје тражбине као и за с воје покретне и непокретне ствари. То је законодавац знао и у намери је његовој лежало заштитити дужом застарелошћу и тражбине, али није се јасно изразио. За то се § 931. грађ. зак. има растегљиво (екстензивно) протумачити и примена његова проширити и на замишљени (али случајно речима неисказани) случај престанка тражбина државе, цркве и општине уолед застарелости. Другим делом. §931. грађан. зак. који гласи : »тако за покретне отвари (изискује се) 6 година, за непокретна добра, ако су на име притежаочево у баштинске књиге уведена, изискује се 12 година, ако ли у књиге баштинске на име притежаочево уведена нису, иште се 36 година« — изближе се одређуЈе, колико за лрибављање нојединих ствари, које реченим правним лицима припадају, треба државина прибавиоца да траје. У првом делу§ 931. исказано начело увођења дуже застарелости приводи се у другом делу истог законског прописа у живот. И овај други део § 931. тиче се и прибављавне и губеће застарелости. Како нас у овом чланку занима само питање о застарелооти тражбина државних, општинских и црквених, то ћемо се њима само и лозабавити. Кад према горе изложеном и тражбине ових лица не застаревају за обично време застарелости, (§ 928. ж. и 930. а), онда настаје питање: за које време застаревају ? У § 931.грађ. зак. најдужи је рок оне дуже (ванредне) застарелости 36 година, према року од 24 године, одређеном за редовну застарелост (§§ 928. ж. и 930 а). Према томе, ако је у питању време застарелости неке државне, црквене или општинске тражбине, које би, кад би ова припадала другим (неповлашћеним) лицима, трајало 24 год. у смислу §§ 928. ж. и 930. а грађ. зак., онда се и време застарелости има иродужити за 36 година. Могло би се још, на први поглед, овако тумачење § 931. побијати тиме, што се и у првом делу његовом, који издржава генерално начело нарочите заштите побројаних правних лица, вели, да се у погледу '»добара« државних. црквених и општинских изискује дуже време застарелости, и из тога изводити закључак, да се § 931. не односи на престанак тражбина,

дотичних лица уолед застарелости, пошто се лод „добром с( не би могле и тражбине подразумевати, већ само телесне ствари. Међутим кад се мало дубље уђе у ствар, видеће се да је и овај навод неоснован. Реч»добро«, коју законодавац у § 93. употребљава, не обухвата само телесне ствари, већ и тражбине. Јер у нашем законику има врло мало речи, које имају значење строго техничко-правног термина. Понајмање то значење има реч »добро«. И ако се упрвомреду под »добром« подразумева непокретна ствар, ипак се тиме у животу означују и иокретне ствари, па често и нематеђи^ални предмети (на шр. мој добаџ глас све је дооро мо^е 4 ). Ирема томе у толико пре тај широки појам речи »добро« може обухватити и тражбине, као један део имовине извеснога лица. Нарочито пак то важ и с тога, што су и тражбена права по нашем грађанском законику ствари (§§ 182, 184 грађ. зак.ј. Д-р Д. АранђеловиЂ.

ДВА БАЖНА ПИТАЊА из об<дасти нашег ^ривинног судс^ог постут^а. А.) Може ли Апелациони Суд и без незадовољства онтужениковог, кад му какав кривични предмет дође на пресуђење, по каквом другом незадовољству, (н. пр. државног или приватног тужиоца) пресуду првостепеног суда преиначити у корист оптуженога? Б.) Може ли оптужени, који није изјавио незадовољотво противу пресуде првостепеног суда, кад Апелациони Суд одобри исту пресуду, жалити се Касациономе Суду ? Нема сумње да је време да се приступи коренитој реформи нашег кивичног судског поступка, у вези са потребном општом реФормом истражних и оптужних власти и устројства судова. Ну, ове ре>1>орме, иа свакм начин не могу се тако брзо извести; та питања изискују озбиљне студије, а нисмо чули да се још ма шта у томе погледу почело радити. С тога можемозасадаприступити расправи означених питања, о којима стоје контрадикторне судске одлуке, а она су од битне важности у кривичноме поступању. А.) 0 првоме аитању. Нећемо овде улазити у расправу питања о системима кривичног судског поступања, већ само напомињемо да је у нашем закону о крив. суд. постуику од 10. Априла 1865. год, усвојен мешовити или тако звани умерено - инквизотороки систем. Очевидно је да при овоме систему тражење материјалне истине иницијативом самога суда, и ако принципијелно усвојено, (в. § 5. и 51. крив. суд. пост.) има се у појединим стадијумима кривичнога поступања саображавати одредбама закоиа, који су за дотични истражни период прописани. Тако ако хоћемо да утврдимо каква је процедура усвојена при расматрању кривичних дела и доношењу