Полицијски гласник

СТРАНА 136

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 17

Суд одобрио првостепену пресуду, изјављати жалбу противу ове пресуде. ГНта ' би он могао тражити овом жалбом? Да се ожалбена пресуда на његову корист поништи. На овакво тражење одмах би следовао одговор, да то не може бити, зато, што се не могу сада чинити примедбе Апелационом Суду, да он иде на корист кривца, кад он при своме суђењу није могао ово чинити, јер није за то био по закону овлашћен. Противно изложеноме, Касациони Суд, решењем свога 1 одељења од 29. X 1902. г. №9343, упустио се у расматрање пресуде Апелационога Суда од 19. IX исте године, №3776, (изречене по овде поменутим иримедбама истога одељења, усвојеним од стране Опште Седнице Касационога Суда) и но жалби оптужениковој, пгго је очевидно погрешно и не стоји у складу са гледиштем наведених примедаба. Најзад, зарад карактеристике наших прилика, вреди да изнесемо и ово: У случају, који је био предмет расматрања поменуте Опште Седнице Касационог Суда, кривац је био осуђен на дванаест година робије. Апелациони Суд нашао је, да га треба много блаже казнити, јер је дело убиства учинио без предумишљаја (§ 156. I од.) па га је својом нрвом пресудом од 30. V 1902. год. №2505, осудио ттатри године затвора. Према означеним обавезним примедбама, одржаним у Општој Седници, другом пресудом Апелационог Суда'одобрена је пресуда првостепеног суда. Иста пресуда оснажена је од Касационога Суда и тако је поменута пресуда .првостепеног суда постала извршном. Тако дакле и без обзира на овде изнете наше погледе, баш и кад би се узело, да Апелациони Суд, без незадовољства опТуженога не може ићи на његову корист, свакојако стоји то да је према нахођењу Апелационога Суда, по закону, оптуженога требало казнити свега са три године затвора. Само због небрежљивости његове и његовога браниоца, (а да не узмемо, због погрешног схватања закона од стране Касац. Суда) а не што је тако по закону требало, остала му је неправедна казна од 12 година робије. . Овакво неправедно осуђеноме требало је помоћи путем помиловања и не допустити да он издржи и један дан више, него што га је требало осудити. Ну, наравно, о томе се нико/није старао, овај осуђеник издржао је више од четири године робије и тек је пре кратког времена по закону о условном отпусту криваца, предложен за условни отпуст. А ко ће да му отклони споредну казну губитка грађанске части, коју ће неправедно издржати због неправедно изреченему казне робије? Вероватно неће нико. Иећемо се упуштати у даље коментарисање овога случаја, већ га приказасмо као прилог за познавање наших правних установа. м. ЂуричиЋ Члан Касац. Суда ЗЛОЧИН, ШЕГОВИ УЗРОЦИ И ШЕГОВО Ј1ЕЧЕШЕ

Појава каквог новог дела проФесора Ломброза у криминалиој материји сматра

се увек, као важан догађај. било тпто I творац и шеФ италијанске школе у њему ] маниФестује еволуцију свога великог духа, > било што износи нове доказе у потврду ] својих, раније изнесених теорија. Његово ] најновије дело : » Злочин, чкегови узроци и његово лечење « припада овој другој : групи. У њему се Ломброзо враћа на своје теорије о рођеном злочинцу, криминалоидима, моралним лудама и епилептичарима, допуњујући и утврђујући оно што је већ изнео у своме главном делу: »Рођени злочинац « (КЦото с1еН^иеп1;е). Најиовији рад туринског професора састављен је из два главна дела: у првом су изложени узроци злочина, а другом њихови лекови. Пада одмах у очи, да Ломброзо у овом делу поклања врло велику пажњу социјалним узроцима криминалитета. У ирвом делу његове књиге налазе се многе главе, иосвећене социјалној етијологнји злочина. Прелазећи преко обичних и довол>но испитаних узрока злочина, као што су узроци: климатски и метеорошки, орографски и геолошки, етнички, утицаји штампе, сиротиње, исељавања и насељавања, цене хлеба и т. д., изнећемо и испитаћемо важна и карактеристична мишлЈења пишчева о најважнијим узроцима злочина. По тврђењу Ломброзовом, алкохолизам игра врло велику улогу у генези злочина, и за доказ овог свог тврђења писац истиче везу између алкохолизма и сиромаштва. Али је, и поред овог тврђења, морао ипак признати, да, је број убистава много већи у Шпанији и Италији, где се пије мало, него ли у Сједињеним Америчким Државама, Енглеској и Данској где се пије много више. Факт овај писац објашњује тиме, што психичка активност и специјална отпорна снага у напреднијој цивилизацији паралишу последице алкохолизма. Није ли ово очигледни парадокс? Један други, и не мањи парадокс, , који је у овом Ломброзовом делу изнет са јаком аргументацијом и поткрепл>ен богатим детаљима, огледа се у Факту: да прогрес васпитања ФаФоризује прогрес криминалитета. Статистика професора Лакасања већ је показала, да су извесни облици злочина и преступа аианажа образованих класа. Довољно је познато, у осталом, да Фалсификовање исправа не могу вршити неписмени људи. За жаљење је, што чувени криминалиста није опширније говорио о прогресу разних метода крадљиваца и о интелигенцији интернационалних злочинаца. Била би заблуда. објашњује Ломброзо, веровати и даље у стару идеју. да је беда мати злочина.- Истина је, да оскудица подстрекава на крађу, и да алкохолизам и анемија олакшавају дегенерацију и гноје земљу на којој ће цветати злочин, али је и богаство, с друге сгране, исто тако важан фактор криминалитета, јер и оно подстрекава на злочин изазивајући сујету и завист, и производи дегенерацију узроцима друге врсте, 'поглаI вито развратом. Нрелазећи на утицај религије, • Лом, брозо енергично устаје против општег мишљења. »Време је, вели он, да се једном

отресемо атавистичког веровања, да је религија универзални лек против злочина,« а мало даље додаје: »Прави је морал инстиктиван; морална свест је као и осећај сажаљења, ако већ не постоји, никакав религиозни и васпитни утицај не може је створити.« Несумњиви утицај насле^а изгледа Ломброзу као један од најсолиднијих елемената у тенези злочина. Говорећи о утицају пола на криминалитет, Ломброзо долази до ових важних закључака: 1. Криминалитет женских мањи је четири до пет пута од криминалитета мушких. 2. Криминалитет дечји скоро је једнак и код једног и код другог пола. 3. Учешћа жене у злочину у толико је веће, у колико сам злочин захтева мање Физичке снаге, културе и интелектуалне енергије. и 4. Утицај великих вароши на увећавање криминалитета много је већи према женама него према људима. Од проФесијоналних узрока Ломброзо истиче оне, који се јављају као последица навике проливања крви (као н. пр. код месара), или као последица специјалних психолошких диспозиција (код војника) и т. д. Политичким злочинима и њиховим узроцима обраћена је нарочита пажња у овом Ломброзовом делу. Познат .је већ његов ранији рад о овој ствари „ Политички зло-чин и револуције .« Говорећи у кратко о геограФским узроцима, о рђавим владама, о надмоћности једне класе и улози секта, о економским кризама и војсци, Ломброзо најзад жестоко напада парламентаризам и посланички имунитет, и вели : »Ми смо се вековима борили да би срушили привелегије свештеника, ратника и краљева, а данас одржавамо, нод чудноватим изговором тобожње слободе, необичне привелегије, међу којима је и она за вршење злочина, којом се могу користити 700 људи. 1 )« Ово су, у кратко анализирани, главни узроци злочина, које третира Ломброзо. Као што се види, ово су узроци социјални, а не анатомски и физички . У свом последњем делу творац италијанске школе не говори нам, као што је то чинио у својим ранијим делима, о дегенерисаним и малФорисаним иидивидуама, о несрећним жртвама наслеђа и моралним лудама. о л->удима сличним дивљацима и животињама, већ нам показује: шта друштво, околина, случаји и сусрети у животу могу учинити од ма каквог лица, и у какве га авантуре могу увући посебни услови његове егзистенције и општи услови средине у којој живи. Ну, и поред свега овога, ми не држимо да је Ломброзо напусгио ма шта од свбјих старих идеја. Осећа се, мимо свега, да је индивидуални Фактор остао и даље за њега главни битни — елеменат криминалитета. Из његове анализе објективних узрока злочина излази јасно, да им он придаја врло мало важности. Он их види изукрштане у то-

') Реч је о народним пооланицима у Италији.