Полицијски гласник

СТРАНА 146

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРУЧНИ ДЕО ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ (НАСТАВАК) Ни за време првога ни после другог устанка иије било уређеног Кривичног Поступка. До установљења Народног Суда 1825 није било чак никаквих ни уредаба, ни нравила, ни расписа, по којима би судови извиђали и судили. Све су то они врпхили по здравом разуму и по савести. Тек од 1825 почеле су се издавати поједине уредбе и правила, која су у главним* потезима упућивала оудове како треба да суде. Тако прву уредбу о суђењу у магистратима издао је Народни Суд 6 јуна 1825 год. бр. 568 с одобрељем кнеза Милоша. 8 ) Цео ова.ј поступак био је изложен у 14 тачака. Другу уредбу о поступку при извиђању и суђењу издао је кнез Милош 7 јула 1827 године. 9 ) Трећу уредбу од I јануара 1828 издао је кнез Милога у договору с Народним Судом, која се састо.јала из 26 §§-а и представља поступак, по коме имају да суде кметови, нахиски кнезови и магистрати. 10 ) И четврту уредбу од 3 марта 1829 такође је издао кнез Милош, којом се потврђују раније уредбе. 11 ] Ове чети|1и уредбе са по неколико чланова, које су са онаком организацијом судова биле у снази до 1836 године, биле су тако недовољне, да се о Кривичном Поступку још не може говорити. Начин извиђања и суђења још је зависио у главноме од нахођења судија, који су били неписмени. Стога у ово време и нема велике разлике између Грађанског и Кривичног Поступка, јер, као што ћемо даље видети, у Кривичном Постулку налазимо нека доказна срества, којима је место само у Грађанском Поступку. Последица ове неуређености била још и то, да су судови поред судске врншли и административну и управну власт. Тако магистрати су у извесним случајевима престављали војну власт и наређивали војводама да се крену с војском или да чувају границу 12 ). Они су вршили и полицијску власт, прописивали таксе по којима се имају продавати разне ствари, водили надзор над чистоћом, наређивали да се гоне хајдуци. 13 ] Ово се нарочито види и из једне наредбе Народног Суда од 14 марта 1829 године, којом се наређује магистрату шабачком да изда лицитандо нод аренду шабачки ђумрук, кантар и касапницу и да се то не преда док магистрат о томе не извести Суд Народни а овај кнеза. 14 ) Магистрати су имали чак и право помиловања, што се лепо види из једне пресуде шабачког магистрата од 20 јануара 1811 године бр. 708, по којој је неки МиКа ТриФуновић био осуђен- на смрт због убиства, „но будући да има ситну децу, тако суд смилова, се, и с договором бл. г. Луке Лазаревића команданта шабачке нахије, живот му опрашта.« Сем судова казнену судску власт вршио је како КараЂорђе тако и кнез Милош. Из многобројних случајева КараЂорђевог Деловодног Иротокола види се, да је он био врховни судија, који је судио све теже случајеве. Тражио је од магистрата, да се њему пошљу поједини кривци на суђење; 8 ) Ст. Максимовић, Суђења у кнежевини Србији XIV —XVI. *) Право за 1886 год. 19. 10 ) Право за 1885 год. 328 — 331. п ) Ираво за 1885 год. 114 и даље. 12 ) Глаоник Срп. Учен. Друштва II одељ. Иротокол Шабачког Магиотрата .№61, 62, 64. 13 ) Гласник Срп. Учен. Друштва Т1 одељ. Протокол ТПабачког Магистрата №88, 816. ") Држ. Арх. кнеж. канц. Народни Суд 1829 год.

наређивао да се неко ухвати и њему доведе; осуђивао на све врсте казни, а тако исто давао и помиловања. У истој мери је и кнез Милош вршио судску власт. У уредби, ко.ју је у споразуму с Народним Судом 1825 године издао магистратима, у т. 6 вели он: „важна дјела, и која се магистрату реченом сумнителна покажу, с писмом својим нама на расмотреније да представља, и од нас решеније и пресуђење на она да очекује." У оскудици уредаба он је за поједине случајеве издавао наредбе како треба магистрати да суде, а у исто време водио је и надзор над њима и сгарао се да у судовима седе честити људи. Ово се лепо види из једног писма од I јула 1828 писаног војводи Јеврему, у коме му наређује, да у суду вал>евском буде кнез Јовица Милутиновић и још један кнен из посавске кнежине и »кнезови тога суда да буду честити и поштени и у судским делима колико толико вешти;« даље, да им закаже, како треба да се владају »и 110 сокаци распре не суде к већ у судници. 15 ') Други један случај показује то исто. Имајући у виду непоретке, ко.ји су се дешавали у Народном Суду, кнез Милош је 19 децембра 1828 наредио томе суду, да се испитивање и суђење чини само у канцеларији »а не по пољу или диванији или у оџаклији или у собама у којима членови судејски пребивају. <<1в ) Од 1836 до 10 априла 1865 год., када је донет законик 0 Кривичном Поступку, кривично поступање се вршило по уредбама, решењима. указима, правилима, распиеима, наредбама и т. д., којих је било све више и више, пошто је потреба времена изискивала уређен поступак. Уредбом од 11 новембра 1836 измењено је дотадање устројство судова и по тој уредби судску власт су вршиле среске старешине, испракничества и Совет као суд највишег степена (Збор. 30 с. 134 до 149). Указом од 28 септембра 1837 исправничеотва су понова добила име мцистрат (збор. 30 с. 213); а указом од 28 септембра 1837 установљен је Велики Суд као средњи између магистрата и Совета, јер су ова два недовољна, »акточному и удобному однравленију судпроизводства погребна су три степена судејска.« (Збор. 30 с. 214). Овакво устројство судова било је у снази до Устава од 1839, који је иредвиђао : примирителне судове, окружне судове и Апелациони Суд. Јануара 26 године 1840 издато је устројство окружних судова, којим је у 69 чланова пронисан посгупак ири извиђању и суђењу како у кривичним тако и у грађанским делима (Збор. 1 182—195). Од истога дана је и устројство Апелационог или Великог Суда, као суда другог стенена, у 21 чл. (Збор. I 196 до 200). Уредбом од 9 септембра 1846 усгановљен је Врховни Суд као суд трећег и последњег степена (Обор. III 132), али је ипак кнез задржавао за себе у извесним случајевима кнсациону власт. Тек устројством Врховног или Касационог Суда од 28 децембра 1855 деФинитивно је кнежева судека власг пренета на Касациони Суд (Збор. VIII 104). Али ове, као и друге, овде ненаведене, уредбе, које ое тичу поступка, нису могле обухватити целокупан Кривични Поотупак, те су судови у оскудици законских наређења ,још увек морали поступати по обичајима, здравом разуму и савести својој. Тако правила о поступању од 22 Фебруара 1844 у т. 2 изречно веле: »у случају пак, гди нити би било закони правила нити поставленија надлежтгог Попечитељства, треба да се држе постојећи и набљудавани обичаја и да слушају глас совести и здравога разума.« (Збор. 11 297). Ово исто потврђује и решење од 21 јуна 1852 год. (Збор. VI 127)) , |5 ) Држ. Арх. кнеж. канц. |б )ЈДрж. Арх. кнеж. канц. Народни Суд 1828 год.