Полицијски гласник

БР0.1 18

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 147

II. Као год што су иа извиђање и суђење у кривичним делима биле меродавне уредбе, укази, решења, расписи и т. д., тако су исто оне биле меродавне и за доказна срества, која ое имају употребити у поједином случају. Само је ових уредаба, које говоре о доказима, било мало, те је савест и здрава памет судије имала увек да попуни ту празнину. До 1842 год. у Кривичном Поступку није било никаквог доказног система, законски уређеног, којег се судија имао придржавати, јер ниједна уредба, ни решење, ни раслис, ни указ није говорио нарочито о доказима, а ако је у којој уредби што и речено, то је било само узгред и посве недовољно. Према овоме, до 1842 од судије је зависило, које Ке доказно срество у ком случају употребити, за тим у ком облику ће га употребити, и на.јзад потпуно је био слободан у оцени доказне онаге појединих доказних срестава. Употребљавана су и таква доказна срества, која су живела у народним обича]има, а нека су од њих, као заклетва, свод и јемство, била чисто Формалистичке нрироде, јер су у свести народној била остала још из старог законодавства. Можемо рећи да је у овом периоду владала теорија слободног судијског уверења, иошто никакав закон није наређивао ни забрањивао судији да нешто и противу своје савести узме за доказано или недоказано. Али овакав доказни систем, без икаквих законских правила и остављен сасвим личном нахођењу судије, није могао остати дуго. Ово је могло трајати оамо донде, докле је и поступање било примитивно, а чим се осетила потреба за уређеним ноступањем, морала су се у првом реду донети и нека правила о доказу. То ;је учињено расписом попечитељства правосудија од 11 Фебруара 1842 А№ 364,") који представља, прва доказна правила. Тај распис предвиђа као доказна срества : признање, сведоџбе сведока, исправе и саставнн доказ. Судови су се искључиво ових доказа морали придржавати, као што се то види из расписа Апелационог Суда од 16 септембра 1844 јЧ« 1278, 18 ј којим се судовима забрањује уиотреба сваког другог доказног среетва. Доказна правила. која садрзке овај распис, узета су из аустријског казненог законика од 3 септембра 1803, чији је доказни систем после пренет и у законик о Кривичном Поступку од 1853, а одатле у наш законик од 1865 године. Према томе, доказана правила од 1842 носе V ти карактер, који имају докази у данашњем Кривичном Поступку, т. ј. представљају теорију законских принудних доказа. јер та правила, као што ће се даље видети, не остављају ништа личном уверењу судије, већ се њима прописује када ће судија моћи узети да је помоћу њих дат потпун доказ. Са 1842 годином настаје, дакле, нов пориод у доказном систему, у ком се губи лично уверење судије. И овде, као и код свих других институција, утицај је дошао из Аустри.је. (!амо су ова доказна правила била непотпуна и, нарочито за судије, неразумљива, јер она ништа друго нису била до збијени, у неколико тачака направл.ени, извод из многобројних наређења аустријског законика, која говоре о доказу. Стога су она доцни.јим уредбама мењана. и објашњавана, докле најзад Министарство Правде другим расписом од 26 марта 1863 Бр. 1401 није издало нова доказана правила, која у себи садрж,е све оно, што и правила од 1842, само много разумљивије и потпуније. Правила од 1863 нису извод, него потпун превод XI главе аустријског Кривичног Поступка од 1853, која говори о доказима.

,1 ) Ђорђе ПетровиН, Речник закона, уредаба, уредбени прописа (18 56) 419 — 421). "*) Ђорђе ПетровиК, Речник закона, уредаба и т. д.

Какав је доказани систем био од ослобођења па до доказних правила од 1863 најбоље ће се видети, ако се изнесу сва доказна срества, која су аа то време употребљавана. Али како доказна правила од 1842, као што смо видели, деле цело ово време на два различна периода, то је, ради бољег прегледа, потребно најпре изнети доказна срества у првом, за тим доказна срества у другом периоду, т. ј. у периоду који е дошао после расписа од 1842 године. (наставиће се) Д-р Бож. В. Маркови^. О П Ш Т И Н А (НАСТАВАк) Износећи, овако, нисмо Министра унутрашњих дела ми би сада требали да изнесемо у целом и примедбе саветске комисије, учињене на пројекат, па да тек тада говоримо о самоме закону. Али како би нас то изношење одвело далеко од онога, што смо поставили као главни циљ овога написа, ми ћемо се сада задржати само на важнијим њеним наиоменама. Тако, одмах у почетку свога извештаја од 16. Фебруара 1886. г. који је читан у седници саветској на даи 4. и 5. марта исте године, у присуству Министра унутрашњих дела, комисија истиче примедбе свога члана г. Ф. Христића, на саму поделу закона тражећи да прво дође одељак о општинском суду, као најнижој општинској власти. па тек тада о одбору као другој и на послетку о збору као највишој општинској власти, као и о томе да се представнику општине задржи стари назив кмет, и да се у улози председатеља јавља само онда, кад је у саставу колегијума општинског суда. Како се из закона о онштинама од 24. марта 1866. г. види, први захтев није усвојен, а други је примљен, те се меото председатеља у чл. 12. говори о кмету и његовим помоћницима, а у чл. 23., 25.. • 30., 31., 32. и т. д. о председатељу, члановима суда и кметовским помоћницима. Код чл. 1. тражена је измена у томе, да се назив »паланка® замени речју »варошица«. Тражећи измену чл. 6. пројекга у томе, да се свака промена у саставу општине публикује преко званичних новина, и чинећи извесне напомене код чл. 7. и 8. комисија истиче код чл. 13. захтев свога члана г. Ф. Христића, да се у чл. 13. унесе и одредба која би налагала збору дужност, да доноси одлуке и о свима оним предметима, које би год суд изнео на оцену било по оцени одбора било по захтеву државне власти. Додирујући иоследњи став чл. 19. комисија се задржала код чл. 24. пројекта истичући захтев свога члана г. Христића, »да не би требало никакву разлику заводити између варошких и сеоских општина у начину бирања председатеља и чланова општинскпх судова" него да се чл. 24. и 25. замене новим чланог! који би гласио: »Ако је сеоска општина из више села састављена, онда ће се за свако село, осим онога где станује кмет општински, изабрати по један помоћник кметовски. Том истом приликом означиће се који ће од ових помоћника кметовских заседаваги у општинском суду као чланови заједно с председатељем (кметом).« Овај захтев, којим ое и по варошима и варошицама хтело право избора да пренесе на шири круг, није усвојен, јер је чл. 24. остао по пројекту, налазећи, зар, да је гледи-