Полицијски гласник

СТРАНА 148

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 18

гате министра унутрашњих дела, изнесено у т. 6. поменутог љеговог писма према ондашњим приликама било правилније. Код чл. 28. г. Ф. Христић тражио је такође измену у томе што би се рок службе кмета, чланова и помоћника продужио на три године, дозвољавајући могућност да се овој рок сведе и на годину, ако би они сами изјавили да не могу више служити, и да се они, који проведу три године на положају часно и корисно по општинске и државне интересе нарочито одликују. Члан 29. такође је био предмет извесних напомена саветске комисије. Код чл. 30. комисија је нарочито захтевала да се унесе одредба, која је у ранијем пројекту била, да учитељи и свештеници не могу бити изабрани за кметове и чланове. »Кад их, — вели комисија, — Министар у чл. 53. нарочито искључује из одбора општинског, држимо да их тим пре ваља искључити из суда општинског, почем би за њих лакше и за општу ствар може бити корисније било пустити их да буду чланови одбора пре него суда општинског.« Интересантна је ова бојазаи и Савета и Министра од уласка свештеника и учитеља у општину. Они као да су предосећали, да ће улога ових, у пашем политичком животу, бити тако видна и осетна па су тежили да је бар за онда потисну и сузбију. Да ли је ова бојазан била онравдана или не, остављамо времену да да одговора, али је овај, захтев саветски онда примљен и озакоњен (чл. 30.). За други срав чл. 33. пројекта комисија вели: »идеја, која је у другом одељку чл. 33., не види нам се да је срећно изражена, јер држимо да у самој ствари није се мислило, да ће Министар без икаква повода и основа аакидати општинама полицајну власт, коју предидућа алинеја спојава тако тесно с обичним атрибуцијама његовим, с тога мислимо да би боље било, да друга алинеја. чл. 33. овако гласи: >,IГо у колико би у којој општини према постојећим околностима не могуће било и полицајну власт упражњавати, Књаз може на предлог Министра унутрашњих дела, управу месном полицијом поверити државној полицијској власти". Овим се захтевом ишло на то, да се ограничи право министра на преношење месне полицијске власти са општинских на државне органе, и да се веже само за случајеве кад у општини не би било могућности за вршење полицијске власти, али и ако је ова комисијска редакција примљена скоро дословно, ипак се то ограничење није могло постићи, пошто је државној власти било остављеио да оцењује: да ли је арема околностима у дотичној оиштини, било немогуКе вршење иолицијске власти. Код чл„ 43. учинио је примедбу г. Ф. Христић, а члан 46. примл.ен је са овом напоменом комисије: »приликом претресања члана 40. сгарога лројекта, г. Министар захтевао је да се томе члану дода на крају 7. тачка овога садржаја: »»иредседатељ извештава надзорну власт, о свима пословима и догађајима у суду и општини. Влижа о томе настављења прописаће Министар унутр. дела.«« Ове тачке нема сада у прерађеном пројекту. Комисија прима драговољно ову измену, која је у духу либерализма учињена«. И ако ова иапомена саветске комисије казује да је Оавет био либералнијих погледа од ондашње владе, опет би у овом опецијалном случају морали учинити прекор Министру, да се није обезбедио у чл. 44. и 70. пројекта једном оваквом целисходном мером, после које је могао учинити ону концесију код чл. 46. јер је наш државни живот пружио доказе, да је

таква једна мера потребна и данас, па зато је и унесена у чл. 85., 91. тач. 1. и 2. и 152. садашњега закона о општинама. За чл. 47. комисија је рекла, да г. Ф. Христић држи: »да су идеје и ред мисли на чеотим местима иснрекидани и здраво раштркани; после тога мисли да би у духу боље автономије општинске требало да и одбор општински посредује у неким приликама које су овде напоменуте. И тако он предлаже да се само прве три алине.је овога члана усвоје, а остало понова редигира.« По овој новој редакцији, кад председатељ одсуствује, заменик му се одређује договорно са одбором , али овај предлог није усвојен. Чињене су, за овим, примедбе на редакцију чланова: 49., 60., 65., 06., 67. и 69. Носле чл. 69. комие.ија је »ради потпуније идеје. о падлежности и компетенције одбора« тражила нов члан, који би гласио. »Кад одбор општински дозна и увери се, да је председатељ, или члан (или ма ко од опгптинских званичника) иебрежљив, неспособан или неискрен у вршењу поверених му дужности, чини надлежне кораке код надзорне власти или да се такво лице дисциплинарио казни или да се у место њега друго избере«. Овај захтев комисије усвојен је, и тако је постао чл. 70. онд. закона. Чланови 73., 75., 77., примила је комисија по пројекту. Код чл. 80. г. Ф. Христић, »у интересу како бољег надзора тако и потпуније автономије општинске« предложио је нову ред.акцију, али она није усвојена у целини, ма да је она много јаоније и опредељеније истицала и круг и право надзорне власти. Међутим, ипак су неки делови ове редакције ушли у чл. 80. у прерађеном облику. У сми^лу комисијских примедаба измсњеи је и чл. 82. да надзорна власт иривремено одређује лице, које ће заступати збаченог часника општ. суда, јер је по првој редакцији изгледало, да она одређује сталне заступнике. Код чл. 83. комисија је учипила ову примедбу: »Члан 83.1 (стари 84.) измењен је у начелу. Но овз, измена, у место да је учињена у блажијем духу, као што се у први мах показује, у ствари много је строжија, јер би колизија између чиновника надзорне власти и председатеља збора или одбора општипског неизбежна била, почем је и чиновнику томе дана власт, коју председатељ има, да може у извесним случајима седнице збора или одбора распустити. Како с тога тако и зато, што надзориој власти, према наређењима овога закона а и иначе, ни мало не оскудевају средства и начини, да сваку противузаконост осујети и угуши, ми смо мишљења, да цео овај члан треба оасвим да отиадие.« И ова жеља комисије, да автономија општине буде што јача, није примљена у целини, али је из чл. 83. ипак отпао онај став, који је говорио о праву чиновника надзорне власти. који зборским или одбороким седницама присуствују, да могу ове распуштати, те је то право остало само председницима ових скупова. Пошто смо овако укратко изнели примедбе саветске комисије на последњи пројекат закона о општинама, јер о првом пројекту и првим примедбама нисмо намерно говорили да би скратили цео овај рад, ми бисмо могли прећи на оцену питања: шта је дао закон о општинама од 1866. г. и колико јв задово-љио захтеве онога времена. (лас/гавиће <;е) Димитрије С. КалајџиЋ.