Полицијски гласник

БРОЈ 1В

ПОЛИЦИЈ(!КИ ГЛАСНИК

СТРАНА 149

ОУДОКЕ ИОТРАГЕ И ПОЛИЦИЈА Ј^ао нарочита мау^а

Као иарочита грана науке веома широког обима —• ириминологије — која изучава човека влочинца и оредства за борбу противу злочина, издвојила се у последње време научна аолиција (РоЈЈсе атепШнЈие), чија је задаћа: примењивање резултата данашње науне у истраживањима о идентитету, одређивање улоге лица или ствари у 1.звршеном кривичном делу и уиознавање начинл рада различитих категорија злочинаца. Питање о организацији полиције и истражних власти према научним принципима криминологије покреиула је италијанскакриминално-антрополошка школа још у иочетку последње четврти прошлог века, а у 1895. год. њиме се всћ озбиљно занимао Шести конгрес међцнародног удружења за кривично право (одржан у Линцу), који је, повоДом овог питања, донео ову одлуку: ,,Да ии органи сигурности што уоиешније одговарали својим дужностима желети је, да иоред текстова кривичних закона, буду што боље и што темељније уаознати са главним узроцима злочина, особеностима злочиначког света и нпјпрпитичнијим начинима за истраокивање злочинаца и примењивање иазнеЛ На кратко време после ове одлуке научна иолиција, као г-аставни део судске медицине, ушла је у обим предавања на универзитетима у Лиону (проФесор Лакасањ), Риму (проФесор Салватор Отоленги), Лозапи (проФесор НичеФоро), а марта месеца 1903. год. у Мадриду је устаповљена редовпа криминалистичка школа за судске и полицијске чиновнике са овим програмом : а) Кривично ираво Шпаније; б) Наука о казненим заводима; в) Превентивна средства иротиву криминалитета, и г) Криминална антропологија, психологија. и криминџлна статистика. Поред овога, школп је придодат један лабораториум, један музеум и потр 'бна библиотека, а професорима је стављено у дужност, да стално п])а г ге развитак криминологије. и да сваке пете године предузимају путовања по инострапству, разуме се у научном циљу. Слична школа установљена је претпрошле год. и на париском универзитету (Ксо1е с1е8 е!ис1е8 репа1е8), у којој универзитетски проФесори права и судске медецине држе предавања из ових предмета: криминологије, науко о казненим заводима, кривичног права, кривичног поступка, судске медицине и иауке о душевним болестима. Предавања у овој школи трају два семестра, а за редовне слушаоце примају се правници са положеним Факултетским испитом. За страице који уче или су учили правне науке ван Француске, потребно је још и одобрење универзитетске управе. Отварању ове школе претходио је конгрес. Француске групе међународног удру-

жен.а за кривично право, који је одржан у Паризу јуна месеца 1905. год., и који је изјавио жеље: 1. Да се на правним факултетима организују нарочита предавања за теоријско и ирактично изучавање нриминалних на-. ука у оиште, и 2. Да, сведоџпе о овој спецг.јалној настави, 1.здате од стране надлежних ирофесора, буду узете у обзир приликом постављања и унапређења чиновника. Крајем априла и почетком маја прошле године одржан је у Турину, у част Ломброза, Шести међунаро.дни криминално-антрополошк.и конгрес, који се такође занимао питањем о научној полицији, и изразио жеље: а) да се прибирају конфисковани предмети, иомоћу којих су казнима дела извршена, ради образовања криминалних музеума, иреко потребних зн иолицијске и судсне студије ; б) да све државе уведу за. повратнике облигатно утврђивање идентитета. и то ио једној истој мстоди, и в) да се у програм рада идућег конгреса уврсти питан.е: ноја су знања иотребна истражним судијама и иолицијским чиновницима да би км рад у будуКности био што више у сагласности са иринцииима ириминалне антроиологије ? И најзад: Децембра месеца прошле год. и на универзитету у Тулузи установљен је криминални курс са програмом, једиаким програму париске криминалистичке школе.*) Овај летимични преглед постанка и важни.јих радова на пољу специјалног обрађивања криминологије и научне полиције послужиће нам корисно за лакше и боље схватање доциијег излагања, које има за циљ да читаоце упозна са предметом и суштином иаучне полиције и најсавршенијим научним методама за успешно вођење истрага. Пзјављујемо одмах, да Ке се ово даље излагање, у главноме. састојати у резимирању најпотпунијег и за данас иајбољег дела о овој ствари: 1_.а роНсе е1 V Епгрле1е јисИсГагге бс1еп11{1дие8 (Раиз, 1907 од Алфреда Ничефора, доскорашњег проФесора универзитета у Лозани, а сада проФесора на универзитету у Брислу. »Веровало се до скоро — а многи и данас верују — вели НичеФоро у предговору овог с.вог дела— да је довољно знати нанамет 300—400 параграФа казненог законика, и умети их протумачити и граматички и логички, па бити добар криминалиста. Помоћу овог система успело се, да се створе одлични » мандарини«, необично умешни за одржавање законских Формула, али потпуно страни, и стварном животу људи и криминалних Факта корисни толико, колико је и величанствена колекгдија преисторијоких алата корисна индустрији XX века. Ови криминални научници нису хтели ни помислити, да је немогуће постати добар криминалиста ако се, поред апстрактних Формула казнених законика, не изучавају и сами злочинци,

*) Кеуие решСепИаЈге, Л- 1 1907.

и не уиознају резултати разноврсних сувремених наука, који у великој мери доП .У Њ .УЈУ изучавање криминалитета и злочинчевог иерсоналитета. Вез помоћи опште и криминалне аитропологије, опште и криминалне психологије и психијатрије, које су у проблеме злочина унеле нове погледе, немогуће је разумети шта је човек злочинац, и каква треба да буде одбрана друштва противу криминалитета? Али примена ових резултата сувремених паука па изучавање криминалитета није ограничена само на трансФормацију појма о криминалитету, човеку злочинцу и казнама, већ, тако исто, додирује и све оно што се односи на разноврсна полицијско-судска истраживања, трансФормишући старе емпиричке методе у прави систем истраживања и иаучних познавагва. Судске и полицијске истраге, на овај начин. улазе у обим науке, да би со потпуно препородиле долазећи у додир са модерним наукама.® Дело Ничефорово за које је, узгред буди речено, написао предговор чувени лионоки професор Јаиасањ, подељено је на ове одељке: 1. 0 арегледу места злоч.ина и леша; 2. О оцкривању видљивих и невидљивих трагова ; 3. 0 знацима идентитета; 4. 0 личном опису према аринцииима науке, и 5. 0 методи за вођење аолицијских и судских истрага. Пре него што бисмо приступили излагању ових корисних иза пас нових ствари, потребно је да летимично прегледамо узроке злочина, средства за њихово сузбијање и начин изучавања криминологије и научне нолиције. , Ево шта о свему овоме вели НичеФоро : »Да би се што тачније одредио појам злочина и човека злочинца, криминологијапочиње испитивањем основних узрока криминалитета у опште. Узроци ови, опет, могу се поделити у две главне групе: саољашње (геограФска и социјална средина и т. д.) и унутрашње (биолошке.) Да би се појмио механизам ових узрока, треба се сетити правила која, у механици, важе за паралелограм сила. Једно тело, изложено утицају разних сила, које на њега утичу у разним правцима и у разној сразмери, иеће се покорити ни једној од ових сила, већ ће следовати дијагонали наралелограма, која се може конструисати према правцу свих ових сила. Дијагонала ова резултанта је различитих сила, које на тело дејствују. Човек, који се увек може упоредити с телом, под утицајем множине сила покорава се, као и ово тело, резултапти. Утицај географске средине на активност индивиду-а у толикој је мери и са толиком озбиљношћу изучаван, да су ова изучавања образовала специјалну грану науке - социогеографију. Под изразом географска средина треба разумети множину Факата: климат, природа земље, море, реке, планине, магнетичко стање атмос .Фвре, светлост и т. д. Сви ови Фактори