Полицијски гласник

ВРОЈ 18

СТРАНА 151

на терет ставити, пошто он оам за себе не признаје кривицу. С тогн је начелство нашдо, да се они имају, у омиолу § 36. полиц. уредбе. ослободити сваке одговорности. Како је занисником утврђено, да је нађено 6 (шест) врећа барута, у бруто тежини 318., а чистог барута 300 кгр., то је начелство окр.врањског, а на основу чл. 9. зак. о производњи, увозу и нродаји барута, и § 4. а, 15, 16., 33., 34., 35., 36., 38., 40. и 41. полиц. уредбе, иресудом овојом од 8. јануара 1907., год. № 237. казнило Реџепа и Асана за ово дело кријумчарења 300 кгр. барута са по 10 дин за сваки килограм, тако, да казну плате солидарно, а ако је не буду могли платити својим имањђм, то да им се иста замени затвором, рачунајући 10 дин. у дан затвора; затим, да се кријумчарски барут, вреће, револвер и коњи с осталим стварима, које су при кријумчарењу ухваћени и одузете, продаду и новац пошаље Министарству војном за барутански фонд. По изјављеним жалбама, Државни Савет нашао је, да је ожалбена пресуда ггачелства у основу правилна, али да не одгова|)а закону у толико, у колико .је начелство њоме одлучило, да, се и одун'ти револвер, уз остале ухваћене и одузете ствари'. (барут, вреће и коње), прода у корист барутанског Фонда, јер |Јеволвер не долази у оне предмете, који се, по чл. 6. и 7., закона о производњи, увозу и продаји барута, динамита и осталих распрскавајућих смеса, могу одузети и продати у корист барутанског Фонда. пошто није ни справа ни средсгво за израду барута, нити пак служи као средство за увоз иетога. С тога је Државни Савет, на основу тач. 14. чл. 144. Устава и чл. 9. зак. о производњи, увозу и продаји барута, одлуком својом од 6. априла 1907. год № 2.390 поништио ожалбену пресуду. м. в.

ГШКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова нитања: I. Суд општине мил.ковачке, актом' својим од 6. Фебруара ове год, пита: »Од 1884. год. од како је земљиште ушло у књ. »Б«, готово без мало сви грађани ове општине, продавали су своје поједине парцеле другима, са потврђеним уверењима код општинске власти, јер тапију нико није могао дати због терета аграр. касе. У овој години многи од продаваца и ако су имања продали и новац ■— куповну цену примили — устали су против купаца и продате парцеле узели у својину натраг. Од купаца пак, које је овакав случај нашао, већина обратили су се суду с тужбом, да суд осуди продавце, да им врате дату им куповну цену, кад су сами продају нарушили.

Моли се уредништво за објашњење: Да ли су купци у праву да, траже у оваком случају дату куповну цену натраг, као и то: да ли је суд надлежан за решавање оваких спорова код којих куповна цена прелази 100 дииара." — На ово питање одговарамо : Кад год непосредни предмет суђења, није ненокретно имање, онда су општински судови и надлежии и дужни да суде по свима тужбама, где вредност пе прелази 200 динара. Како и у овим случајевима, које суд износи, купци не траже имање, него повраћај куповне цене, јер су продавци сами раскинули уговор повраћајем имања у своје руке, то је суд надлежан да суди кад год се тражење не пење преко '200 динара (§ 6. грађ. суд. постИ II. Суд оиштине варбтлице Рашке, актом својим од 28. Фебруара ове год. Вр. 540, иита,: 1. »Један земљоделац предстао ,је општинском суду и изјавио: да је ухватио пет оваца у штети иа своме поњском имању, и ухваћене овце предао општинском суду; по том је одмах штета процењена и пресуда ово дана постала извршна. Ову би стоку на основу чл. 9. закона о чувању пољског имања требало изложити п ,)0даји за наплату причињене штете. Али дотични нема више никакве покретности сем ових 5 оваца, а од земљоделства живи и иначе је свог имовног стања сиротног, "онда да ли се коси овака радња са § 471. граћ. суд. поступка?« 2. Два сељака договоре се како да изврше продају и куповину свог имања, па да би избегли веће плаћање државне таксе и осталих трошкова овако ураде: Један од њих предстане општинском суду и преда писмену тужбу, у којој наводи: да му је тај и тај заузео њиву или ливаду, ставља мере и границе, као и процену испод 100 динара, за доказ нуди главну заклотву и повраћену прима, и подноси уверење да тужени има доста земље за уживање сем спорне. Суд општине прими такву тужбу, поступи даље по законут. ј. позива туженог да на тужбу одговори који поред ост.алог пристаје на вредност спора, даље суд одређује рочишта за пресуђење спора. На дан одређеног | очишта пристају обе парничне стране и изјављују да су се око спорног имања поравњали, да исто остане у својину тужиоцу, или буде спор пресуђеп на главној заклетви, а осуђена страна нехтедне исту положити, и тако иресуда постане извршна у корист тужиоца и са тиме тужиоц — купац добије јавну исправу на спорно — купљено имање. То исто имање вреди преко 1.500 до 2.000 динара. Да ли у оваквом случају има кривице и до кога. ? и 3. Сме ли суд општински издавати уверења о сиротном стању раздвојено ж,ивећим женама, када су им мужеви трговци и ренгије >и, а и родбина им је доброг стања ?«

— На ова питања одговарамо: 1. Истина, у чл. 9. закона о чувању иољског имања стоји, да ће за накнаду штете сопствегтик бити одговоран нрво стоком, која ;је у штети ухваћ(!на, а ако она не залегне за штету, онда и осталом имовином. Али, како је ово закон, који само регулише право на извесну накиаду,. али не прописује и начин извршења, то ово последње има да дође у област закона, ко.ји специјално говори о томе: шта се може узети у попис за извршење пресуде и у којим случајевима. Тај, пак, закон, јесте грађански судски поступак који у § 471. тач. 4. у вези са тач. 16. штити земљоделцу од продаје 2 вола, кад год није штета причињена злочином, лреступљењем, или истушћењем из користољубља; 2. Нијо нскл>учеиа могућност, да овим начином отуђују сво.ја имања и они, који има.ју довољно земЈће за уживање по § 471. грађ. суд. поступка, као земљоделци, да би избегли велике трошкове и дангубе око убаштињења и преноса тапије, али је више него сигурно, да ое тим оредствима користе врло често они, који по закону не могу отуђити имање, те се тако изигравају наређења § 471. грађ. суд. пост. Да би се томе стало на пут, општински оудови имају права, кад год стекну уверење да је вредност оспореног земљишта већа од 100динара,, да одбаце жалбу по основи ненадлежности (тач. § 6. грађ. суд. поступка). Да би рад суда у овим случајевима био правилнији, он увек треба, где посумња у вредност спорног имања, да ана,логно посдедњој тачци поменуте законске одредбе, ову оазнаје путем вештака. Тако ће оудови успети, да сузбију изигравање § 471. грађ. суд. пост. који је донешен у једном општем интересу, да спречи осиромашење нашега земљорадничког света; и .3. Ако жене, које су напустиле своје мужеве или су их ови отерали, немају овога сопственог имања или зараде, тта које би порез износио више од 5 дин. не рачунајуЈги ту личност и прирезе, онда оне имају право на уверење о сиротном стању по чл. 2. тач. 8. зак. о таксама, без обзира на имовно стање њихових мужева, против којих можда и покрећу тужбе, или њихове родбине, на чије имање оне немају права. III. Суду општине јаловик - изворске. 11а пита1ве тога суда од 3. марта ове године Вр. 424, које је поновљено и актом од 3. аирила Бр. 682, одговара се ово: Ако дуговане суме дућаиске аренде не прелазе преко 200 динара, онда ће застуиник оиштински подићи против дуНГНика тужбу есод оуда те општине, па ће он, по оцени поднесених доказа, ооудити дужнике или их ослободити. Тек кад пресуде постану извршне, могу се извршивати. Ако је потраживање преко 200 дин. тужбу треба подићи код Првост. Суда.