Полицијски гласник

БРОЈ 21

требало применити смртну казиу. Без обзира на одлуку поротника о кривици оптуженога, држаине судије позване су императивном одредбом § 243. крив. суд. поот. да донесу пресуду о смртној казни само тада: када је кривица оптуженога доказана или признањем по § 225. крив. суд. пост. или сведоцима по § 229. крив. с. пост. Како овде (код пореченога признања, које није учињепо по пропису § 225. крив. суд. пост.) тих услова нема, пресуда државног суда ие би могла на казну смрти гласити. Истина, вердикт поротника обвезује државне судије да над оптуженим закону казну изреку али им у овом случају § 243. крив. суд. иост. заб]>ањује примену заслужене смртне казне. У овоме случају пресуда судска морала би гласити, место смртне казне, на казну од двадесет година робије. "Да покажемо један пример за овај случај: Поротни суд крагујевачки утврдио је да је опт. Н. отишао једгте ноћи у виноград убијенога, у намери да краде грож1)в; сопственик га је- приметио у крађи и на њега припуцао из револвера, и тада је оптужени опалио из своје пушке и убио соиственика, да би себе снасао и однео крадено грожђе. За ову кажњиву радњу поротници су оптуженога огласили за крива. Државне судије узеле су да овде стоји дело из § 240. к. зак. Па како је оптужени своју кривицу код истражне полиц. власти признао, то га је државни суд, с обзиром и на § 243. крив. суд. пост. пресудом од 1. XI. 1906. г. № 42.98:1 осудио на смртну казну. Ну, Касациони Суд у своме II. одељењу, примедбама од 15. XI. 1906. г. уништио је означену пресуду са ових разлога: »Кад се по § 52. крив. суд. пост. за важност протокола иследне власти, о Фактима која садржи, тражи да је протокол, поред двојице присутника оверен и од стране иследника са писаром, и кад се из протокола под ј\» 13155 види, да исти није оверен од стране иследника и писара, веК га је оверио само чиновник полицијски Н. Н. који је у овоме ислеђењу само деловођа, као што се види из решења на полеђини истога протокола') онда овај протокол нема законских услова, који се тразке еа важност његову, те по томе и признање, које је оптужени учинио на овоме протоколу, нијо признање у законој Форми учињено — § 52. у в. са т. г. § 225. крив. суд. пост.« и т. д. У овим примедбама даље се препоручује суду, да без обзира на то, што

.*) Овај је чиновиик овако радио : Узео је оптуженога на кривични испит и оитужени је на истоме призиао дело. Тај испит оверен је овако: »Саслушао га и оверава полии,. иисар II. Н.* Из оваквога оверења не би се могло знати шта је тај полицијски писар био при овоме ислеђењу. Ну, сада исти писар на полеђини таквога саслушања изради решење о стављању онтуженога под кривичиу истрагу и у притвор, па се иа томе решењу нотпише као деловођа, а као иследник нотпише се срески начелник. Ето с каквом се иажњом код нас врши истрага најтежих злочина.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

су поротиици у оваквоме признању оптуженога нашли доказа за његову кривицу. оцепи: има ли у оваквоме признању, према § 243. гсрив. суд. поот. законских услова да се кривац осуди па казну смрти. Ове примедбе суд ,је усвојио, па је пресудом од 27. XI. 1906. г. № 47503, са разлога ивнетих у примедбама, оеудио оптуженога на двадесет година робије. Решењем II оделз. Касац. Суда од 9. XII. 1906. г. .\» 12.074 ова је пресуда оснажена. Тако, злочинац, у овоме случају, благодарећи томе што му је судио поротни суд, ма да је избегао заслужену смртну казну, ипак је осуђен на највећу казну лишеп.а слободе. Ну, да му је судно државни суд, који је везан за законе доказе, могао је лако остати пекажњен, само услед рђавога вршења дужпости од стране дотичнога субјекта истражне власги. Овоме нашем разлагаљу, уз изнети п](имер, циљ је да се уповоре нагии истражни органи на то: од колике је важности правилност њиховога рада за доношење праводне судскс пресуде. У тој цел.и утвр^ујемо: а) Сваки протокол истражне власти, који треба да послужи за правни доказ Факта, у н.сму садржаних, треба у свему да буде устро.јен онако, како се то § 52. крив. суд. ност. изискује. Не буде ли то учиљено. доказна вредност тамо означених Факата може лако бити оспорена. Зарад овога треба не само да изгледа по Форми протокола, као да је истрази присуствовао и иследник и његов писар, већ у ствари треба тако и да буде. б) Испит обвињенога треба у свему вршити по прописима Гл. XII. крив. суд. пост. (§§ 141 —155. закључно.) Нарочито када оптузкепи признаје учињено кажњиво дело, дужност је иследникова да га пусти да он то својим ]>ечима искаже. У овом случају, наравно, иследник би требао пажл.иво да прати такво признање п у згодноме моменту да учини ио неко питање у циљу да већ слободно учињено признање онтужениково по могућству обухвати и: поједина Факта која су мимо тога признања већ истрагом доказана. Ово је несумњиво важно. Међутим имали смо много пута п]1илике да видимо такВе протоколе признања оптуженога код истражне власти, који у себи садрже цигло признање оптуженога, да је учииио извесно кажњиво дело, без икаквих даљих објашњења о начину извршења времену месту, мотивима и т.'д. Овакво ^оло признање суми.иво је, и кад се оно код суда порече, оптужени ће много лакше успети да побије његову праВну важност него ли кад би оно било исцрпно и уткано с. Фактима, која с кажњивим делом у вези стоје. Овом приликом констатујемо, да, кад већ нема могућности да се за сада изврши рационална реФорма наше застареле истражне системе, вредно би било размислити о томе: шта би се с малим средствима могло учинити за поправку сада. постојеће системе, те да се претходна ис-

СГРАНА 171

трага злочина и преступа у нашој држави колико толико у боље стање доведе. Из оштампанога пројекта краљевске владе види се, да је код нас на дневноме реду донотлење закона о условној осуди, а сем тога из дискус.ије у Народној Скупштини огледа се пажња велике већине посланика, да се по могућству у што скоријом времеиу Јгриступи укидању смртне казне. То је све лепо и принципијелно на своме месту. Пу, била би тешка погрешка Изгубити из вида да се једповремено с остварењем ових сувремених назора о казнама узакони и сувремено поузданије гоњење и онтуживање злочинаца и нреступника. 1У1. Ђуричи1ј члан Касац. Оуда.

СУД0КЕ ИСТРАГЕ И П01ИЦИЈА 1^ао марочита нау^а (НАСТАВАК) Ј1 е III Пошто је, на изложени начин, констатован тачно и у појединостима изглед места на коме је злочин извршен, треба пристуиити коистатоваљу положаја леша. Да се, опет, ово постигне, потребно је поновити напред изложену нроцедуру за место извршеног злочина. Положај леша, његове ране, стање његовог одела, положај предмета који га неиосредно окружују, начин тга који у рукама држи извесан предмет, — сви ови детаљи од огромне су важности за истрагу и за вештачење, и с тога је потребно да буду утврђени на осетљивој ФотограФској илочи и сачувани, на овај начин, једнолг за свагда, За Фотог|)аФисање лешева употребл»ују се обични апарати, али тако удешени, да се објектив може управити на леш одоз!'о на доле. На овај начин добија се потпуно тачан иоложај леша — онакав какав би изгледао кад би се кроз плаФон посматрао. Има више врста ових аиарата, и сви су веома практични. Има их таквих, код којих се објектив може управити одоздо на горе и на овај пачин снимити цео илаФон, или разне отворе на њему и т. д. Као год и за место извршепог злочина, тако је исто и за утврђивање положаја леша потребио неколико врста ФотограФија. Пре свега, мора се ФотограФисати цео леш у полол^ају у коме је иађен. ФотограФије ове показују нам, боље но све остале ФотограФије, прави положај леша, што је често пута врло важно за дал>у истрагу. У неким случајевима, онет, корисно је ФотограФисати леш са више разних страна, а понекад, опет, преко је нотребно снимити нарочито оне делове леша, на којима су ране и остали трагови злочина. * * * Директни преглед тела доприноси таЈгође испитивању положаја леша. То су