Полицијски гласник

СТРАНА 172

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 21

мртвачке иеге , које у овим олучајевима треба на])очито испитивати, и помоћу којих је могуКе одредити положај леша у момеиту када је тело поотало хладно. Чим престану животни елементи, течпооти у телу, покоравајући се закону теже, као и серум, одвајају се од чврстих делова крви и нагомилавају се у дољим -гиижим — деловима организма. На овај начин образују се по спољашњоотм тела нарочите Флеке — пеге — које могу означити положај леша у моменту њиховог стварања. Ако је тело лежало на леђима, што је најобичнији сдучај, пеге ове обичио се палазе на леђима, по дебелом месу и па постеријорним и инферијориим деловима руку и ногу. Ако је тело лежало потрбушке, пеге се палазе на антеријорном делу лица. Ако ли је, пак, тело било у положају човека који седи, или на зид или иа какав други предмет наслоњено, пеге ће се налавити на доњем делу малог трбуха и на горњим деловима бутина. Код обешених, пеге сепоглавито налазе по ногама и малом трбуху, врло ретко по рукама. Да би се, пак, помоћу ових пега могао одредити положај леша у моменту њиховог стварања, треба знати, да се са променом положај.а тела мења и положај ових пега. Тако, ако се положај мртвог тела измени у времену од 4 — 5 часова после смрти, нестаје и пега са места на коме су биле, али се, после неколико часова, ноново јављају према новом положају тела. На 24—30 часова после смрти, нова појава Флека сасвим престаје.*) Приликом испитивања положаја лешева обешених личности, потребно је Да истражни органи имају у виду ово: Дешава се понекад, у овим случајевима, да обешено тело додирује ногама земљу или под, или да се налази у готовохоризонталномположају, изузев главе и врата, који су мало уздигнути. У већини ових случајева обично се долази до закључка, да се има посла са обичним злочином а не са самоубиством, па се, сасвим природно, и истрага упућује у овом правцу. Закључци ови већином су погрешни, јер код самоубиства вешањем није неопходно потребно да обешеии виси у ваздуху, т. ј. да ногама не додирује земљу или под. Услед губитка свести, који паступа врло брзо због притиска везе замке — на вратне жиле. самоубица није у стању да изврши најелабији покрет, који бигапоставио у усправни положај,. и на овај начин спасао од сигурне смрти. * * * ' Поменули смо већ, да трећа врста фотографија има за задатак, да репродукује понаособ и у што већим размерама оне делове леша, који пајвише могу интересовати истрагу, т. ј. оне на којима се налазе ране и остали трагови извршеног злочина. Озбил>ност, број и место рана помажу нам, у извесним приликама, да одредимо душевпо и морално стање убице. Зтраховите ране, задане немилосрдно и ди-

Опширније о овоме видети у делу проФесора Лакасања: Ргес1з с!е тесНете 1б^а1е, Рапз 1906.

вљачки, обично доказују да се онај, који их је произвео, налазио у душевном стању, доста блиском лудилу. У највише случајева производе их злочинци у ночетку еиилептичгтих напада, апонекад и саме самоубице. И саме модрицо, које се налазе на телу могу пружити врло корисиа обавештења о приликама под којима је ударац задат, као и о ору^у којим је ово учињепо. Модрице заокругљене резултат су притиска прстију на тело; ако се палазе око уста и на бради, ноказују да је убица евојом руком јако нритискивао уста жртве, да би јој угушио узвике; ако ли су, пак, мале и скоро округле, означују акцију чекића пли маља. Потребно је још знати да се помоћу боје модрица може одредити време у коме је задат ударац, који их је произвео. Одмах у почетку боја је ова црвенкаста модра или бронзапа; за време другог и трећег дапа постаје црна или тампо-црвена ; од трећег до шестог дана плава је; од седмог до дванаестог зеденкаста је или потпуно зелена, а од трииаестог дана на на даљо чисто је жута. * * * Приликом прегледа леша и испитивања рана но треба пикад сметнути са ума, да су често пута и најопасније ране тако вешто прикривапе, да се на први поглед пе могу опазити. Буши номиње једап случај, за који је копстатовано да апсолутно ни по чому није давао повода мпшљењу о насилној смрти, док је у ствари било у питању свирепо убиство. Пет рана око врата жртве биле су сакривене крагном и једном марамом. Извесне ране остају неопажене и по самом месту на коме се находе, као што су н. пр. оне испод пазуха, сиса (код женских) и на деловима тела који су обрасли длакама. Ако је леш пађен у каквом саидуку, или у колима, или ако је исечен на више комада, неопходно је потребно узети више ФотограФСких сиимака, т. ј. ФотограФисати оваки детаљ понаособ. Случаји у којима злочиици секу леш на комаде, да би га се само лакше ослободили, доста су чести. Питање ово иснуњава једну од најинтересантнијих страна у литератури судско модицине; оно је у нораздвојној вези са свима питањима о идеититету, а за иотраживања у овом правцу преко су потребие ФотограФије исечених делова. За констатовање полон^аја леша упо■(фебљују се, у последње време, стереометричке фотографије, које у исго доба показују и димензију различитих делова леша и ФотограФисаних предмета, и за које се, такође, има захвалити Бертилону. * * * И ако дотаљап преглед тела и секција спадају у надле>кност судског лекара, ипак је неопходно иотребпо да и истражни органи лично учествују у првој инспекцији која им, по правилу, служи за оријентацију у дал^ој истрази. Трагови Истраживање, откриће, чување, разумевање и упоређење трагова сачињава

једну од најделикатнијих и најинтересантнијих глава у иаучном студирању судско-полицијских ист[)ага. Са гледишта ових истрага, под трагџм ваља разумети сваки остатак човекџ или животии>е иомоћу кога је мргуће открити његовог творца или утврдити неке његове 'Џндивидуалне особености. Како су ме^у траговима најважнији отисци , то је нисац и започео с њима своју студију о траговима. Сви они, који су се занимали нитањем о отисцим а, потпуно су сложни у томе, да је њихово изучавање врло важно и преко потребно, и да им се још и данас поклања врло мала пажња, и поред свс користи коју могу да пруже истрази. »Ми никад нећемо престати — пишу доктори Кутањ и Флоренс — да истичемо у свакој прилици преку потребу увођења научних метода у операције криминалне иравде. Иолицијски чиновници и истражни органи морају ове операциј■ изводити методично и по утврђеном плану. У п|(вим операцијама, које су пресуДне за резултат истраге, ми т])азкимо да они обрате наротиту пажн.у истраживању и '1>иксирању отисака.« Са гледишта научне полиције, отисак је свака Фигура, коју један део тела, или ма какав објект. производи додирујући извесну површипу. Помоћу брижљивог испитивања ове Фигуре могућо је утврдити идентитет лица — њеног творца и одредити улогу додириутог предмета у кривичном делу. Обично се на месту извршеног злочина, или у неносредној околини, налазе отисци ногу — стопала — затим отисци појединих прсти.ју или цоле руке, отисци зуба и ноктију. Често пута довољно је само Фиксирати и анализирати ове отиске, и упоредити их са другима, добивеиим пре или после извршеног злочина, па одмах утврдити и идентитет злочинца. Због важиости саме ствари, а и ради лакшег прегледа, говорићемо о свакој од ових врста отисака попаособ. а. Отисци босих ногу. Прва криминална аФера, у којој су отисци босих стопала употребљени као доказ и невиности и кривице, датира се, но тврђењу НичеФоровом, из 1847. год. Поћу између 27. и 28. новембра 1846. г. убијене су у Алби две девојке. Изишав на место извршеног злочипа д-р Гос нашао је на камену, пред вратима изме)ју соба у којима оу биле убијене, два крвава отиска десне стопале. На самом и|>агу ових истих врата налазила су се још два отиска, од којих је једап био у истом правцу као и претходни, т. ј. према соби, а други у правцу противном. Одмах по извршеном делу истражиа је власт ухапсила, као врло сумњивог, једног подоФицира, али је д-р Гос констатовао, да његове врло велике стопале нису могле оставити нађене отиске ноге средње величине, и подоФицир је био одмах пуштен. Доцније је је пронађен прави убица; отисци његових стопала потпуно су се подударали са са крвавим отисцима иред вратима убијених девојака.