Полицијски гласник

БРОЈ 21

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 173

Али само откривање отисака није до; вољно за проналазак њиховог творца. Иоред овога, треба још умети читати отисак. а ово нијо баш тако лака отвар. . Оно што се, пре свега, мора у овом цил.у учинити, то је, да се откривени отисак саиува, а ако је сасвим слаб — једва видљив — онда да се појача. Имавише разних метода помоћу којих је могуће сачувати — 1>икси|Јати — нађени отисак, али су најбоље, и у пракси најобичније, ове: коаирање, прецртавпње и фотографиса.ње. •За коаирање употреблЈује се прозрачна хајЈТија или платно. На овај начин добија V се копија, потпуно верна оригигталу. Ово се може постиКи и помоћу обичног стакла. Ношто се нађени отисак уоквири дебелим картоном, меће се преко њега стакло, па се иа истом, помоКу црног мастила, извлаче линије отиска — онако исто као што би се извлачиле на прозрачној хартији или платну. II ова метода и прецртавање, и обично и помоћу пантограФа, заостају далеко иза фотографисања. Приликом Фотографисања отисака, неопходпо је потребно да регулатор на анарату (визир) буде паралелан плану отисака, ј< 11> се само иа овај начин може добити његова тачна репродукција. * * * Иошто су, на овај начин, сачувани отисци стопала, потребно је разумети шихово значсње, па тек по том приступити њиховом поређењу са отисцима стонала ооуми.ичених личности. Какво значење имају отисци сгопала, какве нам особености откривају код лица ко.је их је оставило, и који су акти извршени у моменту њиховог постанка? питања су, која се сама но себи по стављају. Брижљиво испигивање једног отиска показује нам, пре свега, да ли је он произведен у ходу или приликом стајања, За решење овогпитања потребно језнати ово: •Л;; ,1ужина отисака стоаала, а нарочито њиховог великог арста, већа је у ходу но ариликом стајања. б). Ширина отисака ароизведених за време стојања знатно је веИе од ширине отисака у ходу. У првом случају она обично износи 8 см. 3, а у другом 7 см. 7. Излази, према овоме, да су најдужи и најужи отисци стопала резултат кретања, а најкраћи и иајшири резултат стајања. Обе ове врсте отисака могу се са позитивношћу разликовати аналисањем отисака великог прста (на нози). Разлика у његовој дужини у ходу и за време стајања износи 1 см. 3, т. ј. у првом случају, у ходу, он је за један сантиметар и три милиметра већи но у другом — за време стајања. (наставиће се) Д. Ђ. Алимпић.

УГОВОР 0 ОЛУЖБИ

Веоградска полиција је ових дана извршила у целом Београду ревизију да ли су све кирајџије пријављене и да ли су све слуге упиеане. Поред осталих интересантности за полициску власт овом је ревизијом утврђено и то, да се „Правила о односима слугу и њихових газда® различито разумевају и различито нримењују. Ми ћемо навести само два примера, 1. Утвр^ено је да поједине слуте и њихове газде о својим односима немају ни »служитељске исправе" нити уговор потврђеи код власти, а многи нису имали никакав писмен уговор у опште. Нарочито је то чешћи случај код слугу, -који временом постају мајстори и на које се, због тога, мо[1а нримен.ивати закон: »Уредба о еснаФима." Том ириликом утвр^ено је да и неке полицијске пласти, позване да примењују Иравила о односима слугу и њихових газда, иалазе, да шегрти и калФе и ако су уписани код свога еснаФа, саобразно еснафској уредби, морају се покоравати одредбама поменутих правила: морају имати и служитељске исправе или уговоре потвр1)Сне код власти. То је погрешно. По Правилима о односима слугу и њихових газда, служител.ску иоправу или уговор (обоје потвЈрђенб код власти) ,морају имати сви они, који немају самосталне радње и раде стално') код другог. За њих важи члан 25. правила по коме служитељску исправу морају имати: покућари, кочијаши, рабаџије, ћирице, нољске слуге, воденичари, момци: меса|)ски, механски, кафански, млекарски, пекарски и ашчиски, кува]шце, собарице и дадил.е, као и возари, скелеџије, лађари и амали ако су код другог погођеии или немају самосталне радње. Да су се правила ограничила на овоме не би било иикакве забуне у њиховој примени, јер би за остале, еснафске раднике: шегрте-ученике и калФе, за њихове односе нрема мајсторима остала једино еснаФска уредба. Али, у Правила о односима слугу и њихових газда унесена су и ова два члана: »Чл. 6. Исто тако служитељску исправу морају имати и ученици и шегртив и у упису означиће се време, кад се имају по 23. уредбе о есна^има, привести дотичном еснафу ]>ади нолагања испита за калфу. »Чл. 7. Трговачки помоћници, као и они који по механама и каФанама раде под рачун, морају имати закључене уговоре с господарима. Занатским калФама стоји до воље да ли ће закључити уговоре или имати исправе ио чл. 5. ових

') За надничаре у Београду Управа града Београда наредбом установила је »радничке књиге,* које због своје непрактичности нису дале жељени резултат.

п[)авила, али једио од овога двога морају имати«. Из паведенога текста ових двају чланова јасно се види, да се приликом доношења Правила о односима слугу и њихбвих газда није имала у виду еснаФска уредба, и да су правила израђена независно од уредбе с намером да регулишу односе између слугу и њихових господара, неправећи разлику између еснаФских и нееснаФСких радника. Јер, кад се зна, да је еснафска уредба закон и да су њоме већ регулисани односи еснафских радника, шегрта-ученика и калФИ према њиховим мајсторима, онда се Правилима о односима слугу и њихових газда није могло прописивати нешто што .је протиино закону, пошто правила немају снагу закона; онда се правилима није могло наређивати да се занатски и остали шегрти и калФе морају уписивати и код полицијске власти или имати уговоре (калФе) нити се њихови одпоси према мајсторима могу мимо закон који важи регулисавати правилима. У §. 10., 11. и 32. еснафске уредбе прописано је да се шегрти-ученици и калФе морају уписивати код свога еснаФа, а §. §. 12.—22. и 32—52. регулисани су тачно и односи њихови према мајсторима, па су еснаФском уредбом прописане и казне за оне који не буду по прописима те уредбе поступали. Према овоме, занатски шегрти и калФе морају се унисивати у своме еснафу, а не код полицијоке власти, то је чак у чл. 8. правила. можда и случајно, речено: »наређењима чл. 6. и 7. ових иравила не мењају се одредбе прописаио у у])едби о еснаФима, које .се односе на калФе и ученике«. Дакле, докправила о односима слугу и њихових газда регулисавају односе између слугу именованих у чл. 5. правила и њихових газда, дотле еснаФска уредба регулисава односе између еснаФских шегрта и калФи и њихових мајстора, и према њима мора се увек примењивати еснаФска уредба а не Правила о односима слугу и њихових газда. 2. Мишљења се размимоилазе и у томе: од кад стварно важи уговор закључен о служби, и да ли тај уговор ако није уписан у служитељску исправу треба код влаоти потврђивати. Уговор о служби закључен између слуге и газде постоји одмах чим се и погодба о томе прекине (чл. 1. правила). Уговор о служби као такав постоји и пре но што се он код власти потврди, и онда за тај уговор, пре његове потврде, важе чланови 20. и 35. Правила о односима слугу и њихових газда. Ни један ни други не могу безузрочно одустати од већ закљученог уговора и онај који би То учинио треба да буде кажњен. Овим је у исто доба утврђено да оно погађање слуге »на пробу® више н 1 постоји. Не може се слуга отпустити или он отказати службу у оном међувремену од закл.учења уговора до његове потврде код власти, ако за отпусг или отказ нема законеких узрока.