Полицијски гласник

СТРАНА 180

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 22

дозрења, али само тако, ако буду испуњени услови, који се прописују у ирве две тачке, а које одговарају §-у 236 т. 2 под а) и в) кр. п. Одмах после овога говори се о томе, како се може добити саставни доказ код убиства и телесних повреда, а како код свих других кривичних дела, набрајајући и основе подозрења, који могу послужити за образовање саставног доказа и у једном и у другом случају. ■— Све је ово изложено без икаква реда и нејасно чак и за доброг правника, а камо ли за ондашње често и неписмене судије. Јер, кад се узме на ум, да се нигде на другом месту није говорило искључиво о основима подозрења и о томе какви они треба да буду, што суди-ја безусловно мора знати пре него што почне образовати саставни доказ, него се на једном месту у кратко о свему томе говори, ту онда само може бити више штете но користи од саставног доказа, као што је у остадом и било. (наставиће ое) Д-р Бож. В. МарковиЂ. ' ' О П Ш Т И Н А (НАСТАВАК) Претварајући много пута општину у бусију, која је имала да заштити политичка права грађана или да их изигра, ми смо јој сви редом одузимали од онога , што је она требала да буде, те је, тако, према приликама она била или средство државне управе, да државни живот заошија натраг по неколико деценија, или да се партизанским пркосом укочи државни живот без обзира на последице, које су отуда излазиле. Уз овај главни узрок, нема спора, упоредо се могу истаћи и три рата, вођена са Турцима и Бугарима, који су из основа изменили економске и Финансиске прилике нашега народа, и непосредно кочили оваки редован и миран развој дрЖавнога живота. Свему овоме разложно се може додати и преоптерећеност општинских власти, која је настала од 1876. године, када су изменом грађанског судског поступка и полицијске уредбе, пренесена на њих знатна суђења по грађанским и кривичним делима, као и многобројни иослови, који су потицали из примене других закона, у колико су ови са развијањем државе доношени. Признавајући, овако, грешке свију нас, а напосе оних, у чијим је рукама и вољи била могућност да се све ово избегне, ми остављамо да суд о овоме донесу она поколења, која ће бити далеко од сваке жучности и личнога расположења у оцени људи и: догађаја, а сада да пре^емо на садашњу општину као административно-нолитичку чињеницу и разгледамо: каква је она сада и каква треба да буде. Да би оцена садашње општине била што тачнија, потребно је да учинимо једно кратко поређење између садашњега закона о оиштинама и онога који му је претходио; управо да нађемо разлику, ако ова и у колико постоји, између садашње и пређашње општине. Прелазећи, дакле, преко онога краткога периода од 21. марта 1902. године до 22. Фебруара 1903. као дана прве измене закона о општинама, који је враћен у живот Уставом од 5. јуна 1903. године, и приступајући овоме послу, ми одмах имамо да констатујемо, да је садашња општина скоро остала оваква иста, каква је била и по закону о општинама пре овога.

Задржавајући своју двогубу улогу — једно самоуправнб установе и једне најниже чисто државне јединице, општина је задржала и све оне послове, које је дотле имала. У погледу самоуправном коракнула је напред, јер је систем изборнога представљања у локалном часништву појачан смањеним цензусом и увођењем тајнога гласања, а право мешања и надзора државног сужено чланом 148. и 149. закопа о општинама, јер је уклањање општинских часника и општинског одбора одузето од надзорне управне власти и пренесено на Државни 'авет. Исто је тако пренесено на Савет и питање о умесности рада надзорних власти у задржавању одлука: збора, одбора и суда општинског (чл. 152. зак. о општинама), као што је чл. 170. и питање о правилности избора општ. часника остављено Државном Савету. И избор општинског особља заштићен је од утицаја државних власти, јер деловође и писаре поставља сам опшгински суд (чл. 113) а благајнике, инжињере и лекаре сам одбор (чл. 112 и т. 11. чл. 86) тражећи за ове пооледње само мишљење дотичних министара о исправности њихових квалиФикација. У ред концееија, које су учињене општинској самоупраки овим законом, свакако долази и она, да општине не морају имати више од 200 иунолетних грађана., а да с обзиром иа месне прилике могу бити и испод овога броја, јер по закону од 1866. године и ако овај број није био одређен, државна је влает могла силом груписати две или више омштина у једну (чл. 3. т. 2 и последњи став) а по изменама, пак, од 11. јуна 1884. годипе, општина није могла имати мање од 500 иореских глава. Ово су битне разлике изме^у старе и садагпње општине; и, ако се сада ставимо на гледингге оних, који или из политичких рачуна или из иоиуларности траже за општину скоро аутономна права, са искључењем свакога утицаја и надзора државног, онда бисмо могли рећи. да сада ми имамо потпуно самоуправну општину. Да, остављајући јој сједне стране најшире поље рада на својим чисто самоуправним пословима, а дајући јој, с друго стране, големо учешће у чисто државним пословима, као што је суђење грађанских спорова и кривичних ствари ; даље суделовање у извођењу многих привредних и Финансијских иослова, мо ]Јали би признати, да су за сада засићени свачији захтеви. Овако би се, велимо, могло рећи, кад се општина наша посматра са тачке коју смо напред поменули. Међутим, посматрана она са једнога другога гледишта, на коме и сами стојимо, са гледишта наших државних прилика и потреба, она оваква, каква је, не вал.а, скоро ништа. Јер, и ако смо у извесним приликама истицали у овоме напису, како је неко од оних, који су суделовали у стварању наше опгатине, био либералнијих погледа, ми тиме нисмо рекли да се и ми сами одушевљавамо општином америчком, швајцарском, или каквом другом нопут римских мунципија. Не, ми смо то само истицали као погледе дотичних лица и установа, уносећи се увек у осећања оних, који су тражили, да и наша општина одговара начелима сувремене општине других народа. Ми, пак, лично, признавајући потребу да се општине могу самостално развијати у својим чисто самоуправнним локалним питањима и стварима, које не прелазе преко граница њихових атара и не засецају у опште заједничке интересе државне, о којима води рачуна и старање сама држава, дола-