Полицијски гласник

(ЛТАНА 254

оних лица која без дозволе власти врше лекарске послове ради своје користи. Прематоме ова два законска наређења нису ни у каквој противности и оба имају законску примену, јер се по § 334. а. крив. закона имају кажњавати они, који и преко забрано надлежне полициске власти лече, ако то раде бесплатно, а по чл. 16. тач, 7. закона о уређењу сапитетске струке кажњавају се они који без дозволе надлежне власти ради своје користи лече и њима се тај рад не забрањује претходно па да после (ако опет лече) буду кажњени, него се одмах кажњавају, док онима, који лече бесплатно, мора се лечење прво забранити, па акб и мимо забране то раде, биће то § 334. а. крив. закона кажњени. Дакле, § 334. а. крив. закона није замењен чл. 16. тач. 7. зак. о уређењу санитетске струке и ко буде послушао Упут г. Ђорђевића погрешиће. 1 ) 27. На с.тр. 447—472 »Упута« г. Ђорђевић је навео законска наређења и неке расписе како треба извршивати пресуду по кривичној чаоти. Говорећи поимепце о извршењу смртне и повчане казне и казне робије и затвора није нигде поменуо како се извршује казна заточења. Наро чито, у оном делу, који Говори о томе којим се казнеиим заводима спроводе осуђеници, није ништа казао коме ће се казненом заводу упућивати они који су осуђени на казну заточења, а то је било потребно рећи јер су наређења о спроводу осуђеника казненим заводима мењана врло често због великог броја осуђеника и малог простора у казненим заводима. Расписом министра унутрашњих дела од 7 Фебруара 1898. год. ГШ 2844 достављено је полициским властима, да је министар правде решио, да лица осуђена на заточење ову казну издржавају у пожаревачком казненом заводу, и наређено је полициским властима да тако одтад поступају. Ово наређење до данас није измењено и лица осуђена на заточење спроводе се из целе Србије ради издржања казне у пожаревачки казневи завод. Оваквих погрешних »разлагања и објашњења, пуна је ова књига, и ми сматрамо за дужност исписивати их овде, да би они, којима она дође до руку, а неби се сами могли определити, могли лакше увидети, шта им треба чинити. Али због малог простора листа ми ћемо изнети још само неколико примера. На стр. 29. »Упута« прештампан је распис министарства унутрашњих дела од 14. августа 1906. год. № 17066., а штрајкачима. Због чега је он прештампан ? Шта има у њему што властима пре није било познато ? Каква је корист од њега? Шта имају власти из њега научити? Сва радња власти ипак је ограничена на приватну тужбу и сгање ствари остало нерешено као и пре овога расписа. Оно што треба регулисати законом не регулисава се ра-

Ј ) За тач. 26. чл. 24. закона о уређењу санитетске струке и о чуваљу народиога здравља, коју такође г. 'Јлорђевнћ овде помиње, вреди оно што смо раније казали говорећи о § 334. крив. зак. и о § 19. о држању и продавању отрова и отровних ствари, а при том треба имати у виду и тач. 7. чл. 16. зак. о уређењу еанитетске струке.

списом, па такве расписе не треба ни прештампавати. На стр. 160. аУпута« г. ЂорЈ)евић препоручује: о сваком случају извршене крађе дужност је иследне власти да одмах путем телегрзФа извеоти све полицијске власти. ако би још неко послушао овај упут телеграфи не би могли ништа друго радити до да отправљају полициске расписе. Изгледа да г. Ђорђевић није знао за §. 36. закона о телеграфу и телеФону. као ни за расписе издане од надлежног министра, за шта се и кад може и како употребити телеграФ. На страни 340. »Упута« објашњавајући § 20. полициске уредбе г. Ђорђевић вели да окривљени може имати у иступним делима застуиника, , док по чл. 153. устава окривљени може у свима кривичним делимп, па и у иступима, имати пранпоца. а не заступника. »Приређујући« ову књигу г. Ђорђевић се није могао уздржати а да не да неколико- де ('иниција које су са своје непотпуности врло интересантне. Ево неких. На страни 2. »Упута« говори се о мерама за заштиту личности и права појединаца, па се овако наставља: »Те мере у главном изводе полициске и општинске власти а можемо их подслити : 1., на рад органа који ће спречавати људе у извршењу недозвољених рђавих — дела и старати ое око одржања реда и мира, а по извршеном кажњивом делу гонити њихове извршиоце (ту долази рад: жандарма, стражара, патрола, потајника и т. д.) и 2., на мере којима се сумњивим лицима: скитницима п нерадницима као и зликовцима још унапред избија свака могућност за вршење казнених дела (а оне су : полициски надзор, кажњавања — скитница и нерадника ипротеривање истих у друга места; вођење надзора над странцима, који у извесно место долазе; строга примена закона и других прописа који се односе на издавање и контролиоање путних исправа; потереза зликовцима и хајдуцима као и друг;' мере) (( , Овоме не треба коментара. Имајући у виду превентивне и репресивне мере које полиција као чувар јавне безбедности треба да предузима, лако је увидети »правилност« пигнчевих назора. Да би читаоци »знали« шта су разбојници и хајдуци навешћемо дефиницију са стр. 57. »Упута«. »Разбојништва, злостава и убијства који се дешавају на друмовима, у пољу, на тргу, салашу, и у опште ван села или вароши, где иије власт у стању да предузима све мсре за јавну безбедност личну и имовну, а често пута, и у самом селу и варошима пзненадним нападом, кад се нико не нада — јесу дела обично оних људи, који су се стално одали рђавом животу. Ова дела врше се са планом и дрско, а њихови извршиоци не зазиру ни од чега. Људи који таква дела врш : називају се: лоповима, зликовцима, разбојницима и хајдуцима«. Невероватно је да ће који ма и најслабији читалац овога »Упута« првмити ову дефиницију.

Са колико озбиљности г. Ђорђевић гово.ри о овим стварима —- хајдучији нека послужи овај цитат са стр. 67. »Унута« ; »Природно је, да ће овакав осуђеник гледати. да пошто но то улучи прилику да иобегне; па тако и бива. »Тешко је. таком осуђенику свладати се и не покушавати ослободити се затвора, робије, које има да траје 10, 15 и 20 година кад се с једпе стране .зна, да је то време читава вечносг, а с друге стране нађе се у пољу на чистом зраку, V мирисној трави. у знатној слободи, гдм видиљуде, младе жене, девојке, чује песму. осети сласт живота". Ево, како г. Ђорђевић дефинише сведока: «Сведбк је оно лице које је у стању да лред влашћу покаже, објасни, открије ма какву околност или прилику вдзану за кривичн.о дело(стр. 269.). Кад се ово упореди са оним што кривичнм суд. постулак тражи од сведока, види се да је ова деФиниција, поред осталога, и непотпуна. По њој изгледа да онај није сведок који би сведочио какву околност или прилику »везану с< за кривца или приватног тужиоца. На стр. 206. »Упута« пише м ово: »утврђивање постојања кривичпог дела потребно је стога, да би се утврдило: може ли бити у опште кривичне одговорнцсти ма за кога за извесно учињепо дело к . Ово је, види се, г. Ђор^евићев оригинал. И т. д. и т. д. »Упут« по садржини не долази у лепу књижевност, али се иипак од писца мора тражити да пише јасно, да му је стил примамљив, а тога свега овде нема. Ми ћемо као примере врло рђавога стила, поред већ наведенога, навести написе са стране 64,. 71., 90. (претпоследњи став) 218. други став) 226 ,ј ; {бр. 78.) 233. (други став подбр. 107.) 306. (»тек онда 11 место »дотле«) 323. (иод бр. 386.). Исписивати то овде немогућно је због малог простора листа. Али што мо,'>амо исписати, то су оне силие грешке у језику, и то чинимо нарочиго због тога што изгледа да правницима није нужно знати српски. Од важнијих погрешака навешћемо ове: сумљив, немогуће, погпто (пије нрилог), по кадшто ипо кад што (прилог), варошка управа Боограда, плитка земља, кречом, убилац, убијца, убијство, самоубијство, (ове речи у кривичном закону су свуда штампане без ј.) кад личност, право или имаовина буде пападнута, раоматрати, орган »Иолициског Гласника«, мртав организам. женскаи женско (као именица место женскиње) направити увиђај, човечије, мнење, заклетва се вршп над сведоком, тавно, тужбу потписује иследник и деловођа, одпочнњати, одпочне, одпочето и т. д. У овој књизи нису оштампане »штампарске иогрешке«, а њих доста има, те због тога многе можда пишчеве грешк0 морају се сматрати као штампарске грешке. После овога сасвим је ,у реду запитатп се шта је био разлог те ]е министарство унутрашњих делапомогло штампање ове књиге. Она, као што смо видели, нити је добар зборпик којим би се ор-