Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 253

и ацетиленског пламена који су кроз нарочите цеви спровели у браву касе, нградљивци су ову врло лако отворили и, разуме се, однели све што је у њој било (112.587 дин.) Пе зна се просто шта је интересантније у овој крађи: да ли додазак крадљиваца на место извршеног злочина, или начин извршења, или бегство по извршеном злочину. Ево како је цела ствар текла: 12. маја тек. год. дошао у хотел један господин, стар око 25 год., врло лепо одевен, и затражио собу на првом спрату. Понудили су му једну собу са иагледом у двориште, али је он не хтеде примити, већ пође разгледати остале празне собе, и најзад се заустави у соби Бр. 104, која се налазила изнад мењачнице. Господин овај говорио је врло добро Француски, и у књигу путника уписао се као инжињер Лагас из Амстердама. Одмах сутра дан, т. ј. 13. маја тек. год. приспела су у хотел два путника из Немачке и узели собу до собе Лагасове. Путници ови имали су врло тешке путничке куФере, а пријавили су се као Пијер Клајн и Карл Трант. Лагас није обраћао никакву пажњу на своје суседе, нити су опет ови ма чиме показивали да га познају. 14. маја у вече, Лагас се повукао у своју собу око 8 сати, а у 11 позвао је момка и послао га да му донесе куфер са стварима са централне железничке станице; куфер је био необично тежак. Одмах по пријему овог куфера. Лагас је привидно закључ&о своју собу, али су мало после у њу ушли Клајн и Трант, и »посао« је одмах отпочет. Прво су у патосу избушили око 40 рупа да би лакше и без шума дигли даске, а затим оу на нлафону мењачнице пробушили једну малу рупу, и кроз ову провукли затворен кишобран. У овај кишобран који је, разуме се, одмах отворен, падао је малтер са плаФона, у коме су здочинци необично брзо и вешто направили отвор, дужине 50 а ширине 30 см., кроз који су, помоћу плетених лествица, сиш.ш у мењачницу са потребним оруђем. Оруђе ово нађено је на месту извршеног з.аочина; то су мале електричне лампе, турпије, сврдло загвожђе, ћускије и један мали парни казан за произвођење оксигенског и ацетиленског пламена са топлотом до 3000 степени. Из овога се лако увидедо, да се имало иосла са виртуозима у обијању каса. Пре него што су приступили главном послу — отварању касе — злочинци су предузели све мере предострожности да их ко не би видео или чуо. У овом циљу прво су, помоћу јексера, заглавили врло вешто браву на вратима са улице, а по овоме су заклонили прозоре нарочитим заетирачима — да се слоља не би опазила светлост у мењачници. Застираче на прозорима утврдили су помоћу сврдлова, јер би се укуцавање јексера могло чути. Најзад су и око оаме касе направили мали заклон, опет номоћу застирача. Само отварање касе злочинци су извршили веома брзо и лако. Помоћу ацетиленског пламена, који је производио топлоту до 1500 степени, истопили су без икаквих тешкоћа челичну нлочу, која по-

крива браву, потом су ову извукли и каса је била отворена. На овај исти начин огворили су и трезор у унутрашњости касе, и из истог узели и однели: 60.000 динара у разним хартијама од вредности. 20.000 дин. у белгијским новчаиицама и 19.614 дин. у разној звечећој монети. Сва три злочинца беху наредили да их пробуде у 4 1 !, часа изјутра, да би стигли за воз у 5 ч. 22, те према овоме изгледа да су »носао« свршили пре 4 часа. Два Немца су доиста отнутовала овим возом, изјавивши при пола?ку да иду у Остенде, а Лагас је отпутовао возом у 5 ч. 59 У хотелу је, при поласку, изјавио, да иде у екскурзију за 1—2 дана, те да с тога и не носи све своје ствари. већ само један куфер. На железничкој станици узео је карту до Малине. Крађа је откривена тек ско 8 часова изјутра, када је служавка дошла да мењачницу отвори и почиоти. На неколико дана по овоме, Клајн и и Тронт, односно Горски и Кол !' били су затвороии у Брислу, атрећи, Виљем Кислинг, звани Лагос, у Луксенбургу. Већина украдених хартија беше откривена у разним местима. Истрагом је утврђено, да су се злочинци по извршеној крађи саста.ш у Брислу, а одавде на аутомобилу отишли у Екс-ла-Шапел. Лагос, најинтелигентнији међу злочинцима, био је обичан кафански момак, али је, и без инжињерске дипломе, разумевао употребу ацетиленског пламена. Ово је, у колико нам је познато, први случај у коме су се злочинци послужили ацетиленом. Што се тиче аутомобила. они су већ одавно у употреби. Ноћу између 7. и 8. јуна ове год. три крадљивца дошла су на аутомобилу пред једну вилу у БоатсФору, опљачкали је и с пљачком у највећој брзини одјурили у правцу Брисла. Помињемо још једну дрску крађу, која је извршена помоћу хлороФорма 18. маја ове год. у једној споредној поштанској станици у Лондону. За време док је управник ове станице био са госпођом у позоришту, злочинци су се увукли у у зграду и добро се сакрили. Чим су се жртве вратиле кући и полегале, злочинци су се привукли њиховпм собама помоћу хлороформа успавали их, а затим дохватили кључеве, отворили касу и ормане и из ових однели око 3000 динара. Сутра дан онљачкане су једва пробудили, Такви су сувремени злочинци. Да ли им је дорасла сувремена полигдија? Науком се могу сви користити: добри као и рђави; полиција као и злочинци. Морамо, на жалост, признати, дајеполиција у овом правцу изостала далеко од злочинаца. Док су ови остварили огромне прогресе, идући за научним открићима, дотле је, напротив, полиција и до данас остала онаква иста каква је била под старим режимом и у ночетку ирошлог века. 1'егрутовање, методе, принципи, све у опште исто је има већ читав век. »Потребно је — вели Едмон Локар уверити полицијске чиновнике, који су

тако непажљиви и негговерљиви према научном прогресу, да је за све већи и већи прилив способних и документираних злочинаца иотребна потпуно нова полиција која ће, поред рутине Габорија, Клода и Лекока, располагати и другим знањима. Псето може наићи и на лажан траг, али отисак стопале никад не вара." Радови НичеФора, Рајса и Отоленги-а прокрчили су пугкојим треба ићи. Истраге се морају водити у духу науке. Не треба бити пророк, па предвидети, да ће полиција будућности, организована да одговори потребама времена, боље плаћена, и строже рекрутована, убројавати у своје особље инжињере и хемичаре, докторе медицине и права, као и вештаке снецијалисте у разним стварима. Само под овим условима допуштена је нада, да ће у борби противу злочина победити представници друштва.

ШТ ЗА ПОЛИЦИЈСКЕ И ОПШТИНСКЕ ВЛАСТИ приредио Ђур. Ј. Ђор-ђеви^ начелник окружнп. (СВРШЕТАК) Према овоме, све оно што је г. Ђорђевић навео, говорећи о поступку за кривице предвиђене појединим специјалним законима, а за које у дотичном закону није изрично казано како ће се извиђати, нетачно је и по томе »учењу (с не треба поступати. 26. На страни 351. »Упута,, г. 'Борђевић је рекао како је 334. а. кривичног закона замењен тачком 7. члана 16. закона о уређењу санитетско струке и о чувању народнога здравља, којн је члан доцније донесен. Да би читаоци могли боље уочити разлику у наређењима § 334. а. крив. закона и тач. 7. чл. 16. зак. о уређењу санитетске струке и народнога здравља, навешћемо их овде оба. § 334. а. кривичнога закона гласи : »онај коме је од полицајне власти лечење забрањено, ако спољне или унутарње болести иггак лечи, да се казни затвором од једног до двадесет дана или бојем до двадесет и пет удараца«, а тач. 7. чл. 16. закона о уређењу санитетске струке гласи: »ко нема надлежну дозволу на вршење извесног лекарског, ранарског или примаљског посла, а упушта се у лечење ради своје користи , казниће се новчано од 50—200 талира или затвором од 10—20 дана према упорности и понављању преступа; ако ли кривицом такве лнчности, или услед нецилисходног лечења од њене стране, неко се оштети, осакати или умре, судиће се по закону криминалном, Овамо спадају и опи магистри или патрони хирургије, бабице и специјалисти који би се упуштали у лечење за које немају дозвољен.е од надлежне власти". Из самога текста ових двају законских наређења види се, да § 334. а. крив. закона говори о кривици и казнп за оне који лече унутрашње или сполЈашне болесги ако им је то од полициске власти забрањено. док чл. 16. тач. 7. закона о уређењу санитетске струке предвиђа кажн.авање