Полицијски гласник

СТРАНА 252

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 31

строго кажњавана, а која се данас по нашим савременим правним појмовима и законима казне ммого блажије или се не казне никако. Крвна освета, која се данас сматра и казни као и обично убијство, са олакшавним и отежавним околностима у колико постоје, била је до скора дозвољено дело, па чак и дело части, и онај који би се усудио, да крв крвљу не опере, сматран је за кукавицу и за човека, коме је опстанак у друштву немогућ. До скоро је на пример отмица девојке сматрана у нашем народу као узор дело јунаштва достојно одраслог мушкарца, док се данас то дело сматра и казни као тешка кривица противу личне слободе воље и кретања. Наш народ по селима и данас сматра, да то није ништа неморално довести девојку у куКу и са њом. живети невенчано по неколико месеци до венчања, и кад власт ово гони и кажњава према закотгима, народу то не иде у главу како то сме да буде и загато. Тровање је сматрано у средњем веку као фино дело, достојно ондашње грубе и непросвећене аристокрације, док се данас исто сматра као најгадније и најподлије убијство. Код Римљана тапиз оца породице био је неприкосновен, тако да је ра1;ег ГатШаа имао право по своме нахођењу просто убити своје неваљало дете, адазато иикоме не одговара, док се данас ово сматра и казни као обично убијство. Иамерни побачај — аћоНиз ргоуосаШа, казнп се данас досга строго, док је у ранија времена код неких народа то била обична ствар, која се није ни истраживала, ни казнила; код других на против кажњавала се као и обично убијство. 0 кажњивости оваких дела у разна времена и код разних народа нећемо овде говорити, јер је та кажњивост увек била резултат степена културе и наравствености дотичнога друштва. Овде ћемо се позабавити само са једном врстом убијотва и телесних повреда, која се почиње јављати у модсрном веку код цивилизованих народа и која обећава у будућности обилат материјал за јуриспруденцију и јурисдикцију кривичног права. Није нам познато, да ли је код нас већ био који овакав случај пред судом, али са временом појавиће се и код нас ова врста кривичних дела, ма да је писац ових врста већ имао у пракси један овакав случај, који му је и дао повода, да се позабави овим питањем и да га стави правницима и у опште криминалозима на размишљање и третирање. Реч је о намерном »тровању« инфекциозним бакцилима. Данас је познато, да је у опште могуће човека намерно инфицирати каквом инФекциозном болешћу, па ако је то још болест опасне природе, могуће је на тај начин уклонити свога противника са света. Убица увек бира средство и начин, како ће своју жртву смакнути, а да се постојање дела не докаже или, бар, да се не докаже његова кривична одговорност. Наравно овде је реч само о убијствима намерним и са предумишљајем и планом у опште. Средства код вештог и хладног

убице, често пута су тако вешто подешена, да власг и не сумња у природну смрт жртве, а тако исто ни Фамилија, или у најго;>ем случају још отекне уверење да се дотични сам убио. Да је употреба овога средства, т. ј. телесно и душевно руинисање. или чак физичко , морално, па често пута и материјално потпуно упропашћивање, дакле убијство свога ближњега, данас у опште могућо помоћу намерне инФекције каквом опаком болешћу и код простијег света, а у толико могућније и сигурније код интелигенције, а нарочито код лекара и хемичара, то је јасно и несумњиво. Случај", који је потписати имао у пракси као иследник, састоји се у следећем: Перса, одвојено живећа жена Стевана Н. из Г. у срезу азбуковачком, округа подринског, саживи се блудно са једним сељаком нз суседног села. Са Стеваном је имала два синчића. Перса је хтела, да се са свим опрости Стевана, како би се могла венчати са св >јим милосником, и то би може бити могла успети и редовним путем, али њој није било само стало до тога, да добије развод брака, већ јој је главно било, да дође и до Стевановог имања. Стеван је према тамошњим приликама на селу био богат човек, а њен милосник и ако угледан међу сељацима, био је сиромах и важио је као пропалица и неваљалац. Перси је дакле било стало до тога, да Стевана нестане, да умре и да његово имање наследе његови и њени малолетни синови, па да она исто ужива и да као старатељ деце са туторима и њеним милосником са истим имањем располаже. Не смејући, да се реши на просто и обично убијство, ова покварена и препредена жена у договору са својим милосником, који је такође бистар и довитљив човек, утврди и изведе свој план, на овЈкав начин, који је за тамошње навике, где у сличним случајима обично влада као оруђе сикира, нож или пушка, веома необичан, управо јединствен. У то време 1904. и 1905. год. владао је у овим крајевима, поред шарлаха, дифтерије и богиња. тифус (врућица), који је услед рђаве хране, рђавог начина живота и крајњо сиротиње, сатирао ових гладних година масу становништва. Перса или њен милосник, не зна се тачно, долазећи у среско место послом код лекара, чули су како овај Фамилији појединих болесника од тиФуса, даје паметне савете о нези истих и о чувању здравих, да се не заразе и не разболе. Лекар је био млад, идеалан човек, који је свакоме давао савете и упуства, које наука данас може пружити, не жалећи труда и времена, само да помогне тадање бедно стање народа у ономе крају и да заразу пресече, сузбије и уништи. Слушајући то Перса. или њен милосник, сазнали су начин, како се зараза тифуса прима, како се преноси, како се болесник негује и чува, како се храни и како се околина његова обезбеђује да се не зарази. Деклинишући и рашчлањавајући ове савете тачку по тачку, Перса са својим милосником дође на мисао, да је на овај начип могуће човека заразити и упропастити, па одмах то и покуша на своме мужу Стевану.

Изненада Перса ое врати у кућу своме мужу Стевану, који ју је непрестано тра : жио и звао »на продужење брачиог живота,* јер је она била до душе врло лепа, да је сиромах Стеван лудовао за њом. Из почетка, привидно, Перса се прављаше, као да се покајала и да је тврдо решена, да му остане добра и верна жена. Она је имала једног од тифуса тешко оболелог рођака у близини, кога је често обилазила. Сведоци су тврдилн, да је она хаљине, рубље и изметине од овога болесника носила кући мужевљевој. Ово она није чинила из незнања, пошто је себо знала добро чувати, и сваки час је се прала и умивала, одвојено од мужа јела и одвојено спавала. Шта је све она радила са овим болесничким изметима и са. оним зараженим стварима и како је она свога мужа тифусом инФицирала, то овде није лотребно описивати, главно је то, да се њен муж после 26 дана, од како му је она догала у кућу, разболи од тифуса; дакле и стадијум инкубације слаже се. Услед рђаве неге (јер му је она пошто је ватра прегала давала нарочито тешку, чврсту и љуту храну, а знала је од ^екара, да је то опасно, погато су црева код тих болесника болесна и рањава), Стеван подлегне болести и умре. Сеетра његова, која га је неговала, разболи ое такође, али прездрави, а жена му Иерса остаде здрава и читава, јер се је она знала добро чувати, а кад је и морала да уђе у вајат код болесника, одмах се после прала и нресвлачила. Иа тај је начин Перса свој план тачно извела и успела (евршиће се) №1. П. СрећковиЋ

СУВРЕМЕНИ ЗЛОЧИН И ПОЛИЦИЈА

Неоспорно је, да су злочинци у последње време усавргаили у знатној мери свој начин рада, користећи се резултатима и открићима науке. Ово нарочито вреди за опасне крадљивце, који ревносно прате свако Цаучно откриће, којим се могу користити у своме „послу". Крађе помођу хлороФорма познате су већ одавио, а хемијским знањима служе се у велико ФалсиФикатори животних намирница. Зар нема ваздан људи, који се ослобођавају својих досадних сродника, Фаворизирајући њихове склоности ка алкохолу, морфијуму, опијуму и т. п. које их на крају крајева упропагаћују. Сва тровања у ствари су резултат науке ; познавање органских отрова — алка.шида отежава у знатној мери констатовање правог узрока смрти отрованих лица. Ван сумње је, да ће криминалитет у овом правцу све више и више напредовати. Већ одавно лекари иредсказују, да ће се тровање у будућности вршити помоћу бакцила. * * * Ноћу између 14. и 15. маја тек. год. извршена је нечувена и до сада јединствееа крађа у једној мењачници, која се налазид«, у приземном спрату хотела »ТегтЈпив-а", у Анверу. Помоћу оксигенског