Полицијски гласник

КРОЈ 31

ПОЛIIЦИЈ С КИ ГЛ АСН ИК

СТРЛНА 251

ској преданога пријатеља свога. Од тога доба рад је за конгресе нагдо напредовао. У декембру прошле године утврђено беше да се конгр >с држи у Бечу 5, 6 и 7 марта (по нашем календару). За тај циљ оппггина бечка беше ставила конгресу на расположење све штр би могло увећати интерес за ову ствар. Одбор општине бечке одмах је изјавио, да ће у част конгреса приредити банкет о свом трогаку, а влада бешс ставила на расположење лрипремноме комитету у Министарству трговине читаво одељење с једним шефомначелу. Министар правде саопштио је, да ће он из свога буџета покрити све трошкове око штампања конгрескпх издања. Министар унутрашњих дела беше наредио да се у свима већим местима образују месни одбори за циљ коигреса. И тако конгрес беше осигуран. Пријаве за конгрес нагло су долазиле, ма да се за чланство, плаћало 8 круиа. И ја сам у почетку ове године добио карту под броје.м 328. Припремни Одбор рачупао је на 5 до 600 члапова. Међу тим пријавнло се 1.850 чланова. Комитет беше оволиким одзивом изненађен. С тога су многе ствари биле неспремне, јер су пријаве последњих дана износиле по 120 дневно. У понедеоник 5. марта у 10 сахата пре подне беше се око 2000 душа скупило у дворани музичкога друштва (Ми81куегејпваа1). На уласку у салу сваки члан је добио прво члански знак и пуЕЈо разних списа конгреса и извештаја скоро свију друштва бечких за заштиту деце. Тачио у 10 сахата члан лрипремнога Шммтега г. др. Нернрајтер. бивши министар просвете и вођа велепоседннка у народној скупштини, отворио је са н.еколико речи ко[Iгрос у име комитета. Поштоје коигрес отворен, приступило се конститусању. За председника би изабран г. др. Ј осиф М. Бернрајтер, тајни сапетник и минис1'ар у оставци (Б-г ЈозеС ВагепгеШгег, §еће1тег Еа1; ипс1 М1п181,ег а. Б.). За тим је изабраио 12 потпредседника. Међу овима кнез Лихтенштајн (В-г Ес1иаг Ргтг уоп ипс1 ги ^1сћ1:еп'84вт| председгтк друштва за дечија склоништа у Бечу и г-ђица Лидија од ВолФринга (Ргаи1е1п Тусћа уоп ЛУо1Ггт§') председиик Песталоцијевог друштва у Бечу. Ово двоје помињем стога, што су они узели нарочитога учешћа у радовима конгреса. Кне,з Лихтенштаји као лредседник друге секције и одлични заступник напуштене деце у целој Аустрији, а г-ђицаВолФринг својим темељнтим реФератима о заштити деце против злих родител.а и иротив злих људи у опште. За пословође беху изабрапи шест чланова. Конгрес се конституисао необично брзо. За то је требало само толико времепа, колико је требало прочитати имена предложених чланова. Није било ни гласања, ни говора о томе. По свршеном конституисању узео је први реч изабрани иредседник г. Берпрајтер. Његов је говор од великог значаја, с тога ћу га у главноме евде саопштити. »Ја сам, рекао је, с луно права горд што сте ме, уважени чланови, позвали на чело овако одличне скупштпне. Моја је прва дужност да вам изјавим, да ћу све што ми је могуће учинити, да се посао конгреса добро свргпи, а за тим допустите ми, да вам се свима топло захвалим што сге из близа и из далека похитали овамо, те да заједнички послужимо великој идеји која нас је овде сакупила и којој смо вољни с пуно љубави да служимо. Ми можемо бити поносити гледајући у тташој средини тако одлично заступљену царску владу". За тим је поименце, у име конгреса захвалио влади, бечкој опглтини, страним изасланицима и свима великим удружењима која беху застулљена на конгресу. Констатовао јо да има 1800 чланова и 120 изасланика разних корпорација. »И ако је наш конгрес аустријски, он је.разбудио велико интересовање и далеко преко граннца наших. Ми имамп у нашој средини одличних гостијц из других држава и ја их у име конгреса с радошћу срдачно иоздр&вљам. Ако нас државне границе деле, оиет нас саставља заједничка идеја којо) сви служимо. Ја их иоздрављам као сараднике иа делу на коме се у свима државама с исти.м одуилевљењем и истом иреданоилКу ради 1 '. Најзад је поздравио и заступнике штампе. После ових Формалних поздрава ирешао је г. др. Бернрајтер на говор о идеји конгреса. »Ова идеја«, рекао је, »никла је из самога бића нашега времена, које примењену науку ставља у службу великих привредних и с.оцијалних циљева. То што ми овде спремамо то је један део великога, културнога покрета данашњих даиа у којима живимо, а уједно један нов доказ, да је наша генерација поред свега свога трчања за користима и добити, способна уздићи се у вигае идеале. 'Цил.еви народнога'васпитања без престанка се гаире. Питања о здравл>у и телесној способности омладине, свију сталежа без изузетка, занимају нас данас више но икада. Даиас се сматра као нужда да се омладина васпита у сигурном и брзоме суђењу, те да може ући у позитиван живот. Нова еволуција васиитне иолитике у коју улазимо с новим веком састоји се у томе, да иородица, оиштина, друштво и држава с извесним и одређеним иланом раде ма иодизању и гајењу деце од рођења, иа до њиховога стуиањ>а у самостални живот, тежећи да развију њихово здравље, тело, душевне и моралне сиособности. То огромно раширење васпитних појмова даје нарочито обележје времену у ком живимо. Пије више питање о школовању деце. Данас се исто толико пажње иоклања детету у времену ире и иосле гиколовања. Данашња генерација има да се стара о детету пре и лосле школовања као л за време школовања. Модерна наука о здрављу, морални и религијски постудати, настава од првих иочетака иа до свршене стручне наставе, све то су захтеви, који се стављају на генерације које настају. Из свега тога мало по мало ствара се

слика једне нове науке о васиитању омладине, која ће лолако захватити целокупну нову ге герацију читавога народа и ставља себи каоциљ; здравље, моралност, срчаност, сиособност и срећу народа. Све то има да се постигне интепзивним и раширеним старањчм за васпитање целокупнога подвЈлатка. Ова тежња образу.је постоље за наш рад. Од тога се одваја специјално питање о папуштеној деци и зашгитидеце, иитање које ће нас ових дана занимати. Јасн.О је да овде није у питању само заштита детега од напуштања и злостављања, заштита у ужем смислу; него је много шире поље пашега рада. Оно се протеже ца децу сирочад, напуште гу, покварену, неморалну, једном речју на децу, која су на путу дапропадчу. Тежња иам је да скоро изгубљеие понова вратимо народаој заједници и тиме увеличамо снагу целога народа. Држава и друштво треба иа овомлољу да накнаде, у интересу слабих и сиромашних, оно што су зле неприлике р!,ав.о учнниле. (иастакиће се) саопштио Д-р Ник. Ј. Петрови^

0 намерном „тровању" мнфекцнозним бакцилима и о кажњивости ованеог дела. Од када постоји друштво, може се позитивно рећи, да од тада постоје и кривичне радње у данашњем смислу речи. Појмови о томе, шта је недозвољено и шта је кажњиво, а шта је дозвољено и шта се сме радити, разни су код разних друштава и разних народа на земљи од вајкада. Док једно друштво сматра извесно кривично дело за веома тешко и казни га пајвећом постојећом казном, дотле друго друштво исто то дело сматра као врлину и не казни га, већ га често чак и похваљује или награђује. Док се у културном свету на пример разбојништво сматра као тешко злочино дело и казни се веома великом казном, дотле се на пример у Абисинији исто дело сматра као врлина и не казни се. Докле се код нас рапскИит — убијство родитеља, сматра за најтеже кривично дело, дотле на пример Хотентоти сматрају за најсветију дужност, да своје остареле и ослабеле родитеље побвју и поједу, те да их на тај начин ослободе мука, да друштво своје ослободе нелродуктивних отворова и да на тај начин оживе своје родитеље у себи самима, како би вечитр живели, јер ће и њихови потомци са њима урадити то исто.*) Крађу у Абисинији на пример сматрају у сваком случају као врло тешко кривичио дело и казне готово увек смрћу, док код нас крађа може бити често обичан преступ, па и иступ. По старом српском обичајном праву било је доста дела кривичних, која нису сматрана за кажњива и недопуштена, а која се данас пак казне строго, и обратно, било је извесних кривичних дела, која су *) По њиховим појмовима на сваки начин овим путем одржавају бесмртност душе и бесмртност материје .