Полицијски гласник

СТРАНА 2)8

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 34

иа да њиме веже врат. и оток мора сплаонути (СћетпИге! 1 НоскепрћИозорћЈе). Потпуно исто веровање влада. сада и у ОбернФатду. У западној Енгдеској ире неколико година оптужен је један раденик због крађе репе. Н.а претресу је молио да га пусте у слободу пошто је дело извршио само :*а то, да би своме сину-богал>у истрљао болесне ноге и тиме га излечио. Мухамеданци у Босни и Херцеговини имају нарочито средство за лечење укућана кад кога боли уво. Један од њих украде неко домаће корење, истрља га и изгњечи на камену, па сваког дана рано у јутру сипа болеснику у уво по једну кап тога сока. Маћедонци купају у нарочитој води болесника — епилептичара. У воду за купање мећу: јаје од кокошке која је први пут насађена ; нађени илиукрадени новац ; косу, трепавице, обрве и нокте. У Штајерској има маса омиљених средстава противу црвенога ветра ; необично добро дејствују ако су нађена или украдена. Најраспрострањенија су ова: облагање бакарним новцем: ношење бакарнога прстена, кесице са мишомором, црвенога канапа или у кожну кесицу сашивеног камФора и три зрна бибера. У Босни и код још неких јужних Словена често је разлог крађи веровање у необично дејство појединих ствари, укра,дених са мртваца. Тако на пример у Восни се верује, да јако липтење крви из носа мора одмах престати, чим болесник проиусти неколико капи крви кроз украдени прстен са десне руке каквога мртваца. Али по народном веровању не морају се увек красти разне ствари само ради лечења појединих болесги, већ и за то, да би се добило среће у кући и дому. У Номерну и северној Чешкој влада веровање да треба украсти расад, ако се х"оће да добро расте и напредује цвеће и поврће у саксијама. Слично правило н-аћи ћемо и код Шемница у његовој КоскепрћПозорМе: „Ко нема среће у ланишту, нека украде мало лана и џомеша га са својим«. У краљевини Саксонској тврдо се верује да је добро украсти од свога суседа заметнуто семе од купуса, ако хоће домаћим да и он има добро семе у својој башти. 'Гакође иостоји обичај да (•е у поље, засађено купусом, побије дрвена летва, која мора бити ма откуд украдена, ако хоће сељак да осигура да му зечеви не поједу купус. И у Буковини влада тако исто веровање као и у Саксонској, да треба неприметно украсти расад од цвећа и пелцер са воћака ради оплемењавања свога цвећа и воћа, јер ће само у том случаЈу најбоље успевати. Из Шлезије јављају за овакав један случај. На добру Банквич код Карлсруа, између Намслауа и Брига, никако није могао напредовати домазлук с овцама. Шта све није покушавао стари пастир Шампел, па илак није било недеље да није која животиња била болесна. Најзад се он лати овога средствп. Једне ноћи пошаље своје две слуге у суседну воденицу — поточару, и заповедиим даукраду воденичареву брану. При томе их је преклињао, да целога пута помињу Бога Оца, Сина и Светога Духа, и да непре-

кидно ионавЈћају 83. исалм. Прекинулито, ђаво Ке их однети. Слуге учинише како им је задовеђено, украдоше брану. донеше је и ћутећи метнуше пред врата од штале. Кад се то тако свршило, отворише врата и потераше овце преко бране. Носледња овца, која је прешла брану, буде задржана и кад су се појавили први сунчеви зраци, пастир је уби једном брадвом. За тим је узета лешина те овце и закопана у прочеље саме штале. И нри овоме раду морала је. п ре свега, владати мртва тишина и Кутање. Последица томе била је та, да је од тада то добро са овим очувано од болести оваца. (овршиће се) Д. В. БакиЋ

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: ]. Суд општине зајечарске, актом овојим Вр. 393, пита,: „На општинском кантару врши се премер разне робе, већином заједно са даром — колима (дакле бруто). Међути.ч, за наилату таксе. у закону о бпштинској мерини — кантарини —- није нредвиђено: да ли се ова има нанлаћивати на бруто количину премерене робе, ношто се унапред не може предвид,:ти колика ће дара бити, и пошто се, по свршеном мерењу мора такса наплатити и на исту квита издати од стране општинског мерача. V правилу о вршењу закона о општинској мерини — кантарини — Чл. 14., предвиђено је:»да се не на.плаћује такса, на премер празних кола, кад се исти врши ради одр :ђивања даре« ; — дакле, кад се по други пут мере кола без раније премерене робе. До сада је практиковано овако : премере се кола са робом, и нремерена количина бележи на засебну прибелешку, па када се врате кола ради премера даре, онда се тек прави квита, и по одбитку даре такса наплаћује на чисту количину премерене робе. Но каке се овде врши два пута премер једних истих кола, и како се вођењем ових прибелешака —- док се дара не премери — одузима много времена мерачу, нарочито у пазарне дане, када је у опште на кантару врло велика навала; и најзад, како се наплатом таксе на премерену робу ио одбитку даре знатно крње интереси општинске касе, а, како ни у закону па ни у правилу о опшгинској мерини кантарини — није предвиђено : да ли ће се такса наплаћивати на премерену робу »бруто к или »нето« — по одбитку даре; то општински суд учтиво моли Уредништво, да изволи у првом следећем броју »Полиц. Гласника« донети објаснење: како ће се поступити у будуће у оваквим приликама, како се општински суд не би огрешио о закон при наплаћивању таксе«. —- На ово питање одговарамо: У члану 1. закона о општинској мерини (кантарини) говори се само о роби која се продаје.

То се нонавл,а и у чл. 2. истога накона па се и кроз све остале одредбе законскс провлачи само та тежња законодавца, да се мерина наплаћује на нето тежину, односно на робу која се лродаје. Отуда је и у чл. 1 4. правила изречно аабрањена наплата на нремер празних кола. кад ое овај врши ради одређивања даре. Нрема овоме јасно је, да ое мерина не, може наплаћивати од бруто тежине код предмета који се мере на колима, као што оу сено, слама, креч и т. д., без обзира на то, што то општини причињава незгоду, коју она у предњем питању иотиче.

Суд општине драипске, актом својим Вр. 1097. пита: Да ли се по § 364. крив. за"Кона могу казнити и земљоделци, који у недељне и друго празничне дане раде са колима или окоиавају кукурузе, жању, беру и т. д., или ова законска одредба важи само за дућанџије ? (< — На ово питање одговарамо: Но § 364. казне се само они, који оу у овом законском наређењу поменути, а не и сељаци, који би своје пољске радове свршавали празничних дана. Нарочита одредба, која је била у тачци 3-ој § 362. крив. зак. и одређивала, казну за овакве случајеве, укинута је изменама и допунама од 30. јуна 1882. год. 111. Суд општине града Вран.е, актом својим Бр. 7891, пита: »Пресудом овога суда бр. 5940. од 29. маја тек. год. осуђена су извесна лица са, по 15 дана затвора за дело из тач. 13. § 395. кривич. закоиа. Поменута пресуда им је саопштена, 7 јуна тек. год. и жалбу су на исту поднели — предали суду 13. истог месеца. Суд је овај послао сва акта као и пресуду и жалбу врањ. првостеп. суду, на расмотрење и решење. Врањски првостепени суд примедбама својим Бр. 10191. од 19. јуна вратио је предмет нерасмотрен и препоручио суду да у пуној седници оцени благовременост жалбе. Општински суд у пуној својој седници донео је своју одлуку. да је жалба благовремена због тога, што је 10, 11 и 12 јуни био празник »Духови« те да исту осуђени нису могли предати 10 истог месеца. Врањски првостепени суд у лицу свог дежурног судије поништио је поменуту пресуду изнев у разлозима својим, да лразнични дачи не утичу на рок за жалбе по иступ. кривицама §§ 15 и 16. полиц. уредбе, препоручив суду да жадиоце одбије, т. ј. жалбу као неблаговремеау одбаци. Суд овај мисли, да су примедбе дежурног судије погрешне, те да би знао у будуће управл-ати се учтиво моли Уредништво за објашнење. 1, Да ли празнични дани у опште утичу на рок за жалбе по иступпим кривицама или не ?